Tri koraka

Potpredsednik Evropske komisije za pitanja unutrašnjih poslova i pravosuđa Franko Fratini, posle sastanka s potpredsednikom Vlade Srbije Božidarom Đelićem u Strazburu, na pitanje da li Srbija može da očekuje da se pre 2010. godine nađe na beloj šengenskoj listi izjavio je da je "institucionalna obaveza Komisije da pomogne Srbiji da dostigne taj cilj" i naveo je da su za to potrebna još tri koraka: puna primena sporazuma o viznim olakšicama, dijalog o liberalizaciji viznog režima i veća bezbednost na zapadnom Balkanu. Fratini je naglasio da će "podržati Srbiju u približavanju EU-u".

Regionalni razvoj

Predstavnici Evropske agencije za rekonstrukciju predstavili su program podrške regionalnom razvoju Srbije vredan 25 miliona evra. Sprovođenje programa počeće u drugoj polovini 2008. godine, trajaće tri godine, a obuhvata podršku regionalnom razvoju na državnom nivou, regionalnim akcijama za razvoj, i finansijsku podršku lokalnim socijalnim i ekonomskim inicijativama. Za konkretne projekte koje će moći da predlažu opštine, poslovna udruženja, preduzeća, nevladine organizacije i drugi, izdvojeno je 14 miliona evra.

Svetski dan izbeglica

Visoki komesarijat UN-a za izbeglice (UNHCR) saopštio je povodom Svetskog dana izbeglica, 20. juna, da je broj tih ljudi u porastu i da je dostigao skoro deset miliona. UNHCR je procenio da broj izbeglica u svetu beleži porast uglavnom zbog krize u Iraku. U Srbiji, prema podacima te organizacije i Republičkog komesarijata za izbeglice, živi oko 104.000 osoba sa izbegličkim statusom. Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je uoči Svetskog dana izbeglica na ubrzano rešavanje problema položaja stotina hiljada izbeglih i prognanih na prostorima bivše SFRJ.

Skupština: Deficitarni budžet

Manjak u državnoj kasi ove godine će biti 13,6 milijardi dinara ili 0,6 odsto BDP-a. Naime, planirani budžetski prihodi su 581,8 milijardi dinara, a rashodi 595,5 milijardi dinara. Prošlogodišnji budžet imao je suficit od 31,5 milijardi dinara.

Deficit nije zabrinjavajući, tvrdi ministar finansija Mirko Cvetković jer je "već pokriven prihodima od privatizacije u protekloj i ovoj godini" i naglasio da bi i u drugoj polovini godine trebalo da bude nastavljen visok rast društvenog bruto proizvoda i to pri niskoj inflaciji i uz znatan rast investicija.

Prema ministrovim rečima, da bi se ostvarili planirani ciljevi (rast BDP-a od 5,9 odsto, cena na malo od 6,5, investicija od 21,5 i izvoza od 26,8 odsto, zaposlenosti jedan odsto, a očekivani rast prosečnih zarada 13,6 procenata), mora se nastaviti sa čvrstom fiskalnom i monetarnom politikom, efikasnom kontrolom plata u javnom sektoru i unapređenjem antimonopolske politike.

Inače, najviše para planirano je za plate državne administracije, čak 23,65 odsto budžeta (skoro 153 milijarde dinara, što je za 22 odsto više nego prošle godine), dok je za plaćanja obaveznog socijalnog osiguranja izdvojeno 22,8 odsto ukupnog budžeta ili 147 milijardi dinara.

"Iako smo želeli da ovogodišnji budžet bude uravnotežen, ispostavilo se da to jednostavno nije moguće pre svega zbog zatečenog stanja i preuzetih obaveza. Malo je nerealno očekivati da bi plate mogle da budu smanjene jednokratnim aktom bilo koga, odnosno da bi u pregovorima sa sindikatima oni prihvatili smanjenje plata", objasnio je Cvetković.

Trenutno u državnoj upravi radi 21.285 službenika, a prema podacima navedenim u Predlogu zakona o budžetu, u Ministarstvu unutrašnjih poslova zaposleno je 43.183 ljudi, a u Bezbednosno-informativnoj agenciji 2286. U Ministarstvu odbrane i Vojsci rade 30.603 osobe. U Ministarstvu spoljnih poslova, zajedno sa diplomatsko-konzularnim predstavništvima, ima 1206 zaposlenih. U kabinetu predsednika Srbije zaposleno je 67 osoba i planira se povećanje na 71, dok bi u kabinetu premijera sa sadašnjih osam do kraja godine trebalo da bude 19 zaposlenih. Kabinet potpredsednika Vlade ima deset zaposlenih, a planirano je da ih do kraja godine bude 36.

