Besplatne akcije građanima: Bez žurbe

Za jedan dan, u ponedeljak 28. januara, na šalterima Poštanske štedionice 87.000 građana Srbije prijavilo se za besplatne akcije, kažu u PTT Srbija. U utorak se do 10.40 sati prijavilo još 36.196 građana, a intenzitet prijavljivanja je veći nego u ponedeljak.

Prijava teče bez pomalo očekivanih gužvi, i jedini incident do sada se dogodio u ponedeljak u beogradskoj Glavnoj pošti prilikom prijavljivanja Mlađana Dinkića, ministra ekonomije, za besplatne akcije. Dinkićev dolazak u Glavnu poštu propraćen je uzvicima nekolicine nezadovoljnih građana "lopovi, lopovi" i "sve ste rasprodali". Njegova stranka, G17 plus, tvrdi da su organizatori incidenta, odnosno "prljave kampanje" predstavnici Srpske radikalne stranke sa Palilule pod vođstvom Gordane Milošević, odbornice SRS-a u Skupštini grada Beograda.

Izuzev ispred novosadske Glavne pošte, gde je u ponedeljak jedna baka – koja je više od dva sata pre otvaranja šaltera čekala u redu – pala u nesvest, i nakon toga se "upisala", do sada nije bilo većih problema. Procene su da ukoliko bi se prijavljivanje nastavilo ovim tempom, ceo proces bio bi okončan za oko 40 dana.

No, nadležni apeluju na građane da ne žure, jer za posao koji traje desetak minuta, imaju još šest meseci – do 31. jula. Sve što im treba jeste lična karta i kartica banke u kojoj imaju tekući račun (osim privremeno raseljenih sa Kosova i Metohije koji će morati da pokažu i legitimaciju raseljenog lica ili zeleni karton), a ukoliko nemaju račun, biće im besplatno otvoren u Poštanskoj štedionici. Tokom prvog dana otvoreno je 42.500 računa.

Agencija za privatizaciju će posle provere podataka, a najkasnije do kraja godine, građane pismeno obaveštavati da li imaju pravo na besplatne akcije.

Građanima će na iste bankovne račune početkom sledeće godine biti uplaćeno oko 50 evra u dinarskoj protivvrednosti, koju će dobiti od prodaje 15 odsto kapitala već privatizovanih 70 preduzeća. Akcije tih preduzeća slile su se u Privatizacioni registar, a njihova vrednost procenjena je na ukupno oko 200 miliona dinara.

Mlađan Dinkić očekuje da će akcijama velikih javnih preduzeća slobodno moći da se trguje u prvoj polovini sledeće godine. On, kao i mnogi ekonomisti i brokeri odavno su počeli da savetuju građane šta da rade sa akcijama, a Dinkić je trgovinu akcijama uporedio sa pijacom, objašnjavajući da ona gotovo isto funkcioniše kao i berza. Dakle, ako je ponuda velika, cena je niska, i obrnuto. Ekonomisti još kažu da će tržišna vrednost akcija zavisiti od ekonomskih prilika u zemlji i od stranih investicija, jer toliku ponudu na berzi domaći kapital neće moći da zadovolji. Svi se slažu da paket akcija koji građanin dobija, u prvoj polovini sledeće godine neće dostići pominjanu vrednost od 1000 evra, te da se isplati sačekati.

Procenjuje se da će nešto više od četiri miliona građana imati pravo na besplatne akcije i da će im u jednakim iznosima biti podeljene akcije u vrednosti od oko četiri milijarde evra. Za besplatnu podelu su, za sada, predviđene akcije šest javnih preduzeća, Naftne industrije Srbije, Elektroprivrede Srbije, Jat ervejza, Telekoma, Galenike i Aerodroma "Nikola Tesla".

Pravo na besplatne akcije imaju svi građani koji su stekli punoletstvo do kraja prošle godine i državljanstvo Srbije do 3. januara ove godine, a imali su prebivalište u Srbiji na dan 30. juna 2007. godine. Uz to, uslov je i da do kraja roka se evidentiranje budu upisani u birački spisak i da do sada nisu dobili besplatne akcije u privatizaciji.

