Akcija dojenja

Udruženje "Roditelj" iz Beograda organizuje u subotu 4. avgusta u 18 sati akciju dojenja beba na Zemunskom keju kod hotela "Jugoslavija". Ovo udruženje pozvalo je sve majke koje doje svoje bebe da im se priključe. U saopštenju za medije, "Roditelj" ukazuje na poražavajući podatak da manje od 20 odsto majki u Srbiji hrani bebe svojim mlekom iako se zna da je majčino mleko najbolja i najzdravija hrana za novorođenčad. Akcijom ispred hotela "Jugoslavija" udruženje "Roditelj" uključiće se u Svetsku nedelju dojenja, koja se svake godine od 1. do 7. avgusta obeležava u više od 120 zemalja.

Romi na granici

Rumunsku granicu je od kraja juna ilegalno prešlo 56 državljana Srbije, koji su izjavili da su Romi iz Vojvodine. Prema pisanju rumunskih medija, svi oni zatražili su status izbeglice. Naveli su da "imaju probleme u selima gde su živeli". Strani državljani koji ilegalno dođu u Rumuniju i zatraže status izbeglica, odmah prelaze u nadležnost Kancelarije za migracije, bez podnošenja krivične prijave za ilegalni prelazak.

Klanice za EU

Pet klanica u Srbiji od srede mogu da izvoze juneće meso u Evropsku uniju po preferencijalnim uslovima, bez plaćanja carina i zaštitnih taksi. Ukupno određena kvota za izvoz je 8700 tona. Prema novim konsolidovanim listama EU-a, dozvole za izvoz svežeg mesa preživara dobili su Juhor iz Jagodine, Stokoimpeks klanica iz Knjaževca, "Zlatibor" iz Čajetine, Big bul iz Bačinaca i Kolbis iz Novog Sada. Novina u konsolidovanim listama EU-a je odobravanje kompaniji Big bul izvoza prerađevina od termički prerađenog svinjskog mesa, na minimum 70 stepeni Celzijusa.

Sport: Dan grobara

Fudbalski klub Partizan rešio je da se žali na odluku UEFA o jednogodišnjoj suspenziji s evropske scene zbog incidenata na utakmici s već nekim klubom iz Mostara.

Ono što sad upravlja fudbalom Partizana – pošto se kratkotrajni menadžer Nenad Popović i dobar deo uprave nedavno povukao pred stvarnim i pravim rukovodstvom crno-belih, sve u interesu bolje budućnosti – odlučilo je da prihvati izazov mogućnosti veće i teže kazne, umesto prihvatanja izrečene. Hrabro, sportski? Ne. I ni nalik.

Prošlonedeljne reakcije državno-sportskog establišmenta – i isključujući genseka Partizana u ostavci Žarka Zečevića, kome bol, tuga i patnja zbog kažnjavanja spadaju u opis (bivšeg?) radnog mesta – nude neviđeno jake argumente za tvrdnju kako je reakcija na odluku o kažnjavanju tipično bedna, jadna i tradicionalna.

Novoimenovana ministarka za sport Snežana Samardžić-Marković najavljuje inicijativu za donošenje zakona o sportu i izmene i dopune zakona o sprečavanju nasilja na stadionima i, u tom smislu, popravljanje saradnje s policijom. Najavljena je, i inicijativa za donošenje zakona o privatizaciji sportskih društava. Pridružuju se i drugi, takođe u interesu budućnosti srpskog fudbala, i uopšte. Ažurni mediji preračunavaju milione evra gubitaka koje će Partizan zbog jednogodišnje suspenzije imati, oni sentimentalniji bave se šezdesetogodišnjim likom i delom istog. Većina se igra naslovima tipa "Grobari sahranili Partizan".

Problem je što se protekle nedelje niko ozbiljno nije upitao šta ili ko već više od pet godina sprečava usvajanje odavno napisanog Zakona o sportu. Bivši ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović odavno je na to pitanje jasno odgovorio: "Partizan i Crvena zvezda". Ili, u slobodnom tumačenju, oni kojima neregulisani status omogućava da se kao "društveno-sportski radnici" bave onim što je "više od igre", da se poslužimo eufemizmom sportskih novinara. Sporna su dva člana predloga zakona koji već godinama putuje i nikako da stigne u Narodnu skupštinu; oba se tiču privatizacije sportskih društava, odnosno pitanjem vlasništva nad nekretninama.

U tom kontekstu, najnovija ideja o posebnom zakonu o privatizaciji u sportu zvuči više nego obeshrabrujuće.

Mnogo banalniji je problem nasilja na stadionima i sportskim takmičenjima. Kao i nesretni Zakon o sportu, i ovaj je napisan po svim evropskim standardima – ali je imao sreću da bude i donet. Ili nesreću, zavisi kako se na to gleda. Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama određuje da za neispunjavanje predviđenih obaveza obezbeđenja utakmica i sportskih manifestacija – uključujući i snimanje publike – organizatori i odgovorna lica plaćaju visoke kazne. Izgrednici koji istrčavaju na teren, napadaju sportiste ili publiku, bace bilo kakav predmet ili koriste "pirotehniku" rizikuju zatvorsku kaznu od tri meseca do godinu dana ako je reč o pojedinačnom ispadu, odnosno do tri godine kao učesnici grupnog incidenta ili do pet godina zatvora ako predvode grupu nasilnika koja izazove ili učestvuje u incidentu. U skladu sa evropskim zakonodavstvom, predviđena je i zaštitna mera zabrane prisustva na utakmici evidentiranim huliganima: oni će biti dužni da to vreme provedu u policijskoj stanici.

I, šta je problem? Ništa, osim što se zakon ne primenjuje. Na tu banalnu činjenicu je prošle nedelje upozorio MUP Srbije; odgovor je stigao pre pitanja – u obliku ideje da treba dopuniti i proširiti zakon. Ili, možda najbolje, doneti novi?

Organizacija koja se predstavlja kao Fudbalski savez Srbije – ali i drugi doskora uspešan, odavno profesionalizovani i "srpski privatizovani", Košarkaški savez Srbije na primer, pokrenuli su pre nekoliko meseci inicijativu – uspešnu, pokazalo se u međuvremenu – za formiranje posebnog ministarstva koje neće imati veze ni sa čim kao što je prosveta ili omladina ili bakrači, sve u interesu sporta, "najboljeg srpskog brenda".

Pa, takav je to brend. Nije reč samo o Partizanu.

A.Ć.

Požari: Šteta i sanacija

Dok se u utorak 31. jula radilo na lokalizaciji požara kod Bele Palanke i Svrljiga, i na planini Juhor kod Paraćina, Javno preduzeće "Srbijašume" i ministar odbrane Dragan Šutanovac podelili su sa javnošću podatke o šteti, nastaloj u serijskim požarima koji su još pretprošle nedelje zahvatili zemlju.

Tokom poslednjih desetak dana, prema proceni JP-a "Srbijašume", u Srbiji je požarom bila obuhvaćena površina od oko 18.000 hektara – od toga je izgorelo oko 5000 hektara šuma, a ostalo su livade i pašnjaci. Za sanaciju jednog hektara šume, izgorelog u požaru, prema procenama JP "Srbijašume", potrebno je oko 5000 evra – troškovi izvlačenja izgorele drvne mase iz šuma su od 3500 do 4000 evra, a sadnja novog drveća košta između 1300 i 1500 evra. Izgorela drvna masa više nije odgovarajućeg kvaliteta i od nje neće biti mnogo koristi ni za industrijsku preradu ni za ogrev, a nepohodno je da bude uklonjena, jer je pogodna podloga za razvoj štetočina koje bi se, u suprotnom, proširile na zdravu šumu.

Fizičke i hemijske osobine zemljišta zahvaćenog vatrom su narušene, na njemu će se biljke teže primati, a najveći problem je to što će biti potrebno od 30 do 50 godina da bi se formirale šume, kakve su bile pre požara.

Ruski avion "iljušin-76" koji je besplatno gasio požare po Srbiji, u subotu 28. jula vratio se kući. Ministar odbrane Dragan Šutanovac ocenio je da Vojska Srbije ima dovoljno pilota, ali ne i dovoljno ispravnih letelica za gašenje požara. Za tu namenu, procenio je ministar, neophodno je osposobiti još najmanje četiri helikoptera. Srpske letelice su starije od 30 godina, a za remont četiri helikoptera potrebno je oko 100 miliona dinara. "Šteta koja je načinjena prilikom ovog požara procenjena je na oko 500 miliona dinara. Znači, pet puta jeftinije, a još nam taj resurs ostaje i za ubuduće", izračunao je ministar. Podsetivši da je za požare čuo od ministra ekologije, a ne iz nekog "logičnijeg" izvora, Šutanovac je istakao i da je neophodno što pre formirati vladinu agenciju koja bi se bavila kriznim situacijama. Agencija bi koordinisala rad između Ministarstva odbrane, MUP-a i svih ostalih nadležnih službi, ali ni ministar nije siguran da li bi takva služba mogla biti formirana do idućeg leta.