Ministar Cvetković je pred poslanicima Skupštine Srbije skoro pun sat obrazlagao bužetski paket. Osim budžeta, u setu su i izmene nekoliko zakona: o PDV-u, akcizama, poreskom postupku i poreskoj administraciji, porezima na imovinu i carinskoj tarifi).

Objašnjavajući suštinu izmena poreskih zakona, Cvetković je rekao da je predloženo oslobađanje od plaćanja poreza na dodatu vrednost kod kupovine prvog stana, smanjenje prenosa apsolutnih prava kod kupovine stanova s pet na 2,5 odsto, smanjenje PDV-a sa 18 na osam odsto kod kupovine računara, kao i povećanje cenzusa za ulazak u režim PDV-a kod preduzetnika s dva na četiri miliona dinara. Ukinute su akcize na uvozna bezalkoholna pića i sokove, smanjene akcize na kafu, a uvedene akcize na auto-gas, tako da će njegova cena sada biti između 36 i 37 dinara.

Guverner Radovan Jelašić je budžetski deficit procenio na 50 milijardi i najavio mere za suzbijanje inflacije i rasta cena. On je izjavio da će "NBS preduzeti sve mere iz svoje nadležnosti da održi stabilnost cena, kakvu Srbija nije imala u poslednje 44 godine", i rekao da bi taj posao bio lakši da je budžet mnogo restriktivniji. Jelašić je upozorio da ovogodišnji predviđeni budžet neće približiti Srbiju novom aranžmanu sa MMF-om koji bi podstakao kredibilitet zemlje i ubrzao reforme. Deficit, po njegovom mišljenju, neće generisati inflaciju, koju će NBS obuzdavati restriktivnom monetarnom politikom. Time će, međutim, proizvoditi dodatnu nelikvidnost u privredi.

Predloženi budžet za ovu godinu je, kako su ocenili ekonomisti, "loš, inflatoran i ekspanzivan".

Iz poslaničkih klubova opozicije najavljeno je da oni neće glasati za budžet jer on nije razvojni, da je "brutalan prema Vojvodini i lokalnim samoupravama, a poreska politika konfuzna".

Dragoslav Grujić

Valjevo: Psi i vlast

Sredinom prošle nedelje u Zanatskom centru, na keju pored Kolubare, šarplaninac lutalica je napao šestogodišnju Jelenu Pavlović nanevši joj ozbiljne povrede: odgrižen deo gornje usne, ugriz za desni obraz, razderotine po glavi. Šta bilo, objasnila majka, dete išlo pored majke, pas iskočio iz žbunja, dete vrisnulo, šarplaninac oborio dete, jedva ga, uz pomoć građana, otela. Dete zbrinuto u bolnici, a istraumirana majka Danica saopštila da će porodica tražiti odgovornost nadležnih, te da je neverovatno da psi lutalice nasrću na građane u samom centru grada.

Naravno ovaj incident je dodatno uznemirio javnost i opet otvorio problem pasa lutalica na valjevskim ulicama. Samo ove godine na Infektivnom odeljenju Valjevske bolnice 41 građanin je zatražio pomoć, ali psi su se slobodno, i u čoporima šetali, zavijali, a kad im dođe, i napadali građane. Opštinska novosrbijanska vlast je formalno odobrila otvaranje azila za lutalice, ali nije izdvajala sredstva tako da je kerova na ulicama bilo kol’ko ‘oćes i preko toga.

Krajem prošle godine, posle skoro godinu nefunkcionisanja lokalne samouprave, Vlada uvela privremene mere, za predsednika Privremenog organa imenovan član i čovek iz DSS-a, u Organu i novosrbijanci, ovih dana se priključio G17 plus, očekuje se i DS. Taj iz DSS-a što je predsednik tog organa izjavio da je rešavanje problema pasa lutalica jedan od prioriteta njegovog tima. I rek’o da će problem, zajedno sa Društvom za zaštitu životinja da reše trajno i adekvatno. Izbrojano da je na ulicama 270 pasa lutalica, dok je njih 180 već smešteno u napuštenoj farmi bikova u Donjoj Bukovici. Aktivista i predsednik Društva za zaštitu životinja, koji se brine o psima u azilu, saopštio da njima, Društvu, nije namera da nekome otimaju pos’o, ili zasluge, već da doprinesu boljem životu, i da bi oni najviše voleli kad bi se ovaj problem konačno rešio, a oni se bavili problemom mačaka lutalica ili kanarinaca.

Nedugo po ovim objavama, i incidentu sa devojčicom, proteklog vikenda, psi iz azila u Donjoj Bukovici, i drugi koji im dolaze u posetu, poklali seljacima preko trideset ovaca. Stavovi po pitanju poklanih ovaca nisu zauzeti. I bez ti stavovi, da se zanemare i kerovi, golim okom se vidi da je Valjevo, kao i većina gradova u Srbiji u kojima su na vlasti Članovi i Organi, otišlo, kaže li se, u ajtaš, te da će đavo tek da dođe po svoje. Bez da se komentariše, evo slike glavne ulice u Valjevu, bez kerovi, sa zgradom opštine u pozadini.

D. Todorović

Oporavak Bora

Svetska banka odobrila je beskamatni kredit u iznosu od 35 miliona dolara uglavnom namenjen za saniranje ekoloških posledica proizvodnje bakra u RTB-u Bor. Grejs period za vraćanje kredita je deset godina, a rok otplate 25. Oko 25 miliona dolara biće upotrebljeno za sanaciju ekoloških problema, dok će ostatak biti iskorišćen za podsticaj zapošljavanja dodeljivanjem kredita malim i srednjim preduzećima.

Bebi PDV

Roditeljski portal bebac.com u saradnji sa nevladinim organizacijama pokrenuo je 19. juna kampanju za ukidanje poreza na dodatu vrednost na hranu, odeću i opremu za bebe. U njihovom saopštenju navodi se da će aktivisti nevladinih organizacija na ulicama 25 gradova u Srbiji prikupljati potpise građana koji će podržati peticiju za izmenu Zakona o PDV-u. "Nedopustivo je da već godinama slušamo priče o slabom natalitetu, a istovremeno smo svedoci činjenice da su hrana, odeća i oprema za bebe veoma skupi", piše u saopštenju. Dodaje se da se samo za najosnovnije stvari za novorođenu bebu mora izdvojiti "na stotine evra".

Broj nedelje 18

Italija i Srbija povećale su u prva četiri meseca 2007. godine trgovinsku razmenu za 26,3 %, uz rast izvoza iz Srbije za 18 odsto. Italijanski izvoz u Srbiju u istom periodu porastao je za 34,1 odsto. U Srbiji posluje 668 firmi sa italijanskim kapitalom, od čega 63 pripada sektoru mehanike, 58 sektoru tekstila i odeće, 42 sektoru drvoprerade i nameštaja, a 33 sektoru obuće.

Kratko & Jasno

U okviru drugog po redu Festivala kratke priče, Kikinda Short, karavan sa više od dvadeset mladih pisaca iz šest zemalja nastupiće 28. juna u bašti beogradskog SKC-a, a 29. i 30. juna čitaće najnovije priče pred kikindskom publikom. Svaki od autora imaće najviše pet minuta da se predstavi sa svojom pričom, u skladu sa motom ovogodišnjeg festivala koji glasi "Kratko & Jasno". U subotu, 30. juna će im se u bašti kikindske biblioteke pridružiti i književno-profesorsko-muzički sastav Histrioni. Učešće je zasad potvrdilo dvadesetak pisaca, specijalni gost Festivala biće Slobodan Tišma, gosta iznenađenja dovodi Vasa Pavković, dok je domaćin festivala Petar Čongradin. Organizatori podsećaju da je nedavno izašla zbirka priča sa prošlogodišnjeg festivala pod nazivom Kikinda Short 01, u kojoj se nalaze tekstovi devetorice učesnika prevedeni na četiri jezika: mađarski, makedonski, slovenački i srpski.

Smak sveta po Njutnu

Prema tumačenju rukopisa Isaka Njutna koji su tokom vikenda predstavljeni na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu, slavni fizičar predvideo je da će smak sveta biti 2060. godine. Kako se navodi u saopštenju Univerziteta, Njutn je jedan deo pisma koje je napisao 1704. godine posvetio proračunu datuma smaka sveta na osnovu biblijskog fragmenta iz knjige Danijelove. On je proračunao da bi između osnivanja Svetog rimskog carstva Karla Velikog 800. godine i smaka sveta trebalo da prođe tačno 1260 godina.

