Moskva: Hapšenja

Glavni ruski tužilac Jurij Čajka saopštio je u nedelju da je uhapšena grupa od deset ljudi koja se bavila "naručenim ubistvima" i da se među njima nalazi i ubica novinarke Ane Politkovskaje. Na čelu grupe se nalazio jedan Čečen, i istraga smatra da je "naručilac njenog ubistva u inostranstvu". Čajka je dodao da su u njeno ubistvo umešani bivši i aktuelni pripadnici Federalne službe bezbednosti (FSB) i Ministarstva unutrašnjih poslova. Uhapšeni pripadnici FSB-a i MUP-a Rusije učestvovali su u praćenju Politkovskaje, a neimenovani Čečen bio je vođa grupe, koja se bavila ubistvima ne samo u Rusiji nego i u Ukrajini i Letoniji. Ruski tužilac saopštio je da je istraga još uvek na početku, i da tek treba otkriti u koje je likvidacije grupa još umešana. Imena uhapšenih nisu navedena zbog interesa istrage. Što se motiva za ubistvo tiče, Čajka je saopštio da bi ubistvo moglo da koristi ljudima i strukturama "kojima je u interesu destabilizacija Rusije, promena ustavnog poretka, stvaranje krize u Rusiji i vraćanje na prethodni sistem vlasti, kada su sve rešavali novac i oligarsi". Prema njegovim rečima, ubistvo je povezano sa poslom kojim se Politkovskaja bavila.

Ana Politkovskaja radila je za rusku "Novu gazetu", i bila njen izveštač iz Čečenije, Dagestana, Ingušetije. Čečeniju je posećivala u vreme najžešćih borbenih dejstava u toku tzv. drugog čečenskog rata i bila je žestok kritičar politike ruskog predsednika Vladimira Putina prema toj kavkaskoj republici. Za seriju reportaža o Čečeniji Politkovskaja je 2000. godine dobila nagradu Zlatno pero Rusije. Ubijena je 7. oktobra 2006, i njeno ubistvo izazvalo je veliku pažnju u Rusiji i u inostranstvu. Ruski tužilac izjavio je da bi ista grupa mogla da bude umešana u ubistvo Pola Hlebnjikova, urednika ruskog izdanja časopisa "Forbs", ubijenog 9. jula 2004.

Samarkand: Rođendan

Samarkand, drugi po veličini grad u Uzbekistanu, proslavio je u nedelju 2750 godina postojanja. Drevni grad je kroz istoriju bio važna stanica na antičkom i srednjovekovnom putu svile, mongolska prestonica, kao i važan islamski kulturni centar. Od 2001. nalazi se na listi UNESCO-a. Uzbekistanski predsednik Islam Karimov, koji je rođen u Samarkandu, predstavio je gradsko kulturno nasleđe na proslavi jubileja. "Samarkand s pravom stoji na istom nivou na kome su Rim, Atina i Vavilon", izjavio je Karimov. Na ceremoniji su bile prisutne samo strane diplomate i osoblje UNESCO-a, dok je pristup bio zabranjen ostalima iz bezbednosnih razloga.

Interesantno je da je grad pre dvadesetak godina proslavio 2500 godina postojanja, ali su najnovija arheološka otkrića pokazala da je osnovan nešto ranije.

Bagdad: Pomirenje

Lideri iračkih sunita, šiita i Kurda potpisali su u nedelju dogovor o pomirenju, usmeren na obnavljanje političkog procesa u toj zemlji. Prema rečima iračkog premijera Nurija Malikija, dogovor o pomirenju je drugi korak ka uspostavljanju normalnih političkih tokova, nakon što su kurdske i šiitske partije formirale novu koaliciju. Dogovor je postignut na inicijativu SAD, kao ključni korak na putu nacionalnog pomirenja u Iraku. Predmet diskusije među iračkim političarima bio je održavanje lokalnih izbora i smanjivanje zabrane bivšim članovima Baas partije Sadama Huseina da rade u civilnim institucijama i vojsci. Posle sastanka iračkih lidera premijer Maliki se pojavio na konferenciji za štampu zajedno sa predsednikom Iraka Džalalom Talabanijem, sunitskim, šiitskim i kurdskim potpredsednicima Tarikom al Hašemijem, Adelom Abdulom Mahdijem i Masudom Barzanijem. Ipak, na konferenciji nije bilo govora o tome da se i sunitska strana želi priključiti kurdsko-šiitskoj alijansi. Američki predsednik Džordž Buš pozdravio je dogovor iračkih stranaka, ali je upozorio da predstoji dug put ka obnovi verske i nacionalne harmonije u toj zemlji. "Dogovor odražava njihovu (iračkih lidera) posvećenost da rade zajedno za dobrobit svih Iračana", izjavio je Buš.

Ankara: Predsednik

Abdulah Gul, bivši turski ministar spoljnih poslova, izabran je u utorak za predsednika te zemlje, većinom glasova dobijenom u parlamentu. On je prvi političar islamista, koji je došao na čelo Turske od revolucije 1923. Kao ministar spoljnih poslova pokazao se kao veoma vešt diplomata tokom pregovora Turske o priključivanju Evropskoj uniji. Izabran je tek u tećem krugu glasanja. Prva dva pokušaja propala su u aprilu. Međutim, nakon velike pobede na nedavnim parlamentarnim izborima vladajuća AKP partija dobila je dovoljnu većinu u parlamentu za Gulov izbor. Abdulah Gul važi za bivšeg islamistu. Iako je najavio da će biti predsednik svih Turaka, da će ostati lojalan striktnim sekularističkim vrednostima i da će poštovati sekularni karakter institucija u Turskoj, njegov izbor doveo je do napetosti između političkog i vojnog vrha države. Napetosti su prerasle u krizu, koja je dovela do vanrednih parlamentarnih izbora. Vojska u Turskoj važi za glavnog čuvara sekularne tradicije, koju je uspostavio Kemal Ataturk. Još prilikom prvog pokušaja Gulovog izbora na mesto predsednika, vojni vrh upozorio je da neće tolerisati islamizaciju zemlje. Slično upozorenje stiglo je i u ponedeljak. Vojni vrh optužuje vladajuću političku elitu u zemlji da ima tajnu islamističku agendu. Gul se često nalazio na meti kritika i zbog načina na koji se njegova supruga oblači, tj. što nosi tradicionalnu islamsku maramu u predsedničkoj palati. U poslednjih 60 godina vojska je četiri puta rušila proislamističke vlade u Turskoj.