Pretendente na mesto šefa države, prema očekivanjima i ciljevima kandidature, možemo podeliti u tri grupe. U prvoj su Tadić Predsednik i Nikolić Svim Srcem jer će definitivno jedan od njih u narednim godinama biti poglavar Srbije, sa Kosovom ili bez njega. U drugoj grupi su Ilić, Jovanović i Pastor zato što bi solidnim procentom stekli ucenjivački potencijal pred drugi izborni krug, s tim što bi Velja Nacionale mogao da ucenjuje obojicu "ozbiljnih kandidata", a Čeda Zakon i Ištvan Kandidat Mađara&Rumuna&Egipćana samo Tadića, pošto su od Nikolića predaleko na političkom kontinuumu. Najzad u trećem šeširu su kandidati koji će moći da računaju samo na glasove većeg dela šire rodbine: Traktorista, Bogoljubova žena i Anonimus iz Naisusa. Mrkonja Obnovitelj je negde između drugog i trećeg šešira zato što mu biračko telo odumire, a i nema koga da ucenjuje.

Karakteristično za ovu kampanju jeste širenje ciljnih grupa, odnosno njihovo nestajanje. Po čemu se ovih devetoro razlikuju znamo od ranije, ali da je neko bio na pustom ostrvu 20 godina, i baš stigao za Novu godinu u Majku Srbiju, ne bi primetio razlike u porukama i obećanjima kandidata.

Tadić odranije nudi i jare i pare, to jest i Kosovo i Evropu. Pored toga, predsednik telefonom razgovara sa građanima, ostavlja im poruke na sajtu, obećava da će u Specijalnoj jedinici raditi sklekove, drugim rečima: približava se prosečnom biraču. Radikali već znaju da dobar deo proseka gleda Grand šou i sluša Mariju Šerifović, ali je Toma, ne odričući se ni onih sa boljim muzičkim ukusom, ispričao kako je odrastao uz kvalitetan gitarski zvuk. Iskusni političar je sa radikalske prešao na deesesovsku retoriku, te sada Evropa nije "zlotvor" nego potencijalni prijatelj, može i integracija u Evropsku uniju, ali samo ako nam ista ne dira u "kolevku".

Velja je, kada je u pitanju linija Kosovo – EU, potpuno saglasan sa Tomom, a inače tvrdi da će biti domaćin-predsednik (priznajem, nemam pojma šta to znači). Čeda je dovoljno bistar da ukapira da čisto liberalnom retorikom, kojoj se priklanjaju samo studenti, nikada u životu neće postati predsednik, premijer, pa čak ni ministar nečega, te je u govore ubacio i delić narodnjačke retorike koji podrazumeva brigu za kosovske Srbe. Ni Pastor se nije zadržao na Mađarima, već je dobio podršku drugih manjina koje su našle svoju računicu. Sada on već traži za sever severne srpske pokrajine autonomiju koju je Beograd nudio Albancima u južnoj srpskoj pokrajini.

Za Mrkonjića će glasati samo oni koji su u starom režimu sedeli u foteljama i oni koji, kao moj deda, toliko vole Tita da će doživotno glasati Socijaliste jer se, jedini na političkoj sceni, ne odriču komunizma.

Preostala tri kandidata znaju da u neravnopravnu trku ne mogu ako papagajski ponavljaju ono što pričaju jači takmaci i ovo troje su, zapravo, jedini koji "pucaju" na jasne, relativno uske, ciljne grupe. Milanka Karić na žene, koje su "srce porodice", što je pomalo ironično kada se zna da je Bogoljub, još dok je imao brkove, insistirao na patrijarhatu. Rističević "gađa" seljake, u stvari onaj deo njih koji veruje da selo može da se preporodi za šest meseci. Uz to, kandidat dve seljačke stranke jedini je koji otvoreno zagovara slanje vojske na Kosovo i pokušava da se identifikuje sa carom Lazarom. Zalutali Jugoslav se koprca sloganom "snaga juga", a pri tom ostaje nejasno da li hoće da animira stanovnike južnih krajeva Srbije ili ljubitelje modela Zastavinog automobila.

Trend nedostatka ciljnih grupa biće još izraženiji u drugom krugu maratona. Deluje realno da će pobediti onaj ko privuče više neodlučnih, neostrašćenih i poluzainteresovanih. Takvi su do sada bili bliži Tadiću, ali simpatije je teže zadržati nego zadobiti. U mrtvoj trci može presuditi podrška drugih stranaka koje će se opet voditi nekim svojim sitnim ciljevima. Ne bih da zvučim fatalistički, ali moguće je da će se u toj suludoj igri procentima, demagogijom i parcijalnim interesima prelomiti naša sudbina. Bezvizna Evropa je, ipak, svetlosnu godinu daleko od ruske gubernije.