Zdravstvo: Opet o "Lazi"

Otkako se sredinom maja grupa lekara Instituta za neuropsihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" peticijom obratila Ministarstvu zdravlja, ministru prof. dr Tomici Milosavljeviću i javnosti, upozoravajući na ozbiljne probleme u ovoj medicinskoj ustanovi, zbog kojih je zatražena i smena v.d. direktora (o čemu je "Vreme " pisalo pre dve nedelje), od 15 potpisnika pisma njih 11 je premešteno na druga radna mesta ili je smenjeno sa funkcija načelnika. Od ovakvog "sređivanja" stanja od strane v.d. direktora posledice su osetili pacijenti koji su ostali bez svojih lekara. I ne samo to: na oglasnoj tabli L-odeljenja pojavilo se obaveštenje ispisano rukom (potpisano od strane novopostavljene načelnice) da "članovi zdravstvene inspekcije imaju zakonsko pravo ulaska na odeljenje 24 sata", pri čemu mogu "bez reversa uzeti svu medicinsku dokumentaciju". Time se najgrublje krše prava pacijenata utvrđena Zakonom o zaštiti pacijenata sa mentalnim oboljenjem čiji je predlagač, zajedno sa nacionalnom komisijom, bio upravo ministar Tomica Milosavljević. U obaveštenju načelnice dalje stoji da "isti od 28. 5. 2007. zabranjuju odlazak pacijenata na vikend". Da li je ovo pravilo osmislila načelnica lično, ili ga je "prepisala" inspekcija Ministarstva zdravlja, nije ustanovljeno, tek pacijentima je njime uskraćeno pravo da se vide sa svojom porodicom.

Radi bržeg rešavanja problema u Institutu, Ministarstvu zdravlja i ministru lično ponovo su pisali v.d. direktora dr Dragiša Ranđelović i pomenuta grupa lekara. Svako iz svog ugla.

U pismu rukovodstva Instituta (stručni kolegijum načelnika, glavnih sestara i tehničara Instituta, bez potpisa direktora), okačenom na svim oglasnim tablama u bolnici, ministru se predočavaju ogorčenje i osećaj poniženja "zbog objavljivanja gomile neistina u medijima". Od njega se očekuje da kao "kolega stane u zaštitu profesije i etike a pre svega pacijenata i njihovog prava na mirno i dostojanstveno lečenje i život".

Nezadovoljni tempom i načinom razrešavanja problema magistar dr Lidija Ćuk-Jovanović, predsednica komisije za unapređenje kvaliteta rada u bolnici, i doktor medicinskih nauka Tamara Čavić, predsednica Odbora za unutrašnju proveru kvaliteta, podržane od ostalih kolega potpisnika prve peticije, uputili su ministru obimnu dokumentaciju o jednogodišnjem neispunjavanju obaveza koje su u aprilu prošle godine, kao način poboljšanja rada u bolnici, predložili članovi posebne nacionalne komisije, imenovane od strane ministra Tomice Milosavljevića. Obaveze su utvrđene posle sprovođenja tzv. vanrednog spoljnog nadzora i odnosile su se na potrebu reorganizacije rada u bolnici, pravilnike o unutrašnjem nadzoru i kućnom redu, vođenju dokumentacije, do prava pacijenata i humanijeg pristupa njihovom lečenju. Bolnica je, naime, bila obavezna da na oglasne table istakne prava i obaveze pacijenata koji uključuju i njegovo pravo da promeni lekara, da bude informisan o tome od čega se leči, kojom terapijom i koliko može biti zadržan u bolnici.

Sledeći potez je na ministru Tomici Milosavljeviću. On je odgovoran za postavljanje direktora zdravstvenih ustanova, ali i za ispunjavanje obećanja u novom mandatu: "Pacijent na prvom mestu."

B. Kaljević

Akcelerator: Odlaganje sudara

Početak velikog finala fizike elementarnih čestica odložen je za naredno proleće. Novi evropski akcelerator nedaleko od Ženeve u Švajcarskoj neće biti dovršen do novembra 2007. godine, kako je ranije planirano. Ova neprijatna vest izazvala je nezadovoljstvo u naučnoj zajednici širom sveta, mada još nije potvrđena u Evropskoj laboratoriji za nuklearna istraživanja poznatoj kao CERN (Conseil Européen pour la Recherche Nucléaire), koja se nalazi u blizini švajcarsko-francuske granice.

