Za "Vreme" iz Kana

Kan je ove godine ponudio mnogo. Najpre u programskom smislu: Žil Žakob, prvi čovek festivala, i Tijeri Fremo, odgovoran za njegov program, sačinili su festival za pamćenje. Šezdeseta godišnjica obeležena je osvrtom na budućnost filma, a izabrani program, naročito nagrade ovogodišnjeg žirija, pokazali su put kojim će se ići.

Kanski praznik je krunisan preciznim, razložnim, pravednim procenama ovogodišnjeg žirija kojem je predsedavao Britanac Stiven Frirs.

"Odluka da se Zlatna palma dodeli rumunskom filmu 4 meseca, 3 nedelje i 2 dana jeste veliko ohrabrenje za stvaraoce malih kinematografija", rekao je veoma uzbuđen i srećan reditelj filma Kristijan Munđiju, zahvaljujući se na ovako velikom priznanju njemu, ali i celokupnoj rumunskoj kinematografiji, koja se prvi put posle 11 godina našla u zvaničnoj konkurenciji Kana.

Film 4 meseca, 3 nedelje i 2 dana Munđiju je odlučio da snima prošlog avgusta. "Sve vreme dok sam snimao imao sam osećaj da radim pravu stvar. Nijedna scena nema dubl tako da sam film montirao samo tri dana pošto sam ga završio", ispričao je Munđiju novinarima posle dodele priznanja. U filmu igra sjajna Anamarija Marinka i Laura Vasiliju, a uverljivosti doprinosi "subjektivna" kamera Olega Mutua. "Nigde ne govorim direktno da se radnja dešava u Čaušeskuovoj Rumuniji (dve godine pred njegov pad), ali gledalac to prepoznaje kao što prepoznaje i da je to priča o donošenju odluke i njenim posledicama", kaže Munđiju. Njegov film priča i o prijateljstvu (jedna od prijateljica mora na ilegalni abortus), odgovornosti, životnim iskušenjima, poniženju, i duboka je studija karaktera i okruženja u kojem su junaci prinuđeni na životarenje.

Prodor rumunske kinematografije dešava se već tri godine. Tako je 2004. film Kristua Piua Smrt gospodina Lazareskua pobedio u programu "Izvestan pogled", a prošle godine je delo Kornelija Porumboa 12:08, Istočno od Bukurešta, prikazano u programu "15 dana autora", osvojilo najprestižniju debitantsku nagradu, Zlatnu kameru.

Kristu Piu je ove godine bio član žirija za selekciju programa "Izvestan pogled", u kojem je najbolji bio opet rumunski film Kalifornija sanja… Kristijana Nemeskua, koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći neposredno po završetku snimanja ovog film. To je priča o jednom američkom konvoju koji se u vreme bombardovanja Srbije 1999. uputio na Kosovo sa specijalnim zadatkom. Šef jedne sasvim male železničke stanice zaustavlja ga jer nema papire! Već sam čin ovog "malog čoveka" govori o tonu filma koji na razne načine suprotstavlja ideale i ubeđenja jedne velike sile – Amerike, i poglede jednog malog čoveka na istočno-evropskom tlu koji se našao u prilici da od njega sve zavisi. Ironičan pogled na savremenu Rumuniju i Ameriku, priča u čijem se zaleđu vodila ljubav između ćerke šefa stanice i američkog vodnika iz zaustavljenog konvoja.

POLITIČKI MOMENTI: Ako je završna svečanost Kana imala imalo političke boje, tome je najviše doprineo Džamel, poznati francuski komičar koji je dolazak na vlast Nikole Sarkozija komentarisao izražavajući bojazan francuske javnosti za kulturu jer je u tradiciji konzervativaca smanjenje budžeta za kulturu. Iranka Marđan Satrapi je svoj animirani film Persepolis, koji je radila sa Vinsentom Paramoom, posvetila svim Irancima danas. Njen film je dobio Nagradu žirija, a govori o mladoj Iranki koja posle islamske revolucije napušta zemlju. Rađen je prema istoimenoj strip-noveli, bestseleru ove autorke koja sada živi u Parizu. Dobitnik nagrade za scenario, reditelj turskog porekla Fatih Akin (Na ivici raja) zamolio je Turke da pažljivo biraju 22. jula.

Sa svima se našalio i ovogodišnji dobitnik nagrade za najbolju režiju Džulijen Šnabel za ostvarenje Skafander i leptir. Primajući nagradu rekao je da je on samo ljubitelj filma koji je svratio u Kan i, eto, dobio veliko priznanje. "Tek kad sam ponovo gledao svoj film, za koji sam mislio da je o čoveku koji je doživeo moždani udar i pokušava da se privede životu, shvatio sam da sam u stvari napravio film o ženama koje su činile taj njegov život", rekao je Šnabel. Najlepši trenutak završne večeri 60. Kana sigurno je bio onaj kad je predsednik ovogodišnjeg žirija Stiven Frirs saopštio da je nagrada povodom 60 godina festivala (ove godine i nikad više) dodeljena američkom reditelju Gasu van Santu, ali ne samo za njegov ovogodišnji odličan film Paranoid Park, bolji od Zlatnom palmom ovenčanog Slona, nego za sveukupan Van Santov opus, koji je obogatio svetsku kinematografiju otkrivajući nam jedan poseban svet. Čini se da je to, uostalom, i cilj svakog umetničkog dela.

MI U KANU: U Kanu su se ove godine sastali i brojni ministri evropskih zemalja koji su razgovarali o budućnosti filma, ali i o "novim pravilima" igre i pravnoj regulativi koja će pomoći njegov napredak. Svi učesnici ovog skupa, održanog 26. maja, prisustvovali su premijeri Kusturičinog filma Zavet, koja je bila vrhunac našeg prisustva na ovom festivalu. Kusturica je veoma zadovoljan prijemom svog filma kod pubilike, aplauz je bio dug ali bez uzvika "bravo!". Zavet ima sve prepoznatljive značajke svog autora, koji je ispisao neke od najlepših stranica savremene istorije filma, ali pomalo preigrane. Sve ono zbog čega se ide u bioskop kada je Kusturičin film na repertoaru je tu: žestok ritam, vrcavost i humor svake vrste, od gega do apsurda, i sve to ne prestaje od prvog do poslednjeg kadra. Na tapetu je Srbija danas, ali i sveopšte poimanje sveta sa kojim se autor poigrava i u širem smislu: od toga da je Amerika spremna da ruši zarad demokratije ("Amerikanci su nas bombardovali zbog suštinske ljubavi koju imaju za nas, a ne umeju drugačije da je izraze", rekao je Kusturica na konferenciji za novinare), pa do toga da Srbija nudi lepotu u kupleraju. U Zavetu je predmet poigravanja i religija, na čiji račun ima i blasfemičnih gegova, ali tema koja kod Kusturice ostaje neprikosnovena je – ljubav. Odlične uloge su ostvarili mladi glumci Marija Petronijević i Uroš Milovanović, zatim Aