Filmski festival za slepe

Udruženje slepih "Homer" 27. juna organizuje prvi svetski festival adaptiranih i sinhronizovanih filmova za osobe oštećenog vida. Kako je saopšteno iz te organizacije, prvog dana festivala biće prikazani filmovi američkog reditelja Romana Polanskog Američka lepota i Pijanista i Džima Džarmuša Noć na zemlji. Drugog dana na repertoaru će biti filmovi Isusovo stradanje i Njuškalo, dok će filmovi Gospođice iz Vilka i Rej Čarls biti emitovani trećeg, završnog dana festivala. Cilj organizacije "Homer" je da slepim osobama približi dela sedme umetnosti, a namera je da 100 umetnički najvrednijih stranih filmova bude adaptirano na taj način.

Presuda

Opštinski sud u Novom Sadu doneo je presudu u kojoj se navodi da je pripadnik neregistrovanog udruženja Nacionalni stroj Goran Davidović u svojoj knjizi Slučaj Nacionalni stroj povredio ugled, čast i prava ličnosti novinara agencije Beta Dinka Gruhonjića i naneo mu teške uvrede. Sud je odlučio da pripadnik neregistrovane neonacističke organizacije Nacionalni stroj Goran Davidović treba da plati novinaru Bete 500.000 dinara zbog povrede časti i ugleda.

Izlivanje

U sredu uveče u Pančevu je ponovo zabeleženo zagađenje, jer je došlo do izlivanja hemikalija. Ministar za zaštitu životne sredine Saša Dragin saopštio je da je u pančevačkoj rafineriji došlo do izlivanja hemikalija iz rezervoara za otpadne vode. "Inspektori su na terenu i nadam se da će počinioci biti najstrože kažnjeni", rekao je Dragin. On je najavio donošenje akcionih planova u vezi sa svim vrstama zagađenja u Pančevu.

Padobranstvo: Hodanje po oblacima

Goran Todorović Faca je dinamičan, zanimljiv čovek u svakom pogledu. Iako je profesionalni vojnik (stariji vodnik I klase), voli dugu kosu i hevimetal muziku, takođe je i padobranac, alpinista (osvojio je Mont Blan i Elbrus), ronilac, speleolog, pripadnik Gorske službe spasavanja… Rođen je 31. oktobra 1971. u Leskovcu, vojno lice je postao 1993. godine, a od 1994. radi u 63. padobranskoj brigadi (sada bataljonu) i kao svaki častan vojnik uvek štiti svoju otadžbinu i nežniji pol.

Njegova neiscrpna energija i ljubav prema padobranstvu, "hodanju po oblacima", kako on to voli da zove, odvela ga je i u vode civilnog padobranstva gde je postao nastavnik padobranstva i upravnik leskovačkog aerokluba.

Facino hodanje po oblacima zaustavljeno je, "samo privremeno" kaže on, 18. decembra 2003. kada mu se na radnom mestu, vojnom aerodromu Niš, prilikom izvođenja skoka sa 1200 metara, dogodila nesreća. Pri otvaranju glavnog padobrana došlo je do delimičnog otkazivanja (nije se dobro otvorio glavni padobran) i udario je u zemlju brzinom od oko 120km/h. Neverovatno, ali preživeo je zahvaljujući svojoj izuzetnoj kondiciji i pre svega volji za životom. Zbog težine povreda istog dana je prebačen u Beograd na VMA gde se i dan-danas nalazi – sa jako oštećenim sluhom i bez pokreta i osećaja od grudi na niže.

Posle brojnih operacija kičme i stomaka i pokušaja lečenja sluha, VMA je iscrpla svoje mogućnosti. Zalaganjem njegovih prijatelja, kolega i dobronamernih ljudi otišao je u Švedsku na lečenje sluha koje mu je značajno pomoglo i očekuje se ponovni odlazak radi nastavka terapije. Takođe postoji velika šansa da mu se lečenjem u Moskvi, bar delimično, povrati normalno funkcionisanje unutrašnjih organa i da možda čak i prohoda. Za sve ovo je, naravno, potreban novac i neizbežna administracija. I dok Vojska i Facini prijatelji pokušavaju da reše te probleme, Faca čeka i vežba pokušavajući da ojača svoje telo. Duh ne mora da ojačava – nesalomiv je. Kako sam kaže: "Nema predaje!"

