Kad god u novinama pročitam neki tekst gospodina Tijanića, to u meni izazove negativne emocije. Bes nad tolikom nadmenošću i bahatošću kojom g. Tijanić iznosi svoje stavove o svojim sagovornicima ili bolje reći "žrtvama" koje on sa apetitom vivisecira. Dalje, osećam stid što pripadam narodu u kome je jedan od vrhunskih broadband funkcionera taj isti g. Tijanić sa toliko prizemne (doduše domišljate) pakosti i zle volje prema svakome za koga pomisli da mu se našao na putu. Dalje osećam tugu što toliko divnih ljudi biva usisano u gos’n Tijanićev novinarski blender; a evo ga, sad je uspeo da samelje i "Vreme"… ej, "Vreme" koje je bilo jedino normalno, ozbiljno, objektivno i što je najvažnije – pristojno. Da, to je ono što odlikuje građanina – pristojnost; a toga nema ni u jednom tekstu gos’n Tijanića. I zato više neću da čitam ništa iz čega će da mi iskoči nepristojnost gospodina Tijanića.