Skoro tri meseca su prošla je otkako je militantni Hamas sredinom juna silom preuzeo vlast u pojasu Gaze. Od tada je izraelsko-palestinski sukob dobio novu dimenziju u aktuelnim palestinskim linijama podele. Od sredine juna Gaza se nalazi u ekonomskoj i političkoj blokadi, ali je često u centru medijske pažnje. Oko milion i po ljudi nalazi se u svojevrsnom getu između Egipta i Izraela, u veoma teškoj situaciji, zavisno od međunarodne pomoći. Njihov težak položaj redovno je tema medija, uz sumorne izveštaje da se nekoliko stotina hiljada ljudi nalazi na ivici gladi, pred mogućom humanitarnom katastrofom. U svakom slučaju, njihova dalja sudbina umnogome će zavisiti od budućih poteza Fataha i Hamasa, dve glavne palestinske opcije.

Fatah i Hamas važe za dva politički i ideološki suprotna palestinka pokreta. Dok se Fatah obično opisuje kao nacionalistički pokret, uz Hamas obično idu epiteti militantan, radikalan i islamistički. Lider Fataha i palestinski predsednik Mahmud Abas zagovara stvaranje palestinske države kroz pregovore sa Izraelom, a Hamas je do sada uspeo da ponudi samo primirje. Dok palestinski predsednik pomoć dobija od SAD i EU-a, Hamasovi glavni partneri su Sirija i Iran. Zbog organizovanja samoubilačkih napada i povelje koja zagovara uništenje Izraela, Hamas se u SAD i većini zemalja EU-a smatra za terorističku organizaciju. Palestinci imaju drugačiji stav jer Hamas, pored nepomirljivosti sa Izraelom, u Palestini vodi škole, bolnice i sirotišta. Do početka 2006. i pobede Hamasa na parlamentarnim izborima Fatah je držao vlast na palestinskim teritorijama. Sa dolaskom Hamasa na vlast u sukob su došle i dve ideologije i različite vizije budućnosti Palestine koje, kako su događaji pokazali, nikako ne idu zajedno. Pored klanovskih i političkih neslaganja, Palestina se na kraju podelila i teritorijalno, sa Hamasom u Gazi i Fatahom na Zapadnoj obali.

GAZA: Područje Gaze čini uzak primorski pojas između Izraela i Egipta, dužine 40 i širine 10 kilometara. Nakon proglašenja nezavisnosti Izraela 1948, tu je formirano nekoliko izbegličkih kampova za proterane Palestince, u kojima se još uvek nalazi oko 500.000 ljudi. Sa ukupno milion i po stanovnika, Gaza je jedno od najgušće naseljenih i istovremeno najsiromašnijih područja u svetu. Rašireno siromaštvo, zajednička granica sa Egiptom preko koje se mogu prokrijumčariti oružje i eksploziv i, pre svega, krvavi obračuni sa Izraelcima stvorili su od nje najtvrđe uporište militantnih palestinskih organizacija. Hamas, Islamski džihad i ostali uvek su u Gazi imali više pristalica nego na Zapadnoj obali. Ni izraelsko povlačenje 2005. nije mnogo promenilo situaciju.

Duž čitave granice sa Izraelom sagrađen je visok zid sa dosta brisanog prostora sa palestinske strane, da bi sprečio upade militantnih odreda i bombaša samoubica. Povremeno na teritoriju Izraela padne poneka raketa kućne izrade, na šta on uzvrati bombardovanjem palestinskih položaja, ali većih sukoba nema. Izrael pod kontrolom drži i granične prelaze, vazdušni prostor i obalu, dovod vode i struje, uvoz i izvoz, naplatu poreza i čitav protok novca sa inostranstvom uključujući i donacije, tako da se Gaza može vrlo brzo i efikasno izolovati od ostatka sveta. Jednostavno, ni muva ne može da proleti bez znanja izraelskih vlasti. Posle Hamasove pobede u junu ti mehanizmi su aktivirani, tako da Hamasu nije ostalo mnogo vremena i razloga za slavlje. Palestinski predsednik Mahmud Abas proglasio je zauzimanje Gaze pokušajem državnog udara, stavio Hamasovu vladu van zakona i formirao novu, sa ekonomistom Salamom Fajedom na čelu. Na njegovu stranu stale su i mnoge arapske vlade, kao i tzv. Bliskoistočni kvartet – SAD, EU, UN i Rusija. Hamasu je ostalo da se osigura u Gazi i da nekako pokuša da se izvuče iz novonastale situacije.