J. Lazić

Tri puta hvala

Trener kadetske košarkaške reprezentacije Srbije Dragan Vaščanin zahvalio je igračima na osvajanju zlatne medalje na Evropskom prvenstvu u Grčkoj. "Želeo bih da kažem tri puta hvala – hvala momcima koji su uspeli sve da izdrže, hvala njihovim trenerima koji su odlično radili sa njima i hvala Stručnom savetu koji mi je dao šansu da radim sa ovim talentima", rekao je Vaščanin. Kadetska reprezentacija Srbije osvojila je prvo mesto na evropskom prvenstvu u Retimnu, na grčkom ostrvu Krit, nakon što je u nedelju u finalu pobedila Španiju. Reprezentacija Srbije odigrala je u deset dana prvenstva osam utakmica i u svim je pobedila.

Čestitke učenicima

Ministar prosvete Zoran Lončar čestitao je učenicima srednjih škola veliki uspeh koji su postigli na 38. Olimpijadi iz fizike u iranskom gradu Isfahanu. Čestitka Lončara i Ministarstva upućena je učeniku srednje škole "Svetozar Marković" iz Niša Đorđu Radičeviću za osvojenu zlatnu medalju, Vladanu Pavloviću, učeniku niške Gimnazije "9. maj", Strahinji Jankoviću učeniku Gimnazije u Kruševcu i Nikoli Otaševiću, učeniku Matematičke gimnazije u Beogradu, za počasne diplome, kao i Milani Milošević, učenici Matematičke gimnazije u Beogradu.

Montenegro erlajns nabavlja "embraere"

Crnogorski avio-prevoznik Montenegro erlajns potpisao je 23. jula sa GECAS-om (General Electric Commercial Aviation Services Limited) ugovor o nabavci putem osmogodišnjeg tzv. suvog najma (dry lease) dva nova putnička aviona "embraer 195" brazilske proizvodnje. Prvi avion treba doći u Montenegro erlajns maja 2008. a naredni godinu dana kasnije. Proširivanjem flote crnogorska avio-kompanija planira "dalje povećanje obima saobraćaja i to upravo ka udaljenijim destinacijama koje su ‘fokerima’ bile nedostupne". Brazilski avioni u Montenegro erlajnsu imaće po 116 putničkih sedišta u dve klase.

(I.S.)

Žitorađa: Sporan izbor

Protekle nedelje, Žitorađu, malo mesto na jugu Srbije, znamenito po tome što su iz njega potekli folk-diva Svetlana Ceca Ražnatović i predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić, potresao je svojevrstan politički skandal. Mirjana Mitić, majka Cece Ražnatović, izabrana je za zamenicu predsednika Skupštine opštine Žitorađa. Na prvi pogled, u ovom izboru nije bilo ničeg spornog, pošto je Mitićeva već tri godine odbornica, izabrana u lokalni parlament sa liste Stranke srpskog jedinstva.

Međutim, zbrka je nastala onog trenutka kada je objavljeno da je Mirjana Mitić izabrana za zamenicu predsednika SO-a Žitorađa kao kandidat SSJ-a i to glasovima odbornika Nove Srbije, Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke. Opštinski odbori DS-a su, inače, obavezani odlukom organa stranke da ne sarađuju sa strankama bivšeg režima (SPS i SRS), kao i sa onima njima bliskima a u koje spada i SSJ, koju je sredinom devedesetih osnovao Željko Ražnatović Arkan.