Istog dana, dakle u ponedeljak, počelo je i prijavljivanje radnika javnih preduzeća za besplatne akcije, koje se obavlja u filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje. Oni moraju da podnesu uverenje o državljanstvu koje nije starije od šest meseci, fotokopiju lične karte, overenu fotokopiju radne knjižice i potvrdu o prebivalištu. Predviđeno je da zaposleni i bivši zaposleni u šest najvećih javnih preduzeća u Srbiji dobiju po 200 evra po godini staža.

Marija Vidić

Lajkovac: Vozovi i partije

U ovoj godini Lajkovac, Ibarskom, Ibarskom, pa skretanje prema Valjevu, obeležava 100 godina postojanja varošice: tačno pre 100 godina tuda proš’o voz iz Zabrežja prema Valjevu, od stanice nastao železnički čvor i ostalo, pa i sama varoš.

Lajkovac je vazda, naročito za Miloševića, i onog njegovog od Lajkovca Dragana Markovića, bio napredan, ali se to poslednjih godina smirilo, danas je to normalan gradić. Ali ne moš’ bez ti incidenti, samo što je startovala jubilarna godina ‘ozgo, iz Železnica Srbije, dođe da je za šefa stanice, jašta nego železničke, postavljena Zorica Milinčić, koja u partiji što se zove Nova Srbija, baš i istoj onoj u kojoj je i generalni direktor Milanko Šarančić. Otpravnici vozova iz Lajkovca napišu pismo, gore, Železnici Srbije, u kome protestuju što je jopet Zorica šef, vele već jednom bila, do 2000, dok su bili onaj SPS i JUL, kao njihov kadar. Sad opet Zorica, zato zatražili da se to stopira, znaju oni kakva je, kakva je bila, zamerke na njen rad imali i zaposleni i putnici, kol’ko puta im pretila otkazom, što nisu u SPS-u, i slala na disciplinsku komisiju. Jošte i plus nema višu stručnu spremu, kao što nalaže pravilnik, nego samo srednju, a smenjeni Velimir Jolačić ima stručnu spremu, i savesno i stručno je obavljao poslove šefa stanice.

O’zgo, iz Železnica Srbije, nisu reagovali na protest otpravnika vozova iz Lajkovca, na tu temu, medijima se rek’o pomoćnik direktora železničkog Medija centra Nenad Stanisavljević, nadležni su procenili da Zorica ispunjava sve stručne i iskustvene uslove potrebne za radno mesto šefa stanice, a da se Železnice nikada nisu bavile političkom pripadnošću zaposlenih, niti je to ikada bio kriterijum prilikom imenovanja na odgovorna radna mesta. U Novoj Srbiji, ne sporeći da je Zorica njihov član, izričito odbacuju da je partijski urgirano da Zorica bude šef stanice. Do direktora Železnica Milanka Šarančića – koji na to mesto stig’o pravo iz kafane Bela lađa u Vrnjačkoj banji, čiji je vlasnik – niko nije stig’o, da i on kaže da se Železnice, ni za ‘voliko, i otkad je on tude, nisu bavile političkom pripadnošću zaposlenih, i da to nikad nije bio kriterijum…

D.T.

Život: Pola veka Lego kockica

Najveći evropski proizvođač igračaka, danski Lego, proslavio je 50. godišnjicu izbacivanja na tržište prvog seta malih plastičnih sklapajućih kockica "taun plen", koji je, u okviru obeležavanja jubileja, doživeo rimejk. Replika seta od pre pola veka sadrži 1000 komada i košta 237 dolara a, zajedno sa još stotinu drugih paketa, može od ove nedelje da se naruči preko interneta. Kompanija Lego, čijim se kockicama, kako se procenjuje, deca celog sveta godišnje igraju oko pet milijardi sati, osnovana je 1932. godine i u početku je proizvodila drvene igračke. Plastične kockice počela je da izrađuje 1958, kada ih je patentirao otac sadašnjeg vlasnika firme Kjelda Kirka Kristijansena, i do sada ih je napravljeno više od 400 milijardi. Ime Lego potiče od prvih slova dve danske reči "leg godt", što u prevodu znači "lepo se igraj". Na originalnom prvom setu bila je slika sadašnjeg vlasnika Lega, koji je tada bio dete, koja je zadržana i u rimejku. Najveći svetski internet pretraživač Gugl uključio se u proslavu danske kompanije tako što je u ponedeljak svoj logo "ispisao" čuvenim kockicama, a iz kompanije Lego saopšteno je da nije reč o plaćenoj reklami već su vlasnici pretraživača Lari Pejdž i Sergej Brin kao veliki fanovi "lego" kockica na svoj način dali doprinos jubileju.