Prema rečima stanovnika Gaze, u tom području nakon pobede Hamasa konačno su uspostavljeni red i zakon. Međutim, ekonomska situacija je veoma teška i pogoršava se iz dana u dan. Više od 70 procenata stanovništva je nezaposleno i živi na donjoj granici siromaštva. Ionako slaba i ruinirana ekonomija gotovo je ugašena zahvaljujući ekonomskom embargu. Prema britanskom BBC-ju, oko 80 odsto fabrika u Gazi zatvoreno je od juna i bez posla je ostalo 70.000 ljudi. Nedostaju i osnovne namirnice i lekovi. Izrael je bombardovao glavne transformatore u Gazi, tako da je četvrtina ovog područja bez struje. Veliki procenat stanovništva preživljava zahvaljujući humanitarnoj pomoći u hrani koja često kasni zbog strogih izraelskih kontrola na graničnim prelazima. Međutim, kako to sa ekonomskim embargom obično biva, politički pogledi stanovnika Gaze nisu mnogo promenjeni. Glavnog krivca za aktuelnu situaciju većina vidi u Izraelu, a zatim domaće političare i njihove sukobe. Mediji, uglavnom zapadni, poslednjih meseci često objavljuju istraživanja javnog mnjenja na Zapadnoj obali, prema kojima popularnost Fataha raste, dok Hamasova opada. U pojasu Gaze je slika dosta drugačija. Velika većina ne vidi Hamas kao terorističku organizaciju (kao što je vide SAD i EU), već smatra da su kažnjeni zato što su ih podržali na izborima. Jedan 24-godišnji student iz Gaze smatra da Hamas još nije dobio šansu da se pokaže, jer je od početka pod velikim pritiskom. Džon Ging, radnik UN-a, smatra da je ekonomska blokada "ostavila velike posledice na psihologiju ljudi". Prema njegovim rečima, izolovanost, frustracija i očaj mogu biti plodno tle za ekstremizam, radikalizam i nasilje.

NEIZVESNOST: Posle Hamasovog preuzimanja Gaze Bliski istok ušao je u novu, neizvesniju fazu. Suočene sa mogućnošću nastanka nove radikalne islamske države na Bliskom istoku, arapske vlade, kao i Bliskoistočni kvartet – SAD, EU, UN i Rusija, pružile su punu podršku vladi koju je formirao Mahmud Abas. Ukinut je ekonomski embargo na Zapadnoj obali, i ubrzo su sveže donacije ponovo počele da dolaze u Palestinu. Cilj je pružiti podršku umerenoj palestinskoj opciji i pokazati da je umerenost bolji put za Palestince nego radikalizam. To može stvoriti sliku o dve Palestine – jednoj koja radi za mir u regionu i koja može postati bogata i prosperitetna i drugoj radikalnoj, izolovanoj i siromašnoj. Međutim, prema ocenama analitičara, takav pristup vremenom može postati mač sa dve oštrice. Sa nastavkom patnji palestinskog stanovništva u Gazi, Mahmud Abas može doći u nezavidnu situaciju da bude optužen da je ostavio milion i po svojih sunarodnika na cedilu, da učestvuje u njihovom kažnjavanju zato što su glasali za njegovu opoziciju.

Izraelska vlada i Mahmud Abas najavili su da nastavljaju put prema miru i konačnom rešenju palestinskog problema. Ponovo su u opticaj pušteni stari planovi o stvaranju palestinske države, diplomatska mašinerija je počela da se zahuktava, najavljena je i bliskoistočna konferencija u novembru. Međutim, sve to neće imati puno smisla ukoliko Palestinci i dalje ostanu podeljeni. Najteže pitanje je kako ih ponovo ujediniti. Za Izrael i Bliskoistočni kvartet Fatah i Mahmud Abas su jedina opcija koja dolazi u obzir. Ne dolazi u obzir ni eventualni dogovor suprotstavljanih frakcija o nekoj novoj vladi nacionalnog jedinstva, jer je Izrael obećao da će prekinuti sve veze sa Abasom u tom slučaju. Hamas je do sada pokazao da ne želi da se odrekne vlasti dobijene na izborima 2006, koji su ocenjeni kao demokratski, tako da se Palestina od juna nalazi u nekoj vrsti zastoja i neprijatnog iščekivanja o tome šta se sledeće može desiti. Još uvek nije jasno da li su Fatah i Hamas prešli tačku sa koje nema povratka, odnosno da li će neko naredno stvaranje jedinstvene uprave na celokupnoj palestinskoj teritoriji zahtevati politički dogovor ili ponovnu primenu sile. Fatahu je obećana pomoć iz inostranstva – i u novcu i u oružju – i podrška u nekom narednom pokušaju da povrati Gazu. U takvim okolnostima različiti scenariji su mogući. Dosadašnji koraci Mahmuda Abasa bili su uglavnom politički. Pripadnici Hamasa izbačeni su iz vladajućih struktura na Zapadnoj obali. Nedavno je promenjen izborni zakon, a novi bi trebalo da favorizuje Fatah na najavljenim vanrednim parlamentarnim izborima. Hamas je sve to, naravno, odbio.