LHC, što je skraćenica po kojoj je poznat Veliki sudarač hadrona (Large Hadron Collider), jedan je od najskupljih projekata u istoriji nauke. Na njegovoj izgradnji okupilo se 20 zemalja članica i šest zemalja posmatrača koje su tokom prethodnih godina angažovale svoje vodeće naučnike i uložile znatna sredstva kako bi se otkrile razne tajne Univerzuma, kao što je pitanje postojanja Higsovog bozona.

Kad ova mašina bude dovršena, biće to najmoćnije naučno postrojenje koje su ljudi ikada podigli. U kružnom tunelu dugom 27 kilometara, koji se nalazi na dubini od 100 metara ispod kamenitog planinskog tla, u Velikom sudaraču hadrona ubrzavaće se i sudarati snopovi protona, a zbog dovoljno velike dostupne energije, očekuje se da će u ovim sudarima nastati i biti viđene dosad neulovljene elementarne čestice koje bi rasvetlile razne nedoumice o Univerzumu i njegovom nastanku.

Tokom prethodnih decenija, u CERN-ovim laboratorijama došlo je do mnogih epohalnih otkrića koja su utemeljila standardni model, teoriju koja opisuje strukturu sveta oko nas. Pre početka gradnje LHC-a, u CERN-u je više od decenije vrlo uspešno radio akcelerator LEP, ali je on zatvoren kako bi se deo njegovih postrojenja iskoristio za rad novog, moćnijeg akceleratora. U izgradnji akceleratora LHC učestvuje više od deset hiljada fizičara, a među njima radi i jedan tim istraživača iz Srbije, o čemu je "Vreme" nedavno pisalo.

Odlaganju otvaranja LHC-a u martu su prethodili neuspeli testovi sa magnetima koji bi trebalo da fokusiraju protonske snopove, i mada su drugi nedostajući delovi opreme u međuvremenu uspešno postavljeni, portparol CERN-a Džejms Gilis je rekao za AFP da će do kašnjenja doći "zbog manjih smetnji koje su se nagomilale".

S. Bubnjević

Izložba: Konstantin Veliki

U gradu Triru, u Nemačkoj, od 2. juna do 4. novembra, otvorena je izložba "Konstantin Veliki", koja je već sada proglašena arheološkom izložbom broj jedan u svetu. Postavka obuhvata 1400 eksponata koji su u vlasništvu 160 muzeja iz četrnaest zemalja. Predmeti su raspoređeni u tri celine: "Vladar rimske imperije", "Imperator i hrišćanstvo" i "Tradicija i mit", na tri lokacije u gradu – u Pokrajinskom muzeju Rajnske oblasti, Gradskom muzeju i Muzeju Biskupije. Osim iz Luvra, muzeja Prado, muzeja u Kremlju, Vatikanu, Londonu i mnogih drugih, na izložbi je i 46 eksponata iz muzeja u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Smederevu, Negotinu i Zaječaru. Izložba o velikom rimskom imperatoru pripremana je tri godine, košta 6,6 miliona evra, a organizovali su je zajednički – Rajnska oblast sa sedištem u Triru i ovogodišnja evropska kulturna prestonica Luksemburg.