Predsednik Izvršnog odbora DS-a Marko Đurišić odmah je, po objavljivanju vesti da su odbornici DS-a glasali za kandidata SSJ-a, pozvao odbor demokrata u Žitorađi, gde mu je razjašnjeno da je ona, zapravo, od pre nekoliko meseci članica Nove Srbije, koja ju je i kandidovala za funkciju u lokalnoj skupštini. S druge strane, u nekim medijima pojavile su se izjave Mirjane Mitić u kojima ona potvrđuje svoju pripadnost SSJ-u. Zabunu je pokušao da razjasni predsednik Opštine Žitorađa Staniša Đokić, tvrdeći da je sedeo pored Mitićeve kad je telefonom razgovarala sa jednim beogradskim novinarom, koji je najverovatnije pogrešno razumeo kada mu je ona rekla da je postala odbornica kao članica SSJ-a, ali da je sada u NS-u.

Osim u DS-u, izbor Mirjane Mitić za zamenicu predsednika SO-a Žitorađa uneo je nemir i u redove Srpske radikalne stranke. Iako je glasanje bilo tajno, predsednik Opštine Đokić otkrio je medijima da je dvoje od troje odbornika SRS-a glasalo za Mitićevu. On je do ovog zaključka došao na osnovu broja glasova koje je Mitićeva dobila, ali i zbog toga što je jedan od odbornika SRS-a njegov prijatelj, a drugi je "blizak Demokratskoj stranci".

Da su Đokićeve pretpostavke tačne potvrdio je Dragan Todorović, predsednik Izvršnog odbora SRS-a, koji je u izjavi za "Politiku" rekao da "od juče SRS u Žitorađi ima samo jednog odbornika". Iako drugo dvoje još nisu zvanično izbačeni iz stranke, protiv njih će, prema Todorovićevim rečima, biti pokrenut disciplinski postupak u stranci, jer su radili mimo Opštinskog odbora, biće izbačeni "sto odsto".

J. Gligorijević

Letnja bašta za dijasporu

U dvorištu zgrade Ministarstva za dijasporu u utorak je otvorena letnja bašta u cilju uspostavljanja bolje komunikacije sa dijasporom. Time je ovo ministarstvo razvilo svoju ideju o promeni namene praznog i neiskorišćenog prostora u dvorištu svoje zgrade, koja se nalazi u samom centru Beograda i kategorizovana je kao spomenik kulture.

Prostor nazvan Naša bašta osmišljen je kao mesto za druženje, sa stolovima, klupama i tendama, gde se može popiti kafa ili sok.

U letnjoj bašti, ljudi iz dijaspore će u svakom trenutku, u neformalnom razgovoru sa volonterima i službenicima Ministarstva, moći da dobiju sve važne informacije i da daju predloge, sugestije i ideje, navodi se u saopštenju Ministarstva za dijasporu. Bašta, opremljena pored ostalog i bežičnim internetom, radiće svakog radnog dana od 10 do 19 časova, do kraja septembra.

Volonteri će u bašti koristiti novi upitnik da bi se nastavilo istraživanje stavova ljudi koji žive van Srbije a odnose se na informisanost, statusna pitanja, ekonomsku i kulturnu saradnju. Upitnik će biti postavljen i na sajtu Ministarstva za dijasporu.