U subotu, 23. juna, zahvaljujući vazduhoplovcima predvođenim Vazduhoplovnim savezom Srbije, Faca je posle tri i po godine ponovo "hodao po oblacima". Prvi put u životu Faca nije svojim nogama napustio letelicu već ga je na visini od 3200 metara zakačenog za zajednički padobran, izneo tandem-pilot Saša Jojić. Ni Faca ni njegovi prijatelji nisu krili svoju radost. Aerodrom je napustio uz osmeh i reči: "Ponovo ćemo zajedno hodati po oblacima!"

Tatjana Novaković

Usvojen budžet za 2007: Povećanje rashoda za 25 odsto

Skupština Srbije usvojila je u noći između 23. i 24. juna Zakon o budžetu za 2007. godinu (133 glasova "za", 62 "protiv") u kome su predviđeni ukupni rashodi od 581,8 milijardi dinara, naspram projektovanih rashoda od 595,5 milijardi dinara (budžet stupa na snagu 1. jula). Dakle, u budžetu je predviđen deficit od 13,7 milijardi dinara koji se procenjuje na oko šest odsto bruto društvenog proizvoda.

Iako smo prošle godine imali budžetski suficit od oko 31 milijardu dinara i pad inflacione stope na oko šest odsto, novi ministar finansija Vlade Srbije Mirko Cvetković ne očekuje ni tokom ove godine inflaciju veću od oko 6,5 odsto, a nada se porastu BDP-a za blizu šest odsto. Ipak, valja zapaziti da je projektovani budžet za ovu godinu veći za oko 25 odsto od prošlogodišnjeg, a za oko 5,5 odsto je veći i od jesenje projekcije budžeta za 2007. godinu, one koju je pre parlamentarnih izbora bilo sastavilo staro Ministarstvo finansija. Uz to, iako je takozvani Nacionalni investicioni plan pretrpeo dosta stručnih kritika – i on je praktično povećan sa oko 33 na 44,4 milijardi dinara.

U suštini, usvojenu budžetsku potrošnju karaktetrišu velike državne kapitalne investicije, jer uz spomeniti NIP idu još i drugi "kapitalni izdaci" od 26,3 milijarde dinara – što znači da će država ove godine biti "graditelj" objekata vrednih preko 70 milijardi dinara.

Najviše diskusije među ekspertima izazvala je činjenica da je novi budžet "legalizovao" porast državnih plata za oko 22 odsto (realno, dakle, za blizu 14 odsto), koje inače u budžetu zauzimaju oko 152,8 milijardi dinara. Ova odluka dovodi se u vezu sa potrebom vlade da stabilizuje državni aparat (činovnike, učitelje, doktore, policajce, vojnike itd.) u još jednoj izbornoj godini (sleduju lokalni, pokrajinski i predsednički izbori).

Među ministarstvima, najviše novca je odobreno Minstarstvu odbrane (63,5 milijardi dinara), Ministarstvu prosvete (58,4 milijarde) i Ministarstvu ununutrašnjih poslova (45,5 milijardi dinara).

Od poreskih "inovacija i stimulacija" valja zapaziti da je porez na prenos apsolutnih prava pri kupovini prvog stana smanjen sa pet na 2,5 odsto, a smanjena je stopa PDV poreza na prodaju računara sa 18 na osam odsto. Prva mera obrazložena je potrebom da se olakša životni start mladim porodicima, dok je druga na liniji pokušaja da Srbija nadoknadi veliki zaostatak u korišćenju pomagala "elektronske pismenosti".

Kako je već javno ocenio guverner NBS-a Radovan Jelašić, uz ovako koncipiran budžet za 2007. godinu, koji se nikako ne može oceniti kao štedljiv, centralna banka će biti prinuđena da pooštri monetarnu politiku, pa se očekuje rast referentne kamatne stope, a moguće je i ponovno vraćanje na politiku prohibitornih obaveznih rezervi – kako bi se inflacija zadržala u predviđenim okvirima.

