Debata o Kosovu proteklih dana dostizala je opet jednu od kritičnih tačaka, dok su u Njujorku, Moskvi, Zagrebu, Istanbulu, Parizu, Beogradu, Prištini i Briselu uz pozive na kompromis ponavljane međusobno nepomirljive floskule.

Predsednik Srbije Boris Tadić ponovio je u nedelju u Zagrebu da bi nezavisnost Kosova predstavljala opasan presedan koji bi destabilizovao region i potkopao njegov privredni rast. Govoreći na petnaestom samitu zemalja članica Crnomorske ekonomske saradnje, Tadić potom izjavljuje da je siguran da bi eventualna nezavisnost Kosova proizvela dalekosežne posledice u mnogim delovima sveta sa sličnim žarištima i krizama, a ponajpre u regionu Crnog mora, u kome postoji mnoštvo konflikata koji su zamrznuti, koji tinjaju i koji ponekad dobijaju snažnu eskalaciju, te da su ti konflikti pretnja po stabilnost pojedinačnih zemalja, ali i čitavog regiona. Taj skup je mogao da ima sluh za takav stav: Turska ima problem kurdske manjine, Rusija Kavkaza, Ukrajina Krima, Gruzija Abhazije i Južne Osetije, Rumunija Transilvanije…

Premijer Albanije Salji Beriša je nastupivši među poslednjim govornicima samita, rekao da Kosovo treba da dobije nezavisnost i to kao jedinstven slučaj zato što je bilo vilajet Osmanlijskog carstva, naseljen uglavnom Albancima, koje je Evropa poklonila drugoj državi samo zbog toga što je bilo vilajet palog carstva.

Predsednik Tadić je odmah zatražio reč od predsedavajućeg samita, turskog predsednika Ahmeta Nedžeta Sezera, da bi protestovao zbog mešanja Albanije u unutrašnje stvari Srbije. Posle Tadićevog oštrog reagovanja, Beriša je napustio okrugli sto. To nije prvi incident albanskih zvaničnika na koji na međunarodnim skupovima reaguju predstavnici Srbije.

POGORŠANJE: Portparol Stejt departmenta Tom Kejsi je na na zahtev novinara da prokomentariše izjavu predsednika Srbije rekao da Amerika nastavlja da podržava plan posrednika Martija Ahtisarija kao osnov za uspostavljanje nezavisnog Kosova.

Srpski premijer Vojislav Koštunica je u ponedeljak 25. juna u posebnoj izjavi ocenio da je Amerika postala predvodnik u predlaganju da se na teritoriji Srbije napravi još jedna albanska država, što direktno utiče na pogoršavanje odnosa između dve zemlje.

Posle prošlonedeljnog skandala s neuspešnim ubeđivanjem beogradskih gimnazijalaca u opravdanost kosovske nezavisnosti (na šta je reagovao i srpski ministar prosvete Lončar) američki ambasador u Beogradu Polt u svom poslednjem javnom pojavljivanju u Akademiji lepih umetnosti ponavlja "Let Kosovo go!", a pre toga govori o tome kako lično nema sumnju u to da se odnosi Amerike i Srbije ipak neće pogoršati, da je Kosovo samo detalj oko koga se ne slažu itd.

"Njujork tajms" piše da je sve manja verovatnoća da će UN uskoro moći da donese rezoluciju o Kosovu, da će takva situacija izazvati posledice na Kosovu, urušiti kredibilitet ove međunarodne organizacije i lokalnih albanskih političara, ali i povećati strah da bi ekstremističke grupe mogle narušiti krhki mir u Pokrajini da bi najgori mogući scenario bio ponavljanje nasilja nad Srbima iz 2004. godine – opet zbog frustracije. List prenosi i reči zamenika šefa UNMIK-a Stivena Šuka koji upozorava da na Kosovu postoje veoma ekstremni politički elementi, kao i da je mogućnost misije da utiče na situaciju drastično umanjena u odnosu na prethodne dve godine i da svakog dana postaje sve gore.

I komandant KFOR-a, nemački general Roland Kater izjavljuje da se oseća kako na Kosovu raste nervoza.