Zdravstvo: Pravo na obaveštenost

Srpsko ministarstvo zdravlja pokrenulo je u ponedeljak jednomesečnu medijsku kampanju "Imate pravo", posvećenu informisanju najšire javnosti o pravima pacijenata. "Umesto da bude u centru sistema, pacijent se često oseća izgubljenim među novim aparatima i zgradama", slikovito je na konferenciji za novinare povodom najavljivanja kampanje primetio ministar zdravlja Tomica Milosavljević. Ističući da, bez obzira na sva ulaganja i rekonstrukcije, zdravstvenom sistemu Srbije nema napredovanja bez obaveštenih pacijenata, ministar je podsetio na neka od osnovnih prava pacijenata – jednak pristup zdravstvenoj zaštiti, slobodan izbor lekara, samoodlučivanje o zdravlju, zaštitu poverljivosti informacija o zdravlju, kao i pravo na prigovor i naknadu štete u slučaju greške zdravstvenih radnika. Detaljnije, pacijent ima pravo da od zdravstvenog radnika traži obaveštenje o dijagnozi i prognozi bolesti, efektu preduzimanja i nepreduzimanja medicinskih procedura, rizicima, načinu lečenja, kao i eventualnim posledicama predloženog tretmana. Te informacije mogu da se uskrate pacijentima samo u izuzetnim slučajevima kad zdravstveni radnik proceni da bi obaveštavanjem ozbiljno ugrozio pacijentovo zdravlje i tad ga daje članu porodice. Pacijent, dalje, ima pravo da izabere lekara sa istaknutog spiska, da ga iz zakonom predviđenih razloga promeni, potom na zaštitu privatnosti i poverljivosti o dijagnozi i terapijskoj proceduru. Takođe, pacijent ima pravo i na nadoknadu štete ukoliko mu zdravstveni radnik stručnom greškom pogorša zdravstveno stanje, ukoliko ga povredi ili mu unakazi telo.

Tokom kampanje biće podeljeno 400.000 brošura pacijentima u različitim zdravstvenim ustanovama koje će ih informisati gde mogu da se požale na probleme koje imaju u vezi sa lečenjem. Osim kazni koje su predviđene za lekare i zdravstvene ustanove koje rade bez dozvole, ministar Milosavljević, kako je rekao, od Komore lekara i od Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva očekuje da reaguju i javno osude onog za koga se utvrdi da je prekršio lekarsku etiku – "jer to nema pravnu, ali ima veliku moralnu snagu". U brošurama koje će svima biti dostupne istaknuto je i da pacijent ima pravo na prigovor koji je u pisanoj formi, odgovor mu se dostavlja u roku od osam dana, a ako je nezadovoljan, može da se obrati zdravstvenoj inspekciji ili filijali Zavoda za zdravstveno osiguranje. Skupština Srbije bi ove godine trebalo da izabere zdravstveni savet i etički odbor Srbije.

J. L.

BSP–ova kupovina

Nakon 15 godina uspešnog poslovanja na domaćem IT tržištu, BSP grupacija, kod nas prvenstveno prepoznatljiva po uspešnom razvoju i radu firme BS Procesor, svoju stabilnu poziciju krunisala je kupovinom nove firme – Despek. Despek na tržištu Srbije, Crne Gore, BiH i Hrvatske prepoznaje se kao lider u distribuciji potrošnog materija za računarsku i biro opremu kompanija kao što su HP, Leksmark, Verbatim, Epson, Samsung, Kanon… "Uspešne kompanije rastu. Neke rastu unutrašnjim razvojem, neke preuzimanjem drugih kompanija na tržištu. Najuspešnije rastu i na jedan i na drugi način istovremeno. Veoma smo ponosni što sa ovim preuzimanjem zaokružujemo našu dominantnu poziciju na ovom konkretnom tržištu, ali verujem da je ovo samo nagoveštaj budućih integracija i razvoja BSP Grupe", izjavio je nakon kupovne Milan Vuletić, predsednik BSP Grupe. Preuzimanje Despeka od strane BS Procesora svakako će dovesti do preraspodele trenutnih snaga na domaćem IT tržištu, te sa razlogom ovaj potez dobri poznavaoci IT sektora komentarišu kao jednu od najvećih akvizicija u domaćoj kompjuterskoj industriji do sada.