D. Boarov

Vidovdanski dani dijaspore

U Beogradu se 28. i 29. juna, u centru "Sava", održava manifestacija "Vidovdanski dani dijaspore". Ministarka za dijasporu Srbije Milica Čubrilo istakla je na konferenciji za novinare 26. juna, da je cilj organizovanja "Vidovdanskih dana dijaspore" održavanje postojećih i uspostavljanje još čvršćih veza sa ljudima koji žive u inostranstvu i koji su na neki način vezani za Srbiju, a procenjuje se da ih ima od dva do četiri miliona.

Prava životinja

Pravna zaštita životinja trebalo bi da bude uključena u Ustav Srbije, zaključili su predstavnici državnih institucija sa predstavnicima Britanskog kraljevskog udruženja za sprečavanje surovosti prema životinjama, saopštila je 26. juna Organizacije za poštovanje i brigu o životinjama (ORKA). U saopštenju se podseća da su protekle sedmice programska direktorka Britanskog kraljevskog udruženja Aleksandra Hamond Sijeman i njen zamenik Garet Tomas boravili u Srbiji povodom obeležavanja 100 dana rada Info centra za zaštitu životinja.

Nove uniforme u GSP–u

Vozači, kontrolori i otpravnici GSP-a "Beograd" nosiće od 1. jula nova službena odela. Za novi imidž zaposlenih u GSP-u naručeno je 4000 unuformi, za šta je utrošeno 35 miliona dinara. Zaposleni će nositi teget odela i kravate, dok će košulje biti bele. Od prvobitne zamisli da se odela vozača autobusa, trolejbusa i tramvaja razlikuju po boji ranfli na rukavu sakoa, odustalo se. Radnici će na posao dolaziti obrijani, s uredno podšišanom kosom i neupadljivom frizurom. U Priručniku o poslovnom izgledu, ponašanju i komuniciranju na poslovima vozača, između ostalog piše da vozači uvek treba da budu smireni i da ne ulaze u konflikt s putnicima. Jedno od njihovih jedanaest zlatnih pravila glasi: "Putnici bi mogli bez nas, a mi bez putnika sigurno ne!"

Vrujci: Prva nova banja

Profesor, doktor, Milisav Čutović, šta još, tvorac zlatiborske Čigote, naš baneolog, šta još, politički neaktivan, a bio aktivan, i to levo, najlevlje, više od godine u banji Vrujci, kao predsednik beogradskog MB konsaltinga, realizuje projekat Prve nove banje. U tom pravcu na licu mesta, desno od puta u izgradnji, održao medijsku promociju svojih dostignuća i namera.

Mora se reći da lice mesta izgleda impresivno i svetski, četiri bazena, saune, đakuzi, hidromasaža, lekovito blato, šta još, svega još. Izgradnja nove banje planirana u tri faze, prva će biti gotova do kraja sledeće godine, hotel, bazeni, sve na 5,5 hektara, a kad se sve završi biće na celih i čitavih 12 hektara. Prednosti, lekovita reka koja protiče kroz kompleks, 26 stepeni, sopstvena bušotina, 50 litara u sekundi, 34 stepena. Do sada uloženo tri miliona evra, država uložila 60 miliona dinara, strani investitori, pogotovu Slovenci, zainteresovani, ali dr Čutović drži da ono što je naše treba da ostane naše.

Doktor Čutović profesorski objasnio šta je to Prva nova banja, mesto za prevenciju, odnosno banja za zdrave, koja se realizuje po SPA konceptu koji prisutan u Americi, koji prisutan u Evropi, koji prisutan u Sloveniji, gde 14 ovakvih banja donosi 40 odsto deviznog priliva od turizma. A šta je SPA, skraćenica od salus per aquam, što se prevodi kao Zdravlje preko vode.

