Umesto da se na plus 30 stepeni odmaraju i prepuste čarima leta, Kijev i Astana bez obzira na tropske vrućine vrve od izbornih radnji. U Kijevu je u jeku predizborna kampanja za vanredne parlamentarne izbore, zakazane za 30. septembar, dok su prošle subote završeni takođe vanredni parlamentarni izbori u Kazahstanu. I dok se od parlamentarnih izbora u Ukrajini najviše očekuje da stabilizuju dugogodišnju političku krizu i reflektuju novi odnos snaga između velikih sila u regionu, pre svega Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije i Rusije, na parlamentarnim izborima u Kazahstanu sva mesta u parlamentu osvojila je stranka aktuelnog predsednika Nursultana Nazarbajeva.

Iako ova dva izborna procesa na prvi pogled imaju veoma malo sličnosti, duboko u pozadini sakriven je jedan od glavnih uzroka vanredne političke preraspodele moći – kontrola nad energo-resursima.

JEDNOPARTIJSKO VIŠESTRANAČJE: Vanredni parlamentarni izbori u donji dom kazahstanskog parlamenta, takozvanog Medžlisa, održani su na inicijativu narodnih poslanika nakon unošenja izmena u Ustav.

Od sedam partija koje su u subotu u Kazahstanu učestvovale na izborima, najviše glasova, 88 odsto, osvojila je stranka predsednika Nursultana Nazarbajeva, Nur Otan, što u prevodu znači "Svetlost otadžbine", dok je na drugom mestu Opštenacionalna socijaldemokratska partija koja je osvojila samo oko pet odsto glasova i nije prošla izborni cenzus od sedam odsto.

Iako je za analitičare takav ishod parlamentarnih izbora bio očekivan, vanredni izbori su specifični po tome da je, uprkos vrućinama i godišnjim odmorima, od sticanja nezavisnosti zabeležen rekordan odziv birača – čak 65 odsto.

Izmene unete ovog proleća u najviši pravni akt Kazahstana omogućavaju predsedniku Nursultanu Nazarbajevu, kao prvom predsedniku suverene države, da se kandiduje na predsedničkim izborima neograničen broj puta, a u lestvici vlasti osnažen je i uticaj parlamenta. Uporedo sa ustavnim reformama, predsednik Nursultan Nazarbajev najavio je jačanje pluralizma u političkom sistemu Kazahstana, a kako bi se što realnije odslikala izborna želja birača, prvi put se u Kazahstanu i Centralnoj Aziji primenjuje proporcionalni izborni sistem po partijskim spiskovima. U kazahstanski Medžlis 98 od 107 parlamentarnih predstavnika bira se na izborima, dok ostalih devet narodnih poslanika bira Skupština naroda Kazahstana koja funkcioniše kao organ podređen kabinetu predsednika.

Međutim, najava predsednika Nazarbajeva "jačanja političkog pluralizma" besmislena je, ako se ima u vidu da je na izborima pobedila jedna stranka i to partija predsednika koji bi zemljom trebalo da vlada dve i po decenije. Nursultan Nazarbajev je izabran na čelo Kazahstana 1989. godine, a aktuelni predsednički mandat ističe mu 2012. Zapadni mediji pišu kako je porodica Nazarbajevih u potpunosti preuzela kontrolu nad ekonomijom u zemlji, a sam predsednik Nursultan Nazarbajev pokazao je autoritarni karakter celom svetu kada je raspisao međunarodnu poternicu za svojim zetom Rahatom Alijevim, koji ima ambicija da se kandiduje na sledećim predsedničkim izborima u zemlji.

Protivrečne izjave dolaze i od OEBS-a. Ta transatlantska organizacija je u početku zauzela prilično nejasan stav vanrednim parlamentarnim izborima u Kazahstanu, a mediji su te izjave različito interpretirali.