Amerikanci pokušavaju da uvere Srbe da je za njih bolje da Kosovo stekne nezavisnost pod njihovom kontrolom nego u erupciji i konstruišu tezu da će kosovska nezavisnost bolje zaštititi Srbe na Kosovu nego što je to činila sva međunarodna administracija sa 16.000 vojnika NATO-a. Rusija i Srbija na to odgovaraju da međunarodna organizacija ne bi smela da pristane na takve ucene nasiljem.

Srpska strana je ranije isticala da pre svakog razgovora treba da se analizira kako se na Kosovu sprovodi nalog SB-a – "standardi pre statusa", koga se UNMIK kao držao od aprila 2002, a sada se ne pominje. Beograd se pozivao i na izveštaj specijalnog izaslanika Kaja Ejdea iz oktobra 2005, koji je konstatovao da je ostvarenje tih standarda mršavo, ali ipak preporučio da se ne odlaže određivanje statusa. Izvesna nada polagana je i u specijalnu posmatračku misiju UN-a na Kosovu ovog proleća predvođenu belgijskim ambasadorom Verbekom, koji sada pominje višestruke intervencije pojedinih država na američko-evropski predlog. Predsedniku Tadiću su nedavno Italijani saopštili da će podržati nezavisnost Kosova, ali da će tražiti bolju zaštitu Srba.

ZABORAVLJENI STANDARDI: Na dnevnom redu zasedanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, koje će trajati do 29. juna, naći će se inače i Izveštaj o položaju izbeglica i interno raseljenih lica u jugoistočnoj Evropi. U Srbiji živi pola miliona izbeglih, od toga, oko 100.000 još ima izbeglički status, 209.000 status interno raseljenih lica sa Kosova, a oko 200.000 izbeglica je u međuvremenu uzelo državljanstvo Srbije. Visoki komesarijat UN-a ne priznaje kolektivne centre za izbeglice na Kosovu, a oni postoje u Štrpcu, Šilovu kod Gnjilana, u Gračanici i na severnom Kosovu i "izdržava" ih Komesarijat za izbeglice Srbije. Na Kosovo se po evidenciji srpskih vlasti vratilo samo 2000 do 3000 izbeglica, a po UNMIK-u 12.000, ali tu su ubrojani i oni koji su se vratili iz zapadne Evrope.

Povodom međunarodnog dana izbeglica predsednik Tadić apeluje na čelnike civilne misije UN-a i posebno izražava zabrinutost zbog gotovo nikakvog povratka interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca na Kosovo i Metohiju. Šef misije OEBS-a na Kosovu, ambasador Verner Vnend, pozvao je u utorak 26. juna centralne i lokalne kosovske institucije da ulože veće napore u zaštitu manjinskih zajednica na Kosovu.

RUSKA KARTA: Prošle nedelje u Zagrebu predsednici Putin i Tadić su ponovili da u Savetu bezbednosti ne može proći nijedna rezolucija koja će doneti nametnuto rešenje i dogovorili se o intenzivnoj komunikaciji na nivou ministarstava spoljnih poslova. Šefovi diplomatija Srbije i Rusije Jeremić i Lavrov se neposredno posle toga sreću u Istanbulu gde izjavljuju da je predložena rezolucija o Kosovu u potpunosti neprihvatljiva i da je potrebno nastaviti pregovore. Šef koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Vuko Antonijević saopštava medijima da dokument koji je Vlada Srbije uputila Rusiji nema spektakularnih novina, da je reč o najširoj autonomiji.

Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer tražio je da Rusija ne ulaže veto, a predsednik ruskog Saveta Federacije Mironov ponavlja upozorenje da bi rešenje o nezavisnosti Kosova postalo opasan međunarodni presedan, pre svega za nepriznate republike – Abhaziju, Južnu Osetiju i Pridnjestrovlje; dok Shefer ponavlja poznatu tvrdnju zapadnih političara da je Kosovo potpuno poseban slučaj. Na otvaranju sastanka Saveta Rusije i NATO ministar spoljnih poslova Rusije Lavrov upozorio je NATO da ne preduzima korake koji bi kompromitovali bezbednost Rusije, ukazavši, između ostalog, i na nesaglasnost Moskve i Brisela oko Kosova. Na skupu se potom emituju umirujuće poruke da saradnja NATO-a i Rusije nema alternativu i da je to nešto kao odnos među supružnicima koji se ne slažu uvek u svemu (Shefer) i da predstoji težak zajednički rad na pitanjima kao što su raketni štit, Kosovo i Sporazum o konvencionalnim snagama u Evropi, koja se tiču ključnih aspekata evropske i međunarodne bezbednosti kao i aspekta strateške stabilnosti (Lavrov).