M. V.

Vazduhoplovstvo: Nova–stara srpska avijacija

Formiranjem 98. avijacijske baze na Aerodromu Lađevci kod Kraljeva 13. juna završena je, bar na papiru, strukturalana transformacija Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane (ViPVO) Vojske Srbije koja je počela prošlog novembra promocijom 204. baze, prve od dve kompozitne jedinice koje će ubuduće sačinjavati srpsku avijaciju. Reforma ViPVO deo je tranformacije i smanjivanja celokupne Vojske Srbije – na nivou VS-a ostalo je da se oformi još jedna brigada Kopnene vojske do završetka prve i glavne faze procesa, a sve u skladu sa novom vojnom doktrinom i strategijskim pregledom odbrane koji predviđaju "manju, ali efikasniju vojsku". Ili kako je to objasnio predsednik Srbije na promociji brigade PVO: "Vojska će biti organizovana u manji broj komandi brigadnog ranga (…) sa jedinicama koje imaju realnu snagu i realno brojno stanje" (Batajnica, april 2007)

Kičmu ViPVO po novoj strukturi čine 98. i 204. avijacijska baza, formacije organizacione nalik na ving (wing) u NATO državama. Sada su pod istom komandom i letačke jedinice – eskadrile i jedinice za tehničko, pozadinsko i borbeno obezbeđenje. U sastav kraljevačke 98. avijacijske baze – pod komadom pukovnika Dejana Joksimovića – ušla je 241. lovačko-bombarderska eskadrila Tigrovi naoružana "orlovima" i "super galebom", 353. izviđačka eskadrila Sokolovi takođe sa "orlovima", ali u izviđačkim verzijama; 119. helikopterski puk iz Niša opremljen helikopterima "gazela" u protivtenkovskoj "gama", izviđačkoj "hera" i osnovnoj varijanti Mi-8, kao i jedinice iz sastava 285. i 161. vazduhoplovne baze. U Nišu od dve eskadrile helikoptera formirana je jedna; Sokolovi su svedeni na veličinu odeljenja, a na Aerodromu Ponikve kod Užica, na kome već duže vreme nema baziranih vazduhoplova, ostala je samo manja jedinica za obezbeđenje objekta.

Formiranjem dve avijacijske baze, brigade PVO-a i centra VOJIN (Vazdušno osmatranje i javljanje) u zavidno kratkom roku udareni su temelji budućeg vazduhoplovstva Srbije, barem onako kakvim ga zamišljaju stratezi i političari. Naizgled, promenilo se mnogo toga, a kako će to izgledati u upotrebi ostaje da se vidi. Ono što se primećuje je da se stanje stvari po pitanju (ne)letenja koje je bilo egzistencijalni problem avijacije izgleda popravlja – država je odlučila da hoće avijaciju i odrešila kesu za gorivo, a i poneki avion dođe sveže remontovan u eskadrilu, sve sa novom oznakom i srpskom zastavom na repu. Ili da parafraziram jednog od ranijih sagovornika "Vremena" na temu ViPVO-a: napravljen je ogroman korak napred – samo je problem što je početna pozicija bila katastrofalna.

Igor Salinger / aermedia.com

Miljenici

Prema podacima Agencije za istraživanje TNS medijum galup, omiljena srpska TV lica – bilo da je reč o voditeljima, glumcima, pevačima, zabavljačima, političarima, sportistima – jesu voditelj i glumac Milan Kalinić i pobednica Evrovizije, pevačica Marija Šerifović, koji su dobili po osam odsto glasova. Odmah za njima je teniser Novak Đoković, a na listi su se našli i Ivan Zeljković, Olivera Kovačević i Svetlana Ražnjatović. Ipak, većina anketiranih, njih 12 odsto, nema omiljeno TV lice. Najcenjenija novinarka prema ovom istraživanju je Mira Adanja Polak sa 17 odsto glasova, za njom je opet Olivera Kovačević sa 15 odsto. Javna ličnost, koja po mišljenju 31 odsto anketiranih najbolje predstavlja Srbiju u inostranstvu je Marija Šerifović. U ovoj kategoriji u konkurenciji su još i Novak Đoković, Boris Tadić, Jelena Janković, Vojislav Koštunica i Ana Ivanović.

Ambijent

U Galeriji SULUJ-a u Beogradu, 13. juna otvorena je izložba slikarke Dragane Jokić pod nazivom "Ambijent". Dragana Jokić je magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti, a završila je Arhitektonski fakultet. Uz više od 20 grupnih, od 1992. godine imala je i sedam samostalnih izložbi. Izložba "Ambijent" opisana je kao "mogućnost hedonizma u javnom prostoru", "videti, a ne biti viđen", "uski prolaz do sopstvenog intimnog prostora", a izložene slike nastale u poslednje dve godine rađene su uljem na platnu. Izložba će biti otvorena do 23. juna.