Mediji, posebno kazahstanski, preneli su izjave pojedinih predstavnika OEBS-a iz Austrije koji su navodno tvrdili kako su izbori "u potpunosti odgovarali demokratskim standardima". Odmah nakon okončanja izbora, uglavnom je prenošena agencijska vest da je OEBS okarakterisao vanredne parlamentarne izbore u Kazahstanu kao "početak napretka demokratije u toj zemlji".

Što se tiče posmatrača izbora iz Zajednice nezavisnih država, tj. bivših sovjetskih republika, oni su, kao i obično kada je reč o analizi izbora u regionu, izborni proces u Kazahstanu ocenili kao potpuno demokratski i bez većih nepravilnosti.

Početkom ove nedelje pojavili su se i zvanični izveštaji predstavnika OEBS-a koji malo drugačije, kritičnije ocenjuju način sprovođenja vanrednih parlamentarnih izbora u Kazahstanu. Britanski BBC komentariše kako su pojedini posmatrači OEBS-a u svojim izjavama za medije ublažavali kritiku, zbog navodnih sugestija pojedinih zapadnih vlada da se ne konfrontira sa Astanom dok traju pregovori o mogućoj trgovini energentima. Reč je o izvozu nafte i prirodnog gasa iz Kazahstana, po dnu Kaspijskog mora, preko Azerbejdžana prema zemljama Evropske unije i Sjedinjenim Američkim Državama. Taj tranzit nafte i gasa zaobilazi Rusiju, koja je u poslednje tri godine ostvarila monopol nad energentima u regionu Centralne Azije. Postoje i planovi da 2009. godine Kazahstan dobije mandat za predsedavnje OEBS-om.

Ipak, predstavnici OEBS-a koji se inače strogo pridržavaju međunarodnih izbornih standarda, poput Ljubomira Kopaža iz Slovačke, koji duže vreme predvodi grupu OEBS-a u regionu, tvrde da su vanredni parlamentarni izbori u Kazahstanu održani u mnogo nepovoljnijoj atmosferi od bilo kojih prethodnih izbora u toj zemlji. Međunarodni posmatrači OEBS-a kritikuju visoki izborni cenzus, veliki uticaj vlasti na birače, pritisak na medije i opoziciju. Sama činjenica o državnoj cenzuri interneta govori mnogo o nivou demokratije u Kazahstanu. "Ja još nisam video liberalnu demokratiju u kojoj vlada jedna partija", kaže Kopaž.

REPRIZA REPRIZE: Izborne okolnosti u Ukrajini potpuno se razlikuju od onih u Kazahstanu. Država je duboko politički, društveno i gotovo teritorijalno podeljena na dva tabora: narandžasti – "proevropski" i "proruski".

Ukrajinski vanredni parlamentarni izbori zakazani za kraj septembra raspisani su nakon što je trećina poslanika, tačnije 150 opozicionih "narandžastih" narodnih poslanika, trajno napustila parlament.

Na vanrednim parlamentarnim izborima u Ukrajini učestvuje devet partija i blokova. Prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja najviše birača, 27 procenata ispitanika, podržava stranku Partiju regiona aktuelnog proruskog premijera Viktora Janukoviča. Iza njega su "narandžasti", koji na izbore izlaze u dva bloka: politički blok bivše premijerke i "princeze gasa" Julije Timošenko, koja ima podršku oko 19 odsto, dok predsednički blok "Naša Ukrajina – Narodna samoodbrana", koji čine aktuelni predsednik Viktor Juščenko i bivši ministar unutrašnjih poslova Jurij Lucenko, ima podršku 15 odsto ispitanika. Četvrti po rejtingu su ukrajinski komunisti i oni, prema ispitivanju javnog mnjenja, jedva prolaze izborni cenzus od tri odsto. U skladu sa "ranim" ispitivanjima javnog mnjenja gotovo mesec i po dana pre izbora, najverovatnije kombinacije svedoče da se politička polarizacija i ovog puta neće znatno promeniti. Koalicije će najverovatnije napraviti "narandžasti" i tako osvojiti oko 34 odsto, dok će takozvani proruski blok, za koji se pretpostavlja da će stvarati političke snage premijera Viktora Janukoviča i komunista, imati gotovo isto toliko – oko 33 odsto podrške. Analitičari tvrde da su moguća iznenađenja u korist proruskog bloka Viktora Janukoviča, jer za njega glasaju birači koji su pod uticajem susedne Rusije i veoma aktivne politike Vladimira Putina.

