G. Vasiću, naterali ste mi suzice na oči, pa me sad sramota što sam pomislila da je pravda za sve jednaka. Kako sam samo mogla da pomislim tako nešto. Dragan Džajić je fudbalska legenda (pričao mi tata), ali kakve to veze ima sa mažnjavanjem love. I ako je to radio, za mene je isti kao i Simović ili ma koji drugi lopov i mesto mu je u zatvoru. To što je dotični pikao loptu i postao sportska legenda, ne znači ama baš ništa u realnom životu, nakon završene karijere. Legenda g. Vasiću je onaj koji dosledno i dostojanstveno nosi taj epitet do kraja života (a ima ih). Nije nas zvao kada je brojao pare, kupovao vile, letovao po Maldivima i slao decu na školovanje u inostranstvo. Ta slika hapšenja tih "velikana" je naravoučenije za buduće generacije i primer kako je lako ljosnuti kada si alav i bezobrazan. Oni su se drznuli da od mladog čoveka uzmu pare – po principu šta će njemu toliko, treba nama. Još u Srbiji nije došlo vreme za "demokratsko" privođenje, jer dok raščistimo sa svima koji su nas pljačkali, a mi im se divili, proći će još mnogo vremena. I nemojte više porediti nas sa Evropom i njihovim zakonima i običajima, kod nas ima još mnogo posla da se obavi dok ne dostignemo njihov nivo. A dotle bi bilo bolje da se zidaju zatvori, jer koliko vidim kapaciteti su već prilično popunjeni. Kada svi koji su zgrešili budu tamo gde im je mesto, sami ćemo se svi javljati na informativne razgovore, čak i da nas ne pozovu. Jer, ko zna, savest je čudo.