Zaječar: Timočani nezadovoljni NIP–om

Kada se objavi da je ove godine 47 milijardi dinara iz budžeta izdvojeno za Nacionalni investicioni plan, za sufinansiranje oko hiljadu projekata u Srbiji, od čak sedam hiljada koliko je podneto komisiji NIP-a, onda dolazi do klasične situacije davalaca i primalaca. Onima koji daju je mnogo, a apetitima opština u Srbiji malo. Tako su i timočke opštine sa oko milijardu i 200 miliona dinara od ovogodišnjeg kolača NIP-a, uglavnom nezadovoljne. Od osam opština zaječarskog i borskog okruga, u ljutnji prednjači Boško Ničić, predsednik opštine Zaječar, koja je konkurisala sa 34 projekta u ukupnoj vrednosti od oko milijardu i po dinara, a dobila "sramotno" malo. Ničić je ubeđen da je podela sredstava bila politička. Suprotno njemu i još nekim nezadovoljnim čelnicima opština, ministar Dragan Đilas tvrdi da je raspodela bila matematička, ali i takva matematika ne paše svima. Kako je gotovo polovina ovogodišnjih projekata u stvari odobrena prošlogodišnjim NIP-om, opštine će kada dobiju novac pokušati da završe te poslove. Za one nove projekte, međutim, odobreni novac je uglavnom dovoljan za početak radova koji će opet, da bi bili završeni, čekati sledeću raspodelu. Jedan od primera za to je projekat sanacije otpadnih voda u Knjaževcu, koji će sa tridesetak miliona dinara moći da načini tek prvi korak u rešavanju ovog problema koji je letos izazvao veliki pomor ribe u Timoku. Raduje činjenica da su arheološki lokaliteti u Timočkoj krajini, koje država prepoznaje kao izuzetne turističke potencijale, ovoga puta dobili izvesna sredstva za uređenje, kako bi bili atraktivniji i dostupniji turistima. Tako je opština Majdanpek najviše novca – 191 milion – dobila za infrastrukturne radove na Lepenskom Viru, dok je starorimska carska palata "Feliks Romulijana" kod Zaječara za iste radove dobila 102 miliona i još deset miliona za konzervaciju i prezentaciju. Regionalna agencija za razvoj istočne Srbije, zajedno sa timočkim opštinama osnivačima, od osam projekata dobila je tri za sufinansiranje, u ukupnoj vrednosti od 65 miliona dinara. To su regionalni projekti deponije, ispitivanja potreba u gasifikaciji i formiranja mreže za ekonomski razvoj.

D. M.

Mediji: Novinarske stipendije

Erste i Boš fondacija objavili su da je raspisan konkurs za dodelu deset novinarskih stipendija u okviru programa Balkanske stipendije za novinarsku izuzetnost. Ova akcija se sprovodi u svim državama Zapadnog Balkana po drugi put, a za sprovođenje programa zadužena je regionalna Balkanska istraživačka reporterska mreža (BIRN).

Tema ovogodišnjeg konkursa je "Energija" i novinari su pozvani da do 29. februara pošalju prijave preko internet portala na adresi http://fellowship.birn.eu.com

Organizatori su saopštili da pravo na učešće u konkursu imaju svi novinari iz regiona, a odluku o dobitnicima će doneti posebna komisija koju čine istaknuti novinari iz Evrope i sa Balkana. Deset novinara koji pošalju najbolje ideje za pisanje istraživačkog teksta biće nagrađeni sa 2000 evra, a isto toliko će dobiti na ime putnih troškova i izdataka za istraživanje. Njima će biti organizovan pripremni jednonedeljni seminar u Berlinu, a završna svečanost biće održana krajem godine u Beču.

Priče će biti objavljene u posebnoj publikaciji na kraju programa, a autor najbolje priče biće nagrađen sa dodatnih 8000 evra u cilju daljeg profesionalnog usavršavanja.