Onda profesor dr Čutović sve što rek’o, za novinare, ilustrov’o, sa slike i grafikoni, u zatvorenom prostoru. I rek’o koji zadaci novinara, da promovišu novu banju. Bilo i pitanja, bilo pitanje, kako će svetske namere g. Čutovića da isprati lokalna zajednica i ta lokalna i novosrbijanska vlast u opštini Mionici, kojoj Vrujci pripadaju, jerbo u Vrujcima nema vode za piće, put do banje, dužine jedan km, radi se godinu dana, smeća ima svuda i u gomilama, stiglo i u okolne šume. Doktor Čutović odgovorio, da je moglo biti i gore, ali da je sreća da je usvojen Generalni urbanistički plan pa će morati da se poštuju neki standardi. Još rek’o da lokalna vlast nema dovoljno sluha za nove inicijative zato što nema dovoljno znanja, ali da se stvari pomeraju, i da će, kad prođe vreme, sve dođe na svoje mesto.

Onda svi zauzeli svoje mesto u taj zatvoren prostor, pečenje jagnjeće, pečenje praseće, muzika živa i po želji, Svilen konac, a bilo i Zlatibore pitaj Taru…

D. Todorović

Mirovni marš srpskih militarista

Pripadnici Srbskog pokreta Sloga i Garde svetog cara Lazara, koji su krenuli u mirovni Vidovdanski marš ispred hrama Svetog Save pre više od mesec dana, u subotu su prešli administrativnu liniju koja razdvaja Kosovo i Srbiju. Oko stotinak učesnika marša nosilo je obeležja koja su obavezni deo nekadašnjeg militantnog folklora (crvene beretke, vojne uniforme…). Inače, prilikom formiranja Garde svetog cara Lazara, 5. maja u Kruševcu, uhapšeno je nekoliko pripadnika ovog pokreta zbog isticanja obeležja rasformirane Jedinice za specijalne operacije.

Za to vreme, u Vučitrnu su uhapšene dve osobe dok su rasturale letke Albanske nacionalne armije, na kojima je ispisana poruka da će pripadnici Garde svetog cara Lazara prilikom dolaska na Kosovo, 28. juna "biti dočekani mecima". Pripadnici MUP-a otpratili su "mirovnjake" u međuzonu graničnog prelaza Rudnica i Jarinje. Na prelazu Jarinje primećene su pojačane snage KFOR-a i policije UNMIK-a. Oko stotinak učesnika marša prešlo je granicu mirno, a incidenta nije bilo. Od okolnih brda, a iz njihovih grla, odzvanjala je himna kosovskih junaka koja je široj javnosti poznata kao himna nekadašnjeg JSO-a. Kako saznajemo, učesnici mirovnog marša ići će pešice do severnog dela Kosovske Mitrovice, a odatle će nastaviti autobusima do Gazimestana uz pratnju snaga međunarodne zajednice. Oni planiraju da stignu na taj cilj 28. juna, na verski praznik Vidovdan.

Ovaj marš predvodilo je troje maloletne dece. Oni su bili jedni od aktivnih učesnika na sahrani bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića.

P. Karanović

Pravosuđe: Optužnice za šverc cigareta

Italijansko tužilaštvo u Bariju prošle nedelje okončalo je istragu o velikom švercu cigareta u toku prošle decenije i odlučilo da pokrene sudski proces protiv bivšeg crnogorskog premijera i predsednika Mila Đukanovića, tadašnjeg ministra finansija Miroslava Ivaniševića, trgovinskog predstavnika Crne Gore u Italiji Dušanke Pešić-Jeknić. Oni su optuženi za "mafijaško udruživanje radi šverca cigareta i pranja novca" od 1994. do 2002, a optužnicom je obuhvaćeno još deset osoba. Prema trenutno raspoloživim nezvaničnim informacijama, "novac od prodatih švercovanih cigareta sakupljao se u Srbiji, a onda slao u Crnu Goru i u džakovima avionima transportovao na Kipar".

Ova vest doprla je do crnogorskih medija posredstvom italijanske novinskle agencija ANSA, nakon čega su svi osumnjičeni negirali da imaju ikakve veze sa švercom cigareta, dok je crnogorsko tužilaštvo saopštilo da do sada nisu dobili ni zvanično ni nezvanično obaveštenje od italijanskih kolega da je istraga završena.

Prenoseći vest agencije ANSA, podgorički mediji navode i da se, prema njihovim izvorima, u materijalu italijanskog tužilaštva pominju i Stanko Subotić, Veselin Barović, Branko Vujošević, Andrija Drašković i Branislav Mićunović. Prema izvorima podgoričkog lista "Dan", na spisku osoba koje su iznosile novac iz Crne Gore na Kipar nalaze Ivan Krčmarić, Nikola Milošević, Jovica Ranđelović, Duško i Milan Ranković, Slavko Zečević, Zoran Džajić i Miloje Šarac. Isti izvori navode da su italijanski eksperti na računu u jednoj kiparskoj banci otkrili 500 miliona evra od ilegalne trgovine cigaretama, koji su kasnije korišćeni za investiranje u Crnu Goru. Pored ovog novca istražitelji su, navodno, otkrili još jedan račun sa 100 miliona evra.

Podgorički elektronski mediji javili su i da su istražitelji otkrili identitet osoba koje su bile kuriri, sume koje su prenosili, datume i brojeve letova aviona za koje je dokumentovano da pripadaju Stanku Subotiću Canetu, te da je "samo u periodu između 1997. i 2000. godine na Kipar u kešu preneto preko milijardu i dve stotine miliona nemačkih maraka".

Bivši premijer Đukanović nije se oglasio do zaključenja ovog broja "Vremena", ali je njegov advokat Enriko Tućilo dao izjavu za medije u kojoj kaže da ne postoji nijedan dokument koji bi mogao povezati bivšeg premijera sa švercom cigareta ili ga dovesti u vezu s tajnim računima koje je navodno otkrila istraga.

Nekadašnja šefica crnogorske trgovinske misije u Italiji Dušanka Pešić-Jeknić takođe je odbacila optužbe da je učestvovala u organizovanju šverca cigareta iz Italije preko Crne Gore. Ona je podgoričkim medijima rekla da je sve što je navedeno u medijskim informacijama iz Italije neosnovana konstrukcija za koju će, kako je istakla, na sudu dokazati da je neistina. Svoju umešanost u šverc cigareta negirao je i Miroslav Ivanišević.

J. Gligorijević

Međunarodna studentska nedelja

Studentsko-omladinska organizacija Svetski omladinski talas – Srbija (World Youth Wave – Serbia), organizuje pod pokroviteljstvom nemačke ambasade, od 28. juna do 5. jula u Beogradu, drugu po redu, konferenciju International Student Week in Belgrade 2007. Naslovni moto konferencije "Unapredi lokalno, postigni globalno" prožimaće devet radionica na temu ekologije, ekonomije, društva, psihologije, medija, obrazovanja, kulture i umetnosti, video stvaralaštva i fotografije, gde će učesnici, zajedno sa iskusnim moderatorima, stručnjacima iz partnerskih organizacija, eminentnim profesorima i predavačima iz relevantnih oblasti, pokušati da kroz interaktivno učešće saznaju iskustva drugih zemalja, otkriju druge i drugačije poglede na svet.

Odšteta

Država Srbija mora da plati odštetu od 5500 evra Marku Momčiloviću zbog neefikasnosti Trgovinskog suda u Leskovcu. Prema presudi Međunarodnog suda za ljudska prava u Strazburu, država će morati da plati na ime nematerijalnih troškova 2000 evra i još 3500 evra za takse i ostale sudske troškove. Sud u Strazburu smatra da je Marku Momčiloviću, vlasniku leskovačkog preduzeća EVT, bilo ugroženo ljudsko pravo na pravino i efikasno suđenje jer je sudski postupak dugo trajao.

Broj nedelje

U Srbiji ne postoje tačni podaci o zavisnicima od droge, ali se pretpostavlja da se taj broj kreće između 30.000 i 100.000. Prema podacima za 2006. godinu, u Beogradu 0,31 odsto stanovnika ili 5618 građana pripada kategoriji registrovanih narkomana, odnosno tri do četiri na hiljadu stanovnika. Stručnjaci procenjuju da je stvarni broj zavisnika višestruko veći, s obzirom na to da populacioni registar obolelih od narkomanije sadrži samo podatke o osobama koje su zatražile lekarsku pomoć.