J. G.

Avio–saobraćaj: Nebeski kvarovi

Da li zbog preopterećenja intenzivnim letenjem u jeku letnje turističke sezone, kontra propagande pred najavljenu privatizaciju ili nečeg trećeg, tek vrelih julskih dana štampani i elektronski mediji bili su prepuni vesti o manjim i većim kvarovima na avionima, uglavnom JAT ervejza, i o posledicama koje su se ogledale u čestim lančanim kašnjenjima. Tek što se smirila medijska bura prouzrokovana dvadesetočasovnim boravkom u aerodromskoj zgradi nekih 140 putnika JAT-ovog boinga 737 na letu iz Hurgade, koji se vanredno prizemio u Atini zbog kvara jer su ljudi putovali iz Egipta pa nisu imali grčke vize, jedan beogradski dnevni list preneo je da se 6. jula JAT-ov boing 737 na letu JU240 od Beograda do Pariza, "nakon poletanja sa više od sata zakašnjenja i posle provedenih dva sata u vazduhu vratio na Surčin zbog kvara na motoru", navodeći da su putnici potom čekali još oko tri časa novi avion koji će ih prevesti do odredišta. Dvadesetak dana kasnije usledile su nove neprijatnosti opet na pariskom aerodromu "Šarl de Gol" kada je francuska vazduhoplovna inspekcija odlučila da iskoristi svoje pravo na iznenadni pregled vazduhoplova (navodno jer je spolja bio prljav?!) i naredila srpskom nacionalnom prevozniku da avion na letu JU241 vrati prazan u Beograd a po putnike pošalje novi. Kao razlog ovakve odluke francuskih kolega, Direktorat civilnog vazduhoplovstva navodi da avion nije bio nebezbedan "da su mu nedostajala izvesna dokumenta i da je bilo manjih tehničkih propusta" dok dobro obavšteni izvori lista "Kurir" pominju "nekoliko nedostataka, uključujući i izlizane gume". Ovog puta u pitanju je bio jedini preostali avion Aviogeneksa, boing 737-200 (-2K3 adv.) registarske oznake YU-ANP, koji je JAT ervejz unajmio tokom letnje sezone. Zanimljivo je da je u svojoj dugoj "gastarbajsterskoj" karijeri ovaj avion prethodno leteo za avio-kompanije Sudan ervejz, Ukrajina internešnal ervejz, Prezident erlajns iz Kambodže i Er Bosnu. Pošlog četvrtka, po sletanju na beogradski aerodrom u popodnevnim časovima primećen je dim u zadnjem delu "fokera 100" crnogorskog Montenegro erlajnsa koji je prevozio 61 putnika i šest članova posade na liniji YM218 na liniji Beograd–Tivat. Na beogradskom aerodromu, agenciji Beta je rečeno da je brzom intervencijom vatrogasaca efikasno ugašen plamen na pomoćnom agregatu za snabdevanje električnom energijom (APU – auxiliary power unit).

Da se pehovi avio-kompanijama ne dešavaju (samo) u vazduhu govori i vest da su još uvek ne indentifikovani muškarac i žena prošlog četvrtka opljačkali poslovnicu JAT ervejza u Moskvi i iz nje odneli oko 3,6 miliona rubalja (oko 103.000 evra). Pljačkaši su ušli u poslovnicu i od službenice tražili nešto novca "da kupe da jedu", a kada su odbijeni, muškarac je odjednom izvadio nož i naredio joj da otvori sef, kaže za "Blic" Dušan Stanković, šef JAT-ovog predstavništva u Moskvi. Nakon kraće rasprave i pretnji nožem, preplašena službenica otvorila je sef u kome su se nalazila dva paketa sa 3,6 miliona rubalja. Za to vreme, žena pljačkaš stražarila je da neko ne bi naišao. Ruska policija je izvršila uviđaj a u Moskvu je poslata i ekipa unutrašnje kontrole avio-kompanije.

Igor Salinger

Tanjug javlja

Novinska agencija Tanjug, čiji je direktor nedavno izjavio da su "danas državni mediji i javni servisi na mrtvoj straži objektivnog novinarstva", sastavio je sledeću vest koju je objavila "Politika" 31. jula na strani 13:

"Devizni tranzitni prihod Železnice Srbije u prošloj godini iznosio je 48 miliona evra, što je za 10 miliona evra više nego u 2005, i srpskoj železnici omogućio je da smanji inostrani dug za oko 120 miliona evra.

Tokom prošle godine, Železnice Srbije svakog dana morale su da izdvajaju 107.000 dolara na ime kreditnih obaveza iz prethodne decenije, a 2007. taj iznos je povećan na čak 120.000 evra dnevno."

Broj nedelje

Za četiri dana, muzički festival Exit ove godine posetilo je oko 190.000 ljudi iz 52 zemlje, od čega su većina bili stranci (51%), pokazalo je istraživanje javnog mnjenja koje je sprovela novosadska agencija Tim na uzorku od 1300 ispitanika. Pre tri godine, među posetiocima festivala bilo je svega devet odsto stranaca, a u Exitovom kampu bilo je smešteno oko 5000 ljudi. Ove godine, u kampu je bilo 11.000 ljudi, od čega je 63 odsto došlo iz Velike Britanije.

Oko 78 odsto domaćih posetilaca završili su fakultet ili studiraju, a među strancima je bilo 87 odsto visokoobrazovanih i studenata. Najmlađi stanovnik Exitovog kampa imao je osam, a najstariji 72 godine. Stranci su za jednu noć festivala, pored plaćenih ulaznica, trošili u proseku 1600, a domaći posetioci oko 1100 dinara.