Fudbal: Povratak u crveno

Na specijalno organizovanom događaju u hotelu Hajat u Beogradu Dragan Džajić je u ponedeljak promovisan na mesto drugog čoveka srpskog fudbalskog saveza, prvog operativca reprezentativnih selekcija i člana vlade srpske fudbalske organizacije, čime su ispunjene ranije najave Zvezdana Terzića, predsednika FSS-a.

Od trenutka kada je Zoran Mirković podneo ostavku na mesto direktora reprezentacije, pred kraj neuspešnih kvalifikacija za EP, u medijima je provejavala Terzićeva ideja da bi idealan čovek na toj poziciji bio upravo Džajić koji je van fudbala poslednje tri godine. On se povukao sa mesta predsednika FK Crvena zvezda u jesen 2004. godine posle serije loših rezultata ovog beogradskog kluba.

Dolazak Džajića je u javnosti ocenjen kao dobar potez i kao način da se o fudbalu progovori na pozitivan način. Njegovo imenovanje na ove organizaciono-savetničke pozicije dešava se u trenutku kada Terzić, izborom novog selektora Miroslava Đukića, pokušava da u srpski fudbalski svet unese nešto pozitivne energije i da usmeri pažnju javnosti na dobre strane ove igre pred jesenji početak kvalifikacija za SP u Južnoj Africi 2010. godine. Najpoznatije srpsko fudbalsko ime je obećalo da će uložiti sav svoj autoritet i znanje da bi se krenulo napred u bolje rezultate reprezentacije i opšte sređivanje stanja u srpskom fudbalu.

Džajić se neko vreme nećkao oko dolaska u FSS jer je verovatno pokušavao da od Terzića dobije određene garancije da mu neće poslužiti kao ikona koja treba da preusmeri pažnju javnosti sa dramatično loših stvari u srpskom fudbalu za šta odgovornost snosi i Terzić. Protekla jesen bila je obeležena nezadovoljavajućim rezultatom A selekcije, jadnom domaćom ligom, sirotinjskim udelom na evropskoj fudbalskoj trpezi lokalnih klubova, koji su još jednom potvrdili da nemaju sposobnost da se takmiče u evrokupovima i, povrh svega, novom eskalacijom nasilja koje je otvorilo temu posledica delovanja "fudbalske mafije".

Kada se sve ovo ima u vidu, Džajićev pristanak izgleda kao hrabar potez, ali je činjenica, i on je toga svestan, da posle prvih tapšanja po ramenu dolazi na dnevni red pokušaj da se od srpske fudbalske močvare napravi teren za normalnu igru i transparentne odnose. To će biti krvav posao sa neizvesnim završetkom. Količina kala oko svih segmenata ove igre u Srbiji možda su nepremostiva prepreka i za čoveka koji je više puta dokazao da zna kako se pobeđuje.

S. G.

Rekordna donacija za hram

Kompanija "Soko Štark" u okviru svoje kampanje "Vreme je za ljubav" podržala je dovršetak izgradnje hrama Svetog Save na Vračaru. "Soko Štark" je potpisao ugovor o donaciji za hram u iznosu od 20 miliona dinara, što je najveći novčani prilog koji je neka kompanija do sada priložila za gradnju hrama. Ugovor o donaciji potpisali su u ime Srpske pravoslavne crkve predsednik Komisije za unutrašnje uređenje hrama, mitroplolit crnogorsko-primorski Amfilohije i Slobodan Vučićević, predsednik uprave "Droge Kolinske", kompanije u čijem je sastavu "Soko Štark".

Đavolja varoš u Ljubljani

Predstavnici turističkih organizacija Slovenije i Srbije postigli su dogovor o izradi zajedničke strategije za promociju prirodnog spomenika Đavolje varoši, za izbor sedam svetskih čuda prirode. Direktor Turističke organizacije Kuršumlija Radovan Tanasković izjavio je da je Đavolja varoš predstavljena na Međunarodnom sajmu turizma u Ljubljani koji je upravo završen.

Novak, Ana, Jelena…

U opštinama u Polimlju: Priboju, Prijepolju i Novoj Varoši, za petnaestak dana više od 30 novorođenčadi dobilo je imena Novak, Ana i Jelena, javila je Radio-televizija Srbije. Kako kažu u matičnim uredima tih opština, ljudi prilikom prijavljivanja imena novorođenčadi gotovo isključivo se opredeljuju za imena Novak, Ana i Jelena, što pokazuje koliko je uspeh tenisera u Australiji ostavio traga u stanovništvo tog kraja.

