Nemam običaj da pišem rubriku u nastavcima, ali nova ploča (ako se to tako i dalje zove) britanskog benda Rejdiohed neverovatan je primer kako internet utiče na muzičku industriju. Dakle, kao što je rečeno prošle nedelje u ovoj rubrici, grupa je svoje nove, tek snimljene pesme ponudila tržištu na sopstvenom sajtu (mimo izdavača) ostavljajući kupcima da sami odluče koliko su za to zadovoljstvo spremni da plate.

Zaista, 10. oktobra, kao što je i najavljivano, na moju imejl adresu stigao je link pomoću koga sam mogao da daunloudujem novu ploču. Da budem iskren, platio sam je četiri funte (3,99), plus još 45 penija za transakciju, što je ukupno izašlo 4,44 odnosno oko 550 dinara koliko košta i regularan domaći disk. Muzika se bez problema, u obliku zip fajla, spustila na moj računar. Nekih 47 megabajta. Prvo razočarenje bio je relativno loš kvalitet tonskog zapisa (160 kbps što je dosta slabo, reći će vam svako ko prati ove stvari). Dakle, ton je daleko od CD-a, čime su nasamareni mnogi koji su pošteno platili kao da kupuju pravu ploču.

S druge strane, ko je hteo mogao je, i još uvek može, da je skine i za džabe (u kom slučaju nije plaćao ni onih 45 penija) i sviraće kao i kod urednog platiše. Bend još uvek krije rezultate ovog eksperimenta, ali prvi nezvanični podaci govore da je u prva dva dana skinuto malo više od milion primeraka fajla za prosečnu cenu od jedne funte. Ima i tvrdnji da je prosečna cena bila tri ili četiri puta veća. U svakom slučaju bend nije loše prošao budući da će pravu lovu videti tek od predstojeće turneje. Kritičari hvale nove pesme na sav glas. Ja sam uzdržan jer Rejdiohed nisu baš moj omiljeni muzički izbor, ali to ionako nije bila tema.

Svetska muzička scena definitivno je uzdrmana ovom pojavom i već se razmatra da li je ovo kraj muzičke industrije kakvu znamo. Različita su mišljenja, ali većina se slaže da shvatanje intelektualnih prava nije isto otkako postoji internet.

To pokazuje i anketa koju je sproveo sajt ZDNet.com. Njihovi informatički vrlo svesni čitaoci (sajt specijalizovan upravo za te teme) smatraju gotovo bez ostatka da je sasvim u redu prekopirati kupljeni CD na kompjuter ili napraviti rezervni disk za slušanje u kolima. Ali njih osamdeset odsto misli da nije u redu prodati original ako si napravio kopiju. To bi bilo principijelno da trećina ne misli da je u redu napraviti kopiju i pokloniti je prijatelju, a njih 41odsto ima stav da je u redu prekopirati sebi pozajmljeni disk. Ali, pazite sad ovo, tri četvrtine anketiranih ne misli da je u redu napraviti kopiju DVD-ja koji ste iznajmili u video-klubu. Slično je i sa TV programima. Nisu spremni da plate za ono što skidaju sa interneta, a prikazuje se slobodno na televiziji, ali smatraju da program čije se gledanje posebno plaća ne bi trebalo kopirati za džabe.

Teško je snaći se u tom haosu od stavova i bilo bi zanimljivo čuti da li bilo koji srpski izdavač muzike prati ove trendove i šta o tome misli.