Ako u ovoj rubrici sada pomenem Jutjub, reći ćete da sam sa tom temom dosadio i Bogu i ljudima. Okej, okej. Šta bi onda bila tema koja je po volji Bogu i ljudima? Pa, recimo Godtjub.

Bez sve šale, kada su uvideli kakav uspeh je postigao Jutjub kao sajt, neki religiozni tv-producenti u Americi smislili su da naprave isti takav sajt, samo sa čisto religioznim porukama. Zapravo, smetalo im je to što se na Jutjubu može svašta objavljivati, pa čak i bogohuliti, da ne govorimo o filmovima koji pokazuju kako se može konzumirati polulegalna droga.

Na sajtu www.godtube.com nema ničeg sličnog. Moto sajta je "šta bi Isus daunloudovao" i oni smatraju da imaju odgovor. To su hiljade amaterskih video-klipova. Propovednici ili obični vernici koji žele sa drugima da podele religiozni zanos. Deca koja recituju psalme. Mogućnost četovanja sa podjednako religioznim korisnicima interneta, pa čak i mogućnost da svoju službu sveštenik strimuje na net. Pa ko je propustio da dođe u crkvu ili je daleko od kuće, može da se priključi u najbukvalnijem smislu.

Naravno, ovo otvara brojna pitanja. Pre svega, može li se religija konzumirati i na ovaj način? Putevi Gospodnji su čudni i sigurno vode i kroz internet linkove, te bi to mogao biti dobar odgovor. Ko provodi mnogo vremena na mreži može se prepustiti religioznim osećanjima isto kao i onaj ko nosi manji ili veći krst oko vrata ili ga kači za retrovizor automobila. Da li je praćenje službe na mobilnom u kafiću isto što i odlazak u crkvu, pitanje je na koje ne umem da odgovorim, ali je interesantno za razmišljanje i svakako da svako od nas ima o tome neki stav.

Ali da se vratim sajtu. Možda se pitate može li se sva ta religiozna čistota unerediti ubacivanjem kakvog skarednog videa ili komentara, baš kao što se to uredno dešava Jutjubu? Ne može. Svaki, ali baš svaki video se pregleda pre ubacivanja na sajt i to radi tim od pedesetak aktivista (broj se povećava sa popularnošću sajta). Administratori motre i na diskusije, kako se neka ne bi otela kontroli i pretvorila u nešto što Bogu nije ugodno.

Sajt je namenjen popularizaciji hrišćanstva, ali vlasnici pozivaju pripadnike svih konfesija, pa i ateiste i agnostike, da im se pridruže. Pod uslovom da se bave Hristom. Za one koji proučavaju religiju ovaj sajt je takođe vrlo zanimljiv budući da na njemu religiozni polemišu sa (odsutnim) skepticima poput Ričarda Doukinsa ili Kristofera Hičensa.

Konačno, ima li tu pravoslavlja? Ima, ali pretežno grčkog i rumunskog. Moji pokušaji da pronađem neki sadržaj vezan za Srpsku pravoslavnu crkvu ili da nađem nekog njenog vernika među korisnicima bili su neuspešni. Što ne znači da ih stvarno nema ili da ih neće biti više u budućnosti, pod uslovom da pristanu na ovu vrstu hrišćanskog ekumenizma.