Gospodin Vladimir Todorić u prošlom broju "Vremena" u tekstu s naslovom "Pošto novi bojkot" priključio se raspravi o mogućnostima plasmana srpskog kapitala u Hrvatsku i Sloveniju. Autor je u nedeljniku skromno predstavljen kao "pravnik iz Beograda", što mu je otvorilo više manevarskog prostora nego da se predstavio kao dojučeršnji član Političkog saveta Liberalno demokratske partije ili da se predstavio aktuelnom funkcijom – savetnik Božidara Đelića, potpredsednika srpske vlade, zadužen za savete oko pravnih pitanja evropskih integracija.

Početna konstatacija u njegovom tekstu može se preuzeti iz bilo kog ekonomskog priručnika. Apsolutno je tačna tvrdnja autora da "Staru lekciju treba ponoviti: novac ne poznaje nacionalnost, tj. za kapital ne postoje granice", osim što to ne važi kada je u pitanju pokušaj plasmana srpskog kapitala u Hrvatsku i Sloveniju.

Gospodin Todorić mogao je u svoju analizu da uključi i izjavu Ljube Jurčića, kandidata hrvatskog SDP-a za premijera, koji je izjavio da ukoliko njegova stranka pobedi neće biti promena u negativnom odnosu prema srpskom kapitalu ("Večernji list", 20. avgust 2007). Dodao je i još nešto gore, ali ne bih ga, ovom prilikom, u potpunosti citirala. To je bio odgovor na direktno pitanje da li bi prodao Vupik iz Slavonije Miroslavu Miškoviću, vlasniku Delta holdinga.

Nije, dakle, reč o tome da su reakcije javnosti u Srbiji tek kuknjava zbog "neuzvraćene ljubavi", kako tvrdi Todorić. Obim hrvatskih investicija u Srbiji je 365 miliona evra, a obim slovenačkih investicija je još veći. Jer, posle one prve Todorićeve lekcije o nadnacionalnom karakteru kapitala, sledi i druga – u trgovini nema ljubavi, pa mi se čini da je u pravu glavni urednik "Vremena" čiju sintagmu o "nastavku domovinskog rata privrednim sredstvima" Todorić, bez navođenja autorstva, razmatra tendenciozno, kao izjavu koja uzburkava "ona stara osećanja" iz "vremena Miloševićevog bojkota slovenačke robe".

Inače, Todorić veći deo teksta posvećuje Delta holdingu, deleći savete kompaniji koja svojim rezultatima, liderskom pozicijom u privredi zemlje i brojnim drugim pokazateljima (od kojih svakako jedan može biti 20.000 zaposlenih) jasno dokazuje da ima definisanu strategiju razvoja i kvalitetan tim profesionalaca koji su u stanju i da realizuju ambiciozne planove.

Ako neko ima potrebu da javno savetuje one koji su dokazano uspešni u poslu kojim se bave, trebalo bi, za početak, barem da bude dovoljno informisan, što se za gdina Todorića, prema tekstu koji je napisao, ne može reći, barem kada je reč o aktivnostima kompanije Delta.

Postoji čitav niz drugih pokušaja i incidentnih situacija kojima bi se mogla dokazivati tvrdnja kojoj dokazivanje nije potrebno – hrvatsko i slovenačko tržište zatvoreni su za srpski kapital, pa bio on Deltin ili Todorićev, mislim na autora teksta, a ne vlasnika hrvatskog Agrokora. Od već poznatog slučaja nemogućnosti kupovine lokacija u Ljubljani za Maxi supermarkete, preko razgovora o kupovini Fructala, pokušaju stvaranja zajedničke firme sa Mercatorom i Agrokorom, jasno je da se ne radi o individualnim slučajevima, već o strategiji i kategoričnom stavu. I u manje kapitalnim pokušajima pojavljivale su se prepreke. Takav je bio slučaj i sa nedavnim pokušajem kupovine slovenačke mesne industrije Kras…

Ako ostavimo po strani neumesne insinuacije o predusretljivosti domaćih medija u kojima se, povremeno, na nama i početnici vežbaju u oštrini komentara, mogu obavestiti autora teksta da PR strategija postoji, ali da nije dovoljna u slučajevima kada s jedne strane imate klimu "domovinskog rata", a sa druge slabo definisanu državnu politiku oko podsticanja kapitalnih projekata srpskih firmi.

Uostalom, s obzirom na to da je većinu nevedenih aktivnosti koje Todorić pominje (zar nije pravni savetnik a ne PR stručnjak?) kompanija Delta blagovremeno odradila i kontinuirano radi i dalje, trebalo bi barem prvo da proveri ili dobije informacije na relevantnom mestu, ukoliko ga je ozbiljno zanimala tema? Prijateljski brifinzi sa glavnim urednicima slovenačkih medija, njihova poseta kompaniji Delta, sadržajna i redovna razmena informacija o aktuelnim pitanjima, monitoring slovenačkih medija, samo su jedan realizovani segment ukupne PR strategije.

Srećom, Todorić je sada na takvoj funkciji, savetnika g. Đelića, te će nesumnjivo moći konkretno da doprinese i ostavi lični pečat u rešavanju mnogobrojnih pitanja od značaja za srpsku privredu i društvo u celini i bar donekle olakša teškoće sa kojim se susrećemo u pokušaju da delujemo u regionu. Pažljivo ćemo pratiti ove poduhvate.

I za kraj, da ne bi bilo zabune, daleko je od toga da mi tražimo državnu podršku ili propagiramo rigidan stav prema hrvatskom, slovenačkom ili bilo čijem drugom kapitalu. Uostalom, mi smo među prvima pozdravili Sporazum CEFTA 2006. Ne tražimo ni državnu arbitražu. Reč je o tome da se nešto mora uraditi i na popravljanju imidža države, čemu bismo za početak svi mi doprineli kada bismo se manje osporavali između sebe i imali slične stavove u makar jednom pitanju od nacionalnog interesa. Na ovu temu, imali bismo dosta toga da naučimo i od suseda koje ovde pominjemo, Hrvata i Slovenaca.