Info–centar Ministarstva rada

Ministarstvo rada i socijalne politike u utorak je otvorilo Info-centar putem kog će građani moći da dobiju sve informacije o pravima iz oblasti rada i socijalne zaštite. Info-centar svečano je otvorio ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić poručivši da je cilj novog centra bolja komunikacija sa građanima i rešavanje njihovih konkretnih životnih problema. U centru radi pet operatera koji pripadaju socijalno ugroženim kategorijama stanovništva, osobama sa invaliditetom, kao i izbegličkoj i raseljeničkoj populaciji.

Prodaja sa deklaracijom

Ministarstvo trgovine i usluga preporučilo je trgovinama da nastave prijem i prodaju robe domaćih proizvođača i uvoznika sa spornim deklaracijama koje upućuju na nepostojeću državnost Pokrajine Kosovo i Metohija. Svi proizvođači, trgovinska preduzeća, uvoznici, distributeri, ambalažeri obavezuju se da promene sporne deklaracije i hitno usaglase rokove za promenu tih oznaka na ambalaži, o čemu treba da obaveste Ministarstvo trgovine i usluga, navodi se na sajtu tog ministarstva.

Premije

Udruženje proizvođača duvana Srbije pozdravilo je 25. januara, na sastanku u Šapcu, Saopštenje Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva o početku isplate zaostalih premija, koja će se obaviti do kraja meseca. Međutim, do 29. januara nije isplaćena nijedna premija. Na istom sastanku je usaglašen stav da ugovaranje proizvodnje ne počinje pre nego što svi uslovi, uključujući cenu i premiju, ne budu poznati. Izražavajući u ime Ministarstva podršku radu Udruženja, samostalni savetnik u Ministarstvu, Vesna Radoičić, poručila je istoga dana da se Uredba o premijama za 2008. godinu može očekivati za najviše tri nedelje i da će se premiranje vršiti po kilogramu i klasi, odnosno kvalitetu duvana, kao i da će postojati referentne količine po hektaru. Udruženje je donelo odluku o intenziviranju svog rada na ostvarenju interesa poljoprivrednih proizvođača duvana, proširenju svog članstva i regionalnom širenju.

Priznanje za uspeh

Među svim partnerima BMW-a u regionu Centralne i Istočne Evrope, Afrike i Kariba, najveći rast prodaje u 2007. godini ostvarila je Delta motors. U Srbiji je prodato ukupno 586 vozila BMW i "mini", što je rast od 116 odsto u odnosu na 2006. godinu. Generalni direktor BMW-a za ovaj region Rudolf Vališ dodelio je priznanje predsedniku Delta holdinga Miroslavu Miškoviću za izvanredne rezultate Delta motorsa u 2007. godini.

Seminar o štampačima

Kompanija BS Procesori organizovala je u Beogradu u saradnji sa Epson Italia s.p.a. seminar posvećen Epson štampačima velikog formata. Tom prilikom korisnicima je predstavljen nov model Epson Stylus Pro 11880, namenjen profesionalcima koji se bave dizajnom, arhitekturom i fotografijom. Pored ovog uređaja, izloženi su i Stylus Pro 3800 i Stylus Pro 9880.

Ministar Popović u Urgentnom

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Popović primljen je u utorak popodne u Urgentni centar u Beogradu zbog malaksalosti i bolova u grudima. Do zaključenja ovog broja "Vremena" stanje ministra Popovića bilo je stabilno, a kako je izjavio zamenik direktora Urgentnog centra Dušan Jovanović, ministar je zadržan na dijagnostičkoj proceduri i posmatranju.

Broj nedelje

Prema pravilniku koji je objavljen u "Službenom glasniku", građani će plaćati 1000 dinara za novu ličnu kartu sa biometrijskim podacima. Obrazac plastificirane lične karte, nalik na kreditnu karticu, koštaće 774 dinara, a troškovi tehničke izrade biće 224 dinara. To znači da će građani prilikom podnošenja zahteva plaćati ukupno 1000 dinara – za obrazac Zavodu za izradu novčanica, a za tehničku izradu MUP-u.