D. M.

Bajke: Povratak Šreka

Ako ste oduvek želeli da zavirite u svet bajki, ali vas je nerviralo to što su u njima princeze hronično bespomoćne, a prinčevi neizostavno lepi i hrabri, onda sigurno spadate među ljubitelje simpatičnog zelenog ogra po imenu Šrek. Ovaj junak se prvi put pojavio 2001. godine i srušio sve stereotipe o bajkama, potpuno očaravši veliki broj dece, ali i odraslih širom sveta. Sada, u trećem nastavku animiranog filma Šrek, koji se od prošle subote prikazuje i u ovdašnjim bioskopima, moguće je bukvalno zaviriti u Šrekov svet. Zanimljivost vezana za ovaj nastavak je to što čarobni svet ovog ćudljivog, ali ipak dobrog monstruma zaista postoji. Doduše – na internetu. Kompanije Hjulit Pakard i AMD objavile su da su njihova tehnološka dostignuća pomogla da DreamWorks Animation SKG stvori digitalnu magiju. Tokom izrade avanture pod nazivom Šrek Treći, na internetu je stvoren virtuelni prostor u koji su mogli da pristupe svi animatori iz Evrope i SAD koji su radili na filmu. Tako je nastala priča u kojoj su dobri ogar (čudovište iz sveta bajki) i njegova žena princeza Fiona primorani da se vrate iz svoje voljene močvare i preuzmu vlast u Dalekoj Zemlji, jer je Fionin otac, kralj Harold, teško bolestan. Ne želeći da napusti močvaru i dođe na presto Daleke Zemlje, Šrek šalje Magarca i Mačka u čizmama da pronađu Fioninog buntovnog rođaka Artija i postavlja ga za novog kralja. "Hjulit Pakard je svestan da moderni i inovativni alati u rukama kreativnih umetnika pomažu u produkciji filmova koji su za pamćenje", rekao je Šejn Robinson, izvršni potpredsednik Hjulit Pakarda i direktor strategije i tehnologije. "Sa AMD-ovim procesorima sa dva jezgra, koje koristi naša tehnologija, omogućili smo DreamWorksu da nadmaši visoke standarde kompjuterski generisanih filmova koje je postavio u prva dva dela Šreka i stvori vizuelno, do sada, najprivlačniju priču." Producentima je omogućeno da uz pomoć tehnologije HP Halo Collaboration Studios povežu DreamWorks timove širom zemaljske kugle u jedno "živo", virtuelno okruženje. Ove inovativne tehnologije su omogućile bolju međusobnu saradnju, uz uštedu vremena i putnih troškova. Za kraće vreme nego ranije, umetnici su uspeli da kreiraju pojedinačne pramenove Merlinove brade i Fionine kose, kao i impresivne čini u ovom filmu.

S. Bubnjević
J. Gligorijević

Olimpijski tim

Na Međunarodnoj olimpijadi iz informatike Srbiju će predstavljati učenici Homolja Mikloš iz Sente, Labat Ivan iz Bačkog Petrovca, Bogdanović Miroslav i Stanković Miloš iz Beograda. Olimpijada se ove godine održava u Zagrebu, a isti olimpijski tim će predstavljati Srbiju i na Balkanijadi u Moldaviji. Četiri olimpijca su izabrana na Srpskoj olimpijadi koja je proteklog vikenda održana prvi put u našoj zemlji. Inače, na ovom takmičenju deset najbolje plasiranih učenika četvrtog razreda dobilo je stipendije za studije na Računarskom fakultetu.

Broj nedelje

Prosečna neto zarada u aprilu u sindikatima, komorama, političkim partijama i nevladinom sektoru iznosila je 74.481 dinar, što je 2,8 puta više od republičkog proseka, saopštio je Institut za tržišna istraživanja (IZIT).

Zmajeve igre

U Sremskoj Kamenici 5. juna otvorene su 50. Zmajeve dečije igre. Tim povodom, gradonačelnica Novog Sada Maja Gojković organizovala je prijem za učesnike i dobitnike nagrada i povelja jubilarnih Zmajevih igara. Moto ovogodišnje manifestacije je "Pesma nas je održala". Dobitnik "Zmajevog pesničkog štapa" za ovu godinu je književnik Milovan Vitezović, Ljubivoje Ršumović je ovenčan Velikom poveljom igara, dok je Povelja za odanost duhu detinjstva i najplemenitijim ljudskim težnjama pripala književniku i kritičaru iz Novog Sada Jovanu Dunđinu.

Stipendije OEBS–a

Misija OEBS-a u Beogradu dodelila je jednom broju zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije stipendije za poslediplomske studije u oblasti globalne i nacionalne bezbednosti. Stipendisti će imati mogućnost da unaprede svoje profesionalne sposobnosti nastavljajući da rade puno radno vreme, a stipendije su rezultat dogovora između Ministarstva, Fakulteta političkih nauka u Beogradu i Misije OEBS-a. Zamenik šefa Misije Antoni Pahigijan rekao je da pružanjem dodatnih obrazovnih mogućnosti ministarstvima odbrane i unutrašnjih poslova i drugim institucijama koje se bave pitanjima bezbednosti, Misija OEBS-a želi da unapredi stručnost zaposlenih u tim institucijama.

Ravnopravnost polova

U nastavku sednice započete sredinom prošlog meseca, Skupština Vojvodine je 5. juna većinom glasova utvrdila Predlog zakona o ravnopravnosti polova. Ovaj predlog biće upućen republičkom parlamentu na usvajanje, a pokrajinska sekretarka za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Snežana Lakićević-Stojačić je rekla da je reč o modernom, proevropskom propisu koji je Srbiji neophodan u procesu njenog pridruživanja EU-u. Ona je dodala da je dobro što upravo pokrajinska skupština predlaže taj i druge zakone, jer će time doprineti efikasnijem donošenju velikog broja zakona koji moraju da budu usklađeni sa propisima EU-a.

