Svake godine u septembru proslavljaju se Dani evropske baštine. Zemlje potpisnice Evropske konvencije o kulturi Saveta Evrope tada prikazuju svoje nasleđe koje je uglavnom organizovano oko neke centralne teme, bila ona muzička, bila kulinarska, srednjovekovna, savremena… Sve zajedno, manifestacijom koju je Savet Evrope pokrenuo još 1991. godine, teži se upoznavanju zajedničkog evropskog nasleđa, time i kulturnih različitosti, koje treba da združe Evropljane i ojačaju njihov zajednički kulturni, socijalni, politički identitet.

U Danima evropske baštine Srbija učestvuje od 2002, a ove godine ceremonija centralne proslave održana je baš u Beogradu. Bila je to ujedno i zgodna prilika da ovde i konačno bude podignuta evropska zastava.

Prvi put kada je do toga i zaista trebalo da dođe, u maju ove godine, u znak obeležavanja početka srpskog predsedavanja Komitetu ministara Saveta Evrope, praktično je došlo do skandala. Ironijom sudbine, na Dan Evrope 9. maja vlasti u Beogradu dobile su obaveštenje u kojem im Savet Evrope poručuje da se odlaže ne samo podizanje zastave nego i parafiranje sporazuma između Srbije i EU-a o viznim olakšicama i readmisiji, a sve zbog izbora Tomislava Nikolića na mesto predsednika Skupštine Srbije.

Posao oko podizanja zastave započet na proleće završen je nedavno. Centralna ceremonija Dana evropske baštine održana u Beogradu bila je i prilika da se najzad podigne evropska zastava kao simbol srpskog predsedavanja Komitetu ministara Saveta Evrope (koje, istina, traje još nekoliko nedelja). Tom prilikom, generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis govorio je o simboličnom značenju podizanja zastave u Srbiji, jer je Srbija "i istorijski, i kulturni, i geografski i politički deo Evrope". "Ovo je moja i vaša zastava. To je naša zastava", rekao je na kraju svog govora Teri Dejvis.

EVROPA ZA SVE: O Evropi se oduvek govorilo lepo, još od priče kada se bog bogova Zevs zagledao u prelepu Evropu, kćer feničanskog kralja. Evropska pozornica je oduvek bila više nego uzbudljiva, ispunjena važnim događajima, žarištima, ali nikad kao do sada, makar naizgled, nije bila tako jedinstvena. Dani evropske baštine su zapravo plod združene evropske politike. Manifestacija konkretno znači organizaciju oko 30.000 kulturnih događaja u 49 evropskih zemalja. Nepregledan broj događaja na koje mogu doći svi i odasvud trebalo bi da razvijaju i jačaju evropski kolektivni duh, pa se zato i ne preporučuje lokalni karakter proslava. Važno je, kaže se u proklamovanim ciljevima, otkloniti rasizam i ksenofobiju, a toleranciju proširiti i preko državnih granica. Podrazumeva se da kretanje kontinentom, makar u administrativnom smislu, nije striktno ograničeno.

Ako na vreme pribavi sve potrebne ulazne i tranzitne vize, putnik namernik koji bi započeo svoju kulturnu misiju diljem Evrope, i to baš u Danima evropske baštine, šta bi sve mogao da vidi? Ako bi pošao, recimo, prvo od Ukrajine možda bi kao prilog ove zemlje evropskoj baštini zatekao još otvorenu izložbu "Ukrajinski svet ćilibara". Letonija je za ovogodišnju proslavu spremila svoje parkove i bašte koji imaju istorijski značaj, Srbija svoje reke kao tokove nasleđa, Turska muzeje i okrugli sto o umetničkoj konzervaciji. U Jermeniji centralna tema "Evropske baštine" su stara kulturna zdanja, na primer manastiri iz XII i XIII veka. Tema bugarske proslave zove se "Naša budućnost je raznolika", i s obzirom na skorašnje priključenje Evropskoj uniji bavi se savremenim trendovima u razvoju bugarskog društva. Za razliku od prošle godine kada se bavila kulinarstvom, Grčka je ove godine izabrala temu "Otvori vrata i pusti me da uđem", a to je priča o najrazličitijim privatnim kućama u ovoj zemlji.

ARHITEKTURA JE IN: Velika Britanija je za Dane evropske baštine pripremila, po obimu i raznovrsnosti, teško savladivu ponudu. U Škotskoj su, na primer, u septembru otvorena vrata stotinama zdanja, od najstarijih do najsavremenijih, koja su uobičajeno zatvorena za javnost, a centralna tema je obeležavanje 250 godina rođenja Tomasa Telforda, velikog arhitekte. Uz mnogobrojne izložbe, koncerte, šetnje po prirodi, u ponudi Škotske nalazi se i obilazak krematorijuma, i vožnja parobrodom.

"Otvorena kuća" je festival arhitekture koji se održava svakog septembra u Londonu i integrisan je u manifestaciju "Evropske baštine". Više od 600 starih i novih zgrada u Londonu vrsne arhitekture otvaraju svoja vrata publici, a cela manifestacija traje 48 sati. Tom prilikom, posetioci razgovaraju sa timovima stručnjaka, dizajnerima, o tome kako da urede svoj životni prostor. Naglasak je na ohrabrivanju svakog posetioca da iznese svoje kritičke stavove o tome kako arhitektura grada utiče na njegov život.

Austrijsku kulturnu riznicu čini i podzemlje, tačnije podzemne prostorije različitih stilova i namena, kao i arheološka nalazišta. U Sloveniji se glavna tema zove – Jože Plečnik, veliki slovenački arhitekta, a Španija poziva u turističke pohode na stare odbrambene tvrđave, kao što je zamak La Mota.

Istorijska zdanja tema su ovogodišnje kiparske baštine, ali u kontekstu njihovih adaptacija. Prelaz starog u moderno na Kipru se pokazuje kroz srednjovekovne građevine u kojima su danas smešteni kafići, bioskopi, pozorišta. Kuće iz prošlosti i njihovi stanovnici centralna je tema na Islandu, u Finskoj je fokus na unutrašnjosti javnih prostora, njihovoj arhitekturi i dizajnu. U Švajcarskoj se bave drvetom kao građevinskim materijalom, u Lihtenštajnu pak drvenim zgradama pod pitanjem: arhitektura ili umetnost? Nemačka se bavi mestima za kontemplaciju i molitvu, zapravo istorijskim religioznim zdanjima.

I cela severna Evropa akcenat je stavila na arhitekturu kao naročito interesovanje kada se govori o evropskoj baštini 2007. godine.

U Holandiji je za Dane evropske baštine obezbeđen slobodan ulaz u građevine XX veka, iz perioda od 1900. do 1965. godine, kada je holandska arhitektura razvila nove i moderne forme. Danska ove godine slavi industrijsko nasleđe, pa su industrijske zgrade i transformacija poljoprivrednog u industrijsko društvo osnovna tema.

Da je Evropa još uvek višestruko podeljena, pokazuje slučaj Belgije. Oblast Valonija praznik evropske baštine obeležava dajući prednost vojnom nasleđu, sagledanom kroz sve periode. U Valoniji će posetioci razgledati zgrade, komplekse, memorijalne centre, sve što ima veze sa vojskom odnosno ratnim događanjima u prošlosti. S druge strane, Flandrija je glavnoj temi dala ime "Život", kojom objašnjava kulturu raznih stilova i uslova ljudskog postojanja.

Sasvim originalno, centralna tema švedske evropske baštine 2007. zove se "K-lista". Odnosi se na skup zakonskih odredaba u švedskom pravu koje se tiču očuvanja lokacija i objekata od istorijskog značaja.

HODOČAŠĆE: U Danima evropske baštine Azerbejdžan učestvuje s temom o čuvanju kulturno-istorijskih spomenika. Vatikan otvara vrata svog muzeja i rimskih katakombi. U Albaniji posetioci mogu videti Berat, istorijski grad, u Makedoniji tvrđave koje su služile za odbranu od neprijatelja.

Poljska se ovog puta bavi putnicima, hodočasnicima, a Češka zanatima i folk kulturom. Irska, pak, nije odabrala neku posebnu temu, ali evropskom nasleđu daće više socijalni karakter, odnosno usmeriće ga ka porodičnom druženju. U Slovačkoj se ove godine odaje počast prirodi i pejzažima.

I tako već petnaest godina, Evropa želi da se, iako raznolikim, zajedničkim kulturnim nasleđem suprotstavi svemu onome što je, s druge strane, opterećuje: bilo da su to politike koje računaju na silu bilo rešavanje teritorijalnih pitanja, koji odavde zvuče kao najkrupniji evropski problemi. Utoliko pre, načela o evropskom jedinstvu, pogotovo odavde, deluju kao stvaranje novog idealnog sveta. I pored toga što je veličanje jedinstva tek jedno načelo, a praksa u odnosu na to načelo mnogo zamršenija.

Ka Evropi

U okviru centralne proslave Dani evropske baštine u Srbiji, u Hramu svetog Save bilo je izloženo Miroslavljevo jevanđelje. Program je nazvan "Knjiga u Hramu 72 sata". Na svečanosti u Hramu 20. septembra, Sreten Ugričić, upravnik Narodne biblioteke Srbije, ovim rečima označio je početak centralne proslave evropske manifestacije: "Naš zadatak na Danima evropske baštine jeste da se predstavimo najdragocenijim primercima kulturnog blaga. Zato smo izabrali da početak centralnog dela programa bude predstavljanje knjige koja se nalazi na listi Uneska." Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Radović) je rekao: "I Hram u kojem se nalazimo i knjiga zbog koje smo se okupili u duhu su logosa, slova Hrista. Blagodarim svima koji su doprineli da se svedok našeg viševekovnog postojanja nađe na ovom mestu."

Naredna 72 sata ljudi su strpljivo, u redovima, čekali da stignu do staklene vitrine u kojoj je, uz nadzor policajca, smeštena Knjiga. Svako od njih je, dok čeka, mogao da dobije prigodnu afišu s informacijom da je Miroslavljevo jevanđelje izloženo u Hramu "najstariji srpski srednjovekovni rukopis" i da "potiče iz druge polovine XII veka", dakle s informacijom koja je sugerisala da je izložena knjiga original. Međutim, ispostavilo se da nije. Ispostavilo se da nije iz XII veka već da ima samo devet godina, i da svi oni ljudi koji su došli na "kulturno hodočašće" – kako je pisalo u afiši, u stvari gledaju fototipsko izdanje izdavačkih kuća Dosije i Službeni list SCG.

Tatjana Cvjetićanin, direktorka Narodnog muzeja, u kome se godinama unazad u specijalnoj komori čuva Miroslavljevo jevanđelje, potvrdila je "Vremenu" da original nijednog trenutka nije bio izvan zgrade Muzeja.

Beograd se, kao što su javili svi mediji, organizacijom ove manifestacije kandidovao za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine.

S. Ć.