Eksperti država članica Saveta bezbednosti UN-a su se 25. juna u Njujorku, bez predstavnika Rusije ponovo bez vidljivog rezultata konsultovali o novom, trećem po redu, Predlogu rezolucije o Kosovu.

"Svaki pokušaj da se učini korak napred morao bi da stavi ad akta taj predlog koji se ne može popravljati… on se zalaže za nezavisnost Kosova i Metohije i sam je sebe izbacio iz bilo kakve igre ili bilo kakve varijante rešenja", ocenjuje ministar za Kosovo i Metohiju Samardžić. Državni sekretar u Ministarstvu KiM Dušan Proroković podseća da je već šest puta u SB UN-a odlagano donošenje formalne odluke o nezavisnosti KiM i prognozira da neće doći do glasanja o rezoluciji pre sastanka američkog i ruskog predsednika Džordža Buša i Vladimira Putina.

Predstavnici Srbije, a i Rusije, dakle, ponavljaju da je nemoguće promeniti Ahtisarijev plan, koji je generalni sekretar UN-a prosledio SB-u, 26. marta, a zapravo ga čine dva dokumenta – u jednom se kosovska nezavisnost direktno pominje, a u drugom se ne pominje, ali se detaljno propisuje. Prvi se naziva Izveštaj specijalnog izaslanika generalnog sekretara za Kosovo, dug je četiri stranice i sadrži preporuku da kosovski status treba da bude nezavisnost nadgledana od međunarodne zajednice. Drugi, mnogo "tehničkiji" dokument, 63 stranice obiman, naziva se Sveobuhvatni predlog za rešenje kosovskog statusa ("Comprehensive Proposal for the Kosovo Status Settlement"), koji sadrži seriju generalnih principa i dvanaest aneksa u kojima se detaljno opisuju mere za održivo i stabilno rešenje.

EVROPSKA "AKO" i "KADA": Po tom planu EU bi trebalo da obezbedi Međunarodnu civilnu kancelariju (International Civil Office – ICO) koja bi nadgledala i vodila implementaciju aranžmana, Evropski ured za bezbednost i odbranu (European Security and Defence Policy – ESDP), Misiju za vladavinu zakona (Rule of Law mission), a NATO bi trebalo da obezbedi međunarodno vojno prisustvo (International Military Presence – IMP). Članice EU-a su jedinstvene u oceni dosadašnjeg procesa vezanog za Kosovo, ali, po nekim procenama ukoliko dođe do daljeg odlaganja rešenja ili jednostranih poteza, mogu se suočiti s problemom održanja jedinstva. Evropljani svoj angažman na Kosovu ne vide bez rezolucije SB-a, (zasad) nisu voljni da prate eventualno američko priznaje nezavisnosti Kosova, a ne prihvataju ni američke sugestije da se ubrzanjem evrointegracija Srbiji pruži kompenzacija za Kosovo. U Preporuci Evropskog parlamenta Savetu ministara EU-a ocenjuje se, na primer, da su integracija Srbije u Evropsku uniju i konačni status Kosova odvojena pitanja na kojima se mora raditi pojedinačno i da je kontraproduktivan svaki pokušaj da se to povezuje. Generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis, govoreći o statusu Kosova, izjavljivao je posle susreta s Koštunicom, a i kasnije da Savet Evrope podržava teritorijalni integritet svih njenih članica, uključujući i Srbiju – sve dok Ujedinjene nacije ne donesu odluku o promeni granica. Onda počinje serija "ako" i "kada". Ako SAD priznaju nezavisnost Kosova, to ne obavezuje SE jer SAD nisu njegov član. Ako Kosovo proglasi nezavisnost i zatraži članstvo u SE-u, a EU prizna nezavisnost Kosova, to će morati da razmatra Savet Evrope, a tu odluku bi mogao da donese Komitet ministara, ali se o tom pitanju do sada nije diskutovalo…