Praški kvadrijenale

Srbija će ove godine prvi put samostalno nastupiti na Praškom kvadrijenalu, sa tri izložbe, čiji je zajednički naziv "Teatar – politika – grad", a tema – "Beograd kao svojevrsna društvena i politička pozornica". Ovogodišnji, 11. Praški Kvadrijenale (www.pq.cz), kojim se ujedno obeležava 40 godina od osnivanja te manifestacije, biće održan od 14. do 24. juna, u organizaciji Ministarstva kulture Česke, Pozorišnog instituta iz Praga i OISTAT-a (Međunarodna organizacija scenografa i pozorišnih arhitekata i tehničara).

Kompjuteri u Srba

Prema rezultatima istraživanja koje je sprovela kuća Hill&Knowlton, 26,5 odsto domaćinstava u Srbiji poseduje računar, a internet priključak samo 18,5 odsto. Više od četvrtine vlasnika računara ne ume da odgovori na pitanje: "Koje je marke vaš računar?", samo 37 odsto njih to zna, a ostali nagađaju, uglavnom navodeći imena štampača ili monitora. Više od deset ispitanika koji koriste računar, svoje slobodno vreme provode uz kompjuterske i internet igrice.

Šećerac

Menadžeri japanske kompanije Itoču izrazili su, u razgovoru 5. juna sa ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Slobodanom Milosavljevićem, veliku zainteresovanost za kupovinu poljoprivrednih proizvoda iz Srbije, na prvom mestu kukuruza šećerca.

Na sastanku je načelno dogovoreno da se krajem ove ili početkom naredne godine organizuje prezentacija poljoprivrede i poljoprivrednih proizvoda Srbije u Japanu.

Završeno suđenje Fireru

Suđenje pripadniku neregistrovane neonacističke organizacije Nacionalni stroj Goranu Davidoviću, po tužbi novinara Bete Dinka Gruhonjića, završeno je 4. juna u Opštinskom sudu u Novom Sadu. Gruhonjić je Davidovića tužio zbog uvreda i kleveta iznetih u knjizi Slučaj Nacionalni stroj, a presuda će biti poznata za najviše mesec dana. Sudija Klara Takač-Galfi odbila je Davidovićev zahtev da se suđenje odloži kako bi obezbedio svedoke i dokazni materijal, navodeći da je imao šest meseci da se pripremi.

Šišić želi na slobodu

Pilot Emir Šišić, koji izdržava zatvorsku kaznu u Sremskoj Mitrovici po odluci italijanskog suda, uskoro će podneti zahtev za puštanje na slobodu prema zakonu Srbije, jer mu je istekla polovina zatvorske kazne.

Šišić je bio osuđen u Italiji 2005. na 15 godina zatvora, jer je po naređenju komande JNA u januaru 1992. u Hrvatskoj oborio helikopter sa petoricom posmatrača Evropske zajednice. On je uhapšen u Mađarskoj 9. maja 2001, a u junu sledeće godine izručen je Italiji. Šišić je Srbiji izručen prošle godine.

Slučaj Raška: Tajna tereta u Majdanu

Istražni sudija Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu Milan Dilparić pokazao je novinarima na severni deo ovog napuštenog kamenoloma, gde se sumnja da bi mogla biti masovna grobnica. On je izjavio da će, ukoliko tu postoje zakopana tela, pokrenuti istražni postupak. Na pitanje o broju žrtava, Dilparić je rekao da ne zna tačan broj niti da li bilo kakav broj postoji, uprkos izjavi Bruna Vekarića na televiziji B92 da je u Majdanu, navodno, zakopano 350 tela. On kaže da ne zna odakle Vekariću ta brojka kad se ne zna da li uopšte postoji masovna grobnica i da nema nikakve brojke ni na kakvom papiru. "Istraživanja o navodima u Majdanu nisu počela u oktobru zbog loših vremenskih uslova i velike količine vode u ovom mestu, gde je nekada postojalo jezero."

Mnoga i brojna pitanja novinara ostala su eho u kamenolomu.

Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Kosova Arif Mućoli rekao je za "Vreme" da bi, ukoliko se otkrije masovna grobnica na ovom mestu, svedoci trebalo da su zaštićeni, zato što "ako ovde ima ‘nečega’, onda je to zaista zločin i svedoci treba da su bezbedni od zločinaca". Predstavnici UNMIK-a i OEBS-a nisu hteli da daju nikakve izjave, već su samo upućivali na svoje kancelarije u Beogradu i Prištini. Portparol Međunarodne komisije za nestale osobe Vedran Pešić kaže da su došli da pruže pomoć u tehnici i ljudstvu zbog lakšeg, bržeg i stručnijeg delovanja ekipe koja radi na ovom slučaju i da olakšaju (prema njegovom iskustvu) dosta teške uslove za rad jer zbog dosta velike vlage mora da se isuši teren. U nezvaničnom razgovoru sa predstavnicima lokalne policije, odgovor na pitanje: "Kako to da lokalna policija ne zna ništa o ovom slučaju?" bio je sleganje ramenima. Građani Raške na uglovima ulica i iz svih uglova komentarišu i raspredaju za sada neodmotivo klupko koje se sastoji od tri različite niti, a one su "ima, nema i možda".

U telefonskom razgovoru predsednik Opštine Raška (na čijoj se teritoriji nalazi moguća grobnica) i narodni poslanik SPS-a dr Bojan Milovanović kaže da je u interesu građana Raške da se slučaj što pre ispita do najsitnijih detalja i da se počinioci adekvatno kazne, ukoliko grobnica postoji. On je dodao i da Raščani i "raščanska" 37. motorizovana brigada nikada ne bi počinili tako nešto nehumano i nemoralno i još jednom naglasio da ti koji su tako šta činili moraju biti privedeni licu pravde kako ne bi ostala sramota na građanima Raške, ukoliko tamo ima "nečega". Milovanović je bio učesnik rata na Kosovu u rezervnom sastavu 37. motorizovane brigade.

Prvoslav Karanović

Kamenolom

Središnji deo kamenoloma je obrastao gustim rastinjem, a tlo je u tom delu peščano. Sumnja se da eventualno postoji grobnica u severnom delu gde je bilo nekoliko rashodovanih kamiona i cisterni. Između njih stajale su dve ogromne odvaljene stene. Po kamenolomu se mogla primetiti i stara obuća i odeća za koju se ne zna da li je otpad ili možda pripada nekome od zakopanih, ukoliko ih ima. Vedran Pešić je rekao da je moguće da je to otpad, i da on zna iz iskustva da je česta pojava da se odeća baca i nekoliko stotina metara dalje od grobnica kako bi se sakrio trag. On je zaključio da bi, ukoliko se ovde nađu tela, relativno brzo bio otkriven i identitet stradalih, zato što ova organizacija ima u bazi podataka 84.000 uzoraka DNK sa prostora bivše Jugoslavije, koji se automatski obrađuju prilikom pretrage identiteta žrtava.

Prvoslav Karanović

Život

Sonja Veselinović iz Novog Sada pobednica je 22. festivala mladih pesnika Dani poezije u Zaječaru. Sonja je završila studije komparativne književnosti, sada je postdiplomac, bavi se esejistikom i književnom kritikom, a pesme do sada nije objavljivala. Nagrada organizatora festivala, zaječarskog Doma omladine, jeste izdavanje prve pesničke zbirke pobednice. U obrazloženju žirija (Alen Bešić, Đorđe Despić), kojem je predsedavao Dragan Bošković, stoji da se pesme ovogodišnjeg laureata izdvajaju od ostalih "poetičkom ujednačenošću i pesničkom samosvešću autora". "Poezija Sonje Veselinović predstavlja zanimljiv doprinos mlađoj srpskoj poeziji, pa se i sam susret sa njom pretvara u dramu i želju da se u ovim stihovima prebiva, kako to ona poručuje, ’dugo i samostalno/ dok u nas ne utisnu/ obnovljene prste/ zamrle u zanosu".

Na ovogodišnji konkurs mladih pesnika koji nemaju objavljenu knjigu stiglo je blizu 100 pesničkih rukopisa sa nekadašnjeg jugoslovenskog prostora, a za finalno veče u Zaječaru žiri je odabrao sedmoro učesnika iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i Bosne. Tokom četvorodnevne manifestacije zaječarska publika i finalisti imali su priliku da upoznaju stvaralaštvo pesnika Bratislava Milanovića, Radmile Lazić, prošlogodišnje pobednice ovog festivala Sabine Jelačić i Dragana Radovančevića, dobitnika nagrade "Mladi Dis" za 2006. godinu. Na Danima poezije prvi put je predstavljeno "Disovo proleće" i organizovan razgovor gostiju o savremenoj srpskoj poeziji.

D. M.