Bagdad: Presude

Još jedan proces protiv saradnika bivšeg iračkog diktatora Sadama Huseina privodi se kraju. Irački sud doneo je u nedelju presude protiv pet osoba, optuženih za genocid, ratne zločine i zločin protiv čovečnosti počinjene protiv kurdskog stanovništva 1988. godine. Među njima je i Ali Hasan al Madžid, rođak Sadama Huseina, osuđen na smrt vešanjem. Osim njega, smrtna kazna dosuđena je i bivšem ministru odbrane Sultanu Hašimu Ahmedu i bivšem komandantu Republikanske garde Huseinu Rašidu al Tikritiju. Ostala dvojica, Saber Abdul Aziz, nekadašnji obaveštajac i Farhan al Džibouri, komandir vojske, osuđeni su na doživotnu kaznu zatvora. Ali Hasan al Madžid, poznat i po nadimku "Hemijski Ali", bio je jedan od glavnokomandujućih operacije Anfal (Ratni trofej), vođene od februara do avgusta 1988, koja je predstavljala kulminaciju Sadamovih napora da uguši kurdsku pobunu na severu zamlje. Za vreme te operacije uništeno je oko 2000 kurdskih sela i ubijeno oko 180.000 ljudi, od kojih je veliki deo stradao od hemijskog oružja korišćenog u operaciji. Mnogi od njih su sahranjeni u masovnim grobnicama koje su kasnije otkrivene. Na suđenju koje je prenošeno preko televizije predsednik sudskog veća Mohamed al Oreibi rekao je Madžidu da je on naredio trupama da ubijaju civile: "Podvrgli ste ih velikim sistematskim napadima koristeći hemijsko oružje i artiljeriju. Vi ste predvodili ubijanje iračkih seljaka. Vi ste palili njihove voćnjake, ubijali njihove životinje. Počinili ste genocid." Optuženi imaju pravo žalbe na presudu. Ukoliko se žalba odbije, presuda bi trebalo da se izvrši najkasnije nakon 30 dana.

Bejrut: Napad na UN

Šest vojnika iz sastava španskog kontingenta snaga UN-a u Libanu (Unifil) poginula su u nedelju u eksploziji bombe u blizini izraelske granice. Druga dva španska vojnika su povređena kada je njihovo vozilo naletelo na bombu postavljenu na putu. Za napad još uvek niko nije preuzeo odgovornost. Militantni libanski Hezbolah izdao je saopštenje kojim se napad opisuje kao veoma opasan sa ciljem da podrije stabilnost na jugu Libana. To je prvi napad na Unifil otkako su trupe UN-a raspoređene u Libanu nakon prošlogodišnjeg sukoba između Hezbolaha i izraelske vojske. U Liban je u ponedeljak doputovao i španski ministar odbrane Hoze Antonio Alonso, koji je obišao vojnike iz te zemlje u sastavu Unifila. Po njegovom mišljenju, napad je planiran, dok je eksplozija najverovatnije izazvana bombom aktiviranom iz daljine. "Važno je da utvrdimo tačan uzrok napada i onda možemo da analiziramo vozilo i tip eksploziva", izjavio je Alonso. Snage Unifila raspoređene su na jugu Libana u kontingentu koji broji 13.000 ljudi; Španija je na trećem mestu po broju vojnika, iza Francuske i Italije. Napad su osudili i američki državni sekretar Kondoliza Rajs i francuski ministar inostranih poslova Bernar Kušner." Misija Unifila je veoma važna u naporima da se prošlogodišnji rat dovede do kraja i u pomoći da se osigura bezbednost da bi se narod Libana vratio normalnom životu", izjavila je Kondoliza Rajs. Kako niko još nije preuzeo odgovornost za napad, pojavile su se razne spekulacije. Teroristička palestinska organizacija Fatah al Islam, koja se nalazi u sukobu sa libanskom armijom već četiri meseca, najavljuje napade na snage UN-a na jugu Libana. Neimenovani libanski zvaničnik izjavio je da su neki od uhapšenih terorista priznali posle ispitivanja da je organizacija planirala napade na Unifil.

Lagos: Oslobođeni taoci

Četvorica stranaca koji su u Nigeriji1. juna zadržani kao taoci oslobođeni su u subotu. Među njima se nalaze po jedan Britanac, Francuz, Pakistanac i Holanđanin, koji su radili za francusko – američku naftnu kompaniju. Sva četvorica predata su posrednicima nepovređeni u nigerijskoj luci Port Harkur. U Nigeriji je kidnapovano više od 100 osoba u poslednjih šest meseci, od kojih se oko 30 još vodi kao nestalo. Stranci su uglavnom kidnapovani u delti Nigera, od tamošnjih militantnih plemena koja su u sukobu sa vladom i stranim naftnim kompanijama zbog udela u dobiti od eksploatacije nafte. Taoci se uglavnom oslobađaju kada plate otkup koji njihovi otmičari odrede.

Karači: Oluja

Više od 400 osoba stradalo je u velikim olujama koje su u poslednjih nedelju dana pogodile granične pakistanske i indijske provincije i delove Avganistana. Prema izveštajima agencija, u Indiji je poginulo 140 osoba dok je stanje u Pakistanu još teže. Obilne kiše praćene jakim vetrom u Karačiju izazvale su poplave koje su najviše pogodile delove grada u kojima žive najsiromašniji. Vetar je obarao drveće i nosio krovove kuća. Oluja je u samo jednom delu grada uništila više od 1000 kuća i zgrada. Veliki delovi grada od subote nemaju ni struju ni vodu. Nevreme je došlo nakon višenedeljnih temperatura i preko 40 stepeni. U isto vreme pakistansku obalu pogodio je ciklon koji je doneo kišu i vetar brzine do 130 km/h. Pakistanska mornarica od ponedeljka traži nestale sa brodova i čamaca koji su potopljeni. U strahu od nevremena više desetina hiljada ljudi napustilo je domove. Većina od 120.000 stanovnika pakistanske luke Gvadar bila je prinuđena da se evakuiše. Ciklon je već uništio auto put koji povezuje ugroženu provinciju Južni Baludžistan sa ostatkom zemlje. "Proglasili smo vanredno stanje i naložili vojsci i drugim snagama bezbednosti da budu u stanju pripravnosti", izjavio je gradonačelnik Gvadara Abdul Gafar Hot. Avganistan se takođe nalazi u teškom stanju, naročito jug zemlje, gde prema saopštenjima lokalnih zvaničnika ima nekoliko desetina poginulih.