Politička kriza u Ukrajini traje već gotovo tri godine, od "narandžaste revolucije" u jesen 2004, kada je Viktor Juščenko izabran za predsednika države, a Julija Timošenko za premijera. "Narandžasti" su sledeće dve godine prolazili nekoliko faza ujedinjavanja i razjedinjavanja, dok su se naslednici politike autoritarnog lidera Leonida Kučme oličeni u Partiji regiona Viktora Janukoviča stabilizovali i postali najjača politička stranka. Ukrajinu je najviše potreslo odmeravanje političkih snaga dvaju tabora, "proevropskog" i "proruskog", u početku na ulicama, da bi se nakon realne pretnje od građanskih sukoba i terirtorijalnih podela, ukrajinska politička kriza preselila u sudove, minstarstva, izbornu komisiju i druge važne državne institucije.

Takozvani crni pi-ar kompromitovanja političara, u Kijevu je postao toliko uobičajena stvar da, za čudo, u ovoj letnjoj predizbornoj kampanji više i ne funkcioniše. Prošle nedelje izborna komisija nije htela da registruje kandidate iz bloka Julije Timošenko zbog navodnih nepravilnosti u njihovim ličnim podacima. Slučaj na prvi pogled izgleda bezazleno, kao rutinska predizborna igra, da u njemu nije presudio okružni administrativni sud, čime je napravljen opasan presedan koji kasnije može da posluži za osporavanje budućih odluka izborne komisije. Od političara su u očima birača stvoreni kultovi Juščenka, Timošenkove, Janukoviča, na koje, prema ispitivanju javnog mnjenja, ne utiču negativne medijske priče. Oba politička tabora donekle priželjkuju apatiju birača koja bi jednoj od suprotstavljenih strana mogla doneti neznatnu prednost.

ENERGETSKA NIT: Iako se u predizbornoj kampanji u Ukrajini mnogo manje poteže pitanje cene gasa nego prošle godine, kada je bilo aktuelno "Putinovo zavrtanje ventila Kijevu", snabdevanje energentima u Ukrajini nije ni blizu trajnog rešenja. Ukrajina nakon izbora treba da pregovara sa Moskvom o novoj ceni gasa, koja teško da može ostati ista, a Rusija je zainteresovana za otkup ukrajinske infrastrukture naftovoda i gasovoda. S obzirom na to da se ukrajinska vlada bavi pitanjima posredništva u snabdevanju energentima i energotransportom, parlamentarni izbori mogli bi da postanu važni ne samo za Ukrajinu već i za Evropsku uniju, koja traži saveznike u rešavanju alternativnog snabdevanja prirodnim gasom, zaobilazeći Rusiju.

Apsolutna pobeda Nursultana Nazarbajeva na parlamentarnim izborima u Kazahstanu i te kako će uticati na izbore u Ukrajini, ali i na parlamentarne i predsedničke izbore u Rusiji, koji su planirani za kraj ove i početak sledeće godine. Autoritarni model "liberalne demokratije" patentiran prošle subote u Kazahstanu, naverovatnije će ući u udžbenike iz politikologije i dodatno osnažiti rusku unutrašnju i spoljašnju politiku u regionu. A vanredni parlamentarni izbori u Ukrajini najveći su do sada izazov vrednostima "narandžaste revolucije" i odmeravanju ruskog geopolitičkog uticaja na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza.