Inicijative: Certus osniva fond za IT talente

Kompanija Certus inicirala je osnivanje prvog fonda za ulaganje u buduće IT stručnjake. To je bio povod da 22. novembra okupi preko 200 partnera iz savremenih komunikacija i pozove ih da učestvuju u programu razvoja IT talenata. Za početak, Certus će u akademskoj 2007/8 podržati stipendijom od po 1200 evra dva učenika Matematičke gimnazije iz Beograda i sa po 2400 evra dva studenta Elektrotehničkog fakulteta. Da talenat, znanje i upornost uspevaju, živi primer je Certus. "Pre tri godine, direktoru MTS-a odneo sam u kutiji za cipele aparat za elektronsku dopunu mobilnih telefona, on je prepoznao posao i pitao me da li mogu da napravim 500 uređaja. Danas na tržištima Srbije, BiH, Crne Gore i Makedonije imamo 18.000 takvih uređaja", rekao je vlasnik Certusa Sava Terzić. Ova beogradska kompanija posluje sa sva tri mobilna operatera u Srbiji, sa MUP-om, Dunav osiguranjem, Marbom, Efesom i još oko 300 firmi, a posao je počela da širi i u Južnoj Africi. Najpoznatiji brend Certusa je Q Pay Spot, servis elektronske dopune mobilnih telefona, zatim mnoge aplikacije: govorna pošta, vesti, sportski rezultati, vremenska prognoza, plaćanje računa SMS-om itd.

Poslovanje: Carnex obara rekorde

U prva tri kvartala 2007. Carnex iz Vrbasa ostvario je ukupan prihod za skoro deset odsto veći od planiranog, a dobit za skoro četiri puta veću nego u istom periodu prošle godine. Ovo su rezultati zalaganja svih zaposlenih i menadžmenta kompanije na povećanju profitabilnosti, produktivnosti i efikasnosti. U avgustu je ostvarena rekordna mesečna prodaja u poslednjih desetak godina. Njoj je prethodila rekordna proizvodnja u avgustu od 2200 tona robe, u čemu su prednjačili konzervno i kobasičarsko odeljenje i pogon trajne robe. Zasluge za dobre rezultate pripadaju i Carnexovom agrocentru. Prinosi ovogodišnje žetve iznad su prosečnih za ovo područje i iznose po hektaru: 3,98 tona za jari ječam, 5,12 tona za ozimi ječam, 5,7 tona za tritikale i 5,24 tona za merkantilnu pšenicu.

Donacije: Pomoć za dečje bolnice

Vojvođanska banka i Nacionalna banka Grčke uručile su 22. novembra Univerzitetskoj dečjoj bolnici donaciju od pet miliona dinara za rekonstrukciju Centra za transplataciju solidnih organa. Takođe, ujedinjene banke su Dečjoj bolnici u Novom Sadu 1. novembra predale donaciju u istom iznosu. "Deca predstavljaju budućnost ove zemlje i mi nismo mogli da nađemo bolji razlog za ovaj gest. Verujemo da ćemo na ovaj način pomoći osoblju bolnice da pruži bolju negu svojim pacijentima i nadam se da će i druge kompanije slediti naš primer i shvatiti da imaju odgovornost da pomažu zajednici u kojoj posluju", istakao je Marinis Stratopoulos, predsednik Izvršnog odbora Vojvođanske banke, koji je uručio donaciju direktoru Univerzitetske dečje klinike prof. dr Zoranu Krstiću. Dečja klinika u Tiršovoj do sada nije imala odvojen prostor za specijalne pacijente, koji je neophodan za smanjenje mogućnosti infekcija i odbacivanja presađenih organa kod obolelih mališana.

Poduhvati: Raste 19. Avenija

GTC Serbia počeo je marta 2005. da gradi celu jednu aveniju u Novom Beogradu (na uglu ulica Vladimira Popovića, Milentija Popovića i

Trećeg bulevara u bloku 19a), sada teku završni radovi a biće useljiva početkom 2008. Reč je o zgradi sa poslovnim prostorom za izdavanje, smeštenom na 20.000 kvadrata na devet spratova, koja je nazvana 19. Avenija. Uz kancelarije sa superiornim komunikacionim vezama, podignutim podovima kroz koje prolaze svi kablovi i četvorocevnim sistemom grejanja i hlađenja, u zgradi su i parking na dva nivoa, restoran i kafeterija.

Investicije: Nova fabrika Gorenja

Gorenje je 20. novembra otvorilo u Staroj Pazovi fabriku bojlera Gorenje Tiki. U fabriku na proizvodnoj površini od 10.000 kvadrata uloženo je devet miliona evra. Sledeće godine u fabrici, koja sada ima 170 zaposlenih, biće proizvedeno 150.000 bojlera, od čega je oko 60.000 bojlera namenjeno srpskom tržištu, a ostalo izvozu. Pre ove, Gorenje je u Valjevu prošle godine otvorilo fabriku rashladne tehnike, a 2008. u Beogradu namerava da otvori poslovni centar na površini od 8000 kvadrata, dok se u bližoj budućnosti planira uspostavljanje regionalnog logističkog centra. Srpsko tržište danas predstavlja sedam odsto svih poslovnih aktivnosti Gorenje Grupe, gde je prodaja, u odnosu na 2006, povećana za 25 do 30 odsto.

Banke: Rast svih segmenata poslovanja

Piše: Branimir Marković, predsednik Izvršnog odbora Piraeus banke

Piraeus banka se za samo dve godine poslovanja na srpskom tržištu razvila u jaku i stabilnu finansijsku organizaciju, koja nastavlja da beleži dobre rezultate i kontinuirani rast u svim segmentima poslovanja. Ključni pokazatelj uspešnog devetomesečnog poslovanja jeste povećanje ukupne aktive za 316,2 odsto u poređenju sa rezultatima s kraja 2005. godine, kada je banka počela sa radom, i rast tržišnog učešća u domenu ukupne aktive povećao se na 2,36 odsto. Do kraja godine planirano je da ukupna aktiva dostigne 476,3 miliona evra, odnosno njen rast od 372,7 odsto u odnosu na uporedni period. Planom za period od 2008. do 2010. godine, predviđeno je povećanje ukupne aktive za 153,8 odsto.

Banka je u trećem kvartalu 2007. povećala ukupni kreditni portfolio za 343,1 odsto i u ovom domenu zabeležila rast tržišnog učešća na 3,06 odsto. Do kraja godine planirani su zajmovi u iznosu od 293 miliona evra, odnosno njihov rast od 160,4 odsto do kraja trogodišnjeg perioda.

Piraeus banka dolaskom na tržište Srbije nije nasledila razvijenu mrežu filijala, pa su značajna sredstva uložena u njeno širenje. Poslovnu 2007. godinu završićemo sa mrežom od 45 poslovnica, a do kraja 2010. planirano je da banka ima ukupno 90 poslovnih jedinica.

U cilju poboljšanja i proširenja ponude, sa radom su počele i tri nove kompanije: Piraeus Leasing, Piraeus Rent i Piraeus Real Estate.

U narednom periodu planirano je povećanje tržišnog učešća u osnovnim kategorijama poslovanja, uz stalan rast broja klijenata. Naš strateški cilj je da obezbedimo pun spektar finansijskih usluga i da budemo pouzdan dugoročni partner na tržištu Srbije.

Poslovno geslo: I za uspeh i za neuspeh potreban je napor

Piše: Milan Krljanović, direktor Storka, Kula

Moj profesionalni moto mogao bi se sažeti u dve poruke:

Uspeh – kruna napora.

Neuspeh – podstrek za dodatni napor.

I za uspeh i za neuspeh potreban je napor. Zato neuspeh ne znači kraj, nego samo potrebu za dodatnim, još većim naporom.