Evo malog testa. U nečijem ste društvu, razgovarate i utom vam stiže poruka na mobilni. Šta radite? Proveravate da li je u pitanju nešto bitno ili ignorišete poruku ceneći da je razgovor sa prisutnom osobom važniji? Koliko pristiglih poruka ste spremni da ne pogledate dok se konačno ne predomislite i posegnete za telefonom? Ako ste već i pogledali poruku, osećate li potrebu da odgovorite odmah, makar i kratko? Šta ako se sve ovo dešava na sastanku, predavanju, koncertu? Da li je pristojno čitati poruke i kuckati odgovore u takvim situacijama? Kakva je, uostalom, ta idealna situacija za pisanje i odgovaranje na SMS poruke i koliko često se u toku dana nalazite u takvoj prilici?

Na razmišljanje o ovoj temi najpre su me podstakli poznanici koji su se žalili na ponašanje nekih svojih sagovornika, ponekad i pretpostavljenih, koji su se usred (važnog) razgovora dopisivali sa nekim. Potom se i meni desilo nešto slično. Mom sagovorniku u restoranu zazvonio je mobilni i u pitanju je bio poziv na koji je morao da odgovori. Budući da je razgovor potrajao iskoristio sam priliku da i sam obavim neke razgovore. Slika je bila prilično komična, dva čoveka koja su se našla na piću razgovaraju mobilnim telefonima sa trećim, neprisutnim licima. Što je najgore, nismo izuzetak. Gledajući ljude po restoranskim baštama uvideo sam da nije malo onih koji se identično ponašaju.

Ova pojava još uvek nema svoje ime, ali mogla bi ga uskoro dobiti. To mi je postalo jasno kada sam pročitao članak Dina Hećimovića, zaduženog u Majkrosoftu za razvoj Internet Eksplorera. On je opisivao situacije sa sastanaka na kojima većina prisutnih koristi laptopove kako bi s vremena na vreme pregledali i-mejlove ili poslali neku instant poruku. To je uzelo maha i niko nema adekvatno rešenje. Neki moderatori zahtevaju isključivanje telefona i gašenje računara na početku sastanka, ako je to uopšte moguće, ali Hećimović primećuje da se u tom slučaju posao (neodgovoreni mejlovi) gomila pa mu se dešava da mora da ostane na poslu do kasnih sati. Zato se dešava da na popodnevnim sastancima, tamo negde oko pet, većina prisutnih traži šteker za struju jer im se baterija na laptopu do tada istrošila.

Interesantno je da korišćenje laptopa opada sa visinom funkcije u Majkrosoftu. Hećimović kaže da se ne seća da je ikada video Bila Gejtsa ili Stiva Balmera da koriste laptop na sastanku. Oni su se koncentrisali na događaj kojem prisustvuju. Što je možda privilegija moćnih u današnje vreme.

Opisano ponašanje otvara pitanje etikecije u modernoj komunikaciji. Ako su nam sva ta sredstva na raspolaganju, zašto bismo se ustezali da ih koristimo, pogotovo ako je sastanak kojem prisustvujemo dosadan (ova teza je malo nategnuta ako je broj prisutnih mali, pa nam je ponašanje upadljivo). S druge strane, taj komunikacioni komformizam obesmišljava susrete sa živim ljudima. Ako mislite da imate rešenje za ovu dilemu, onda verovatno pripadate starijoj generaciji ili ste barem konzervativni. U suprotnom, verovatno vam nije jasno o čemu ovaj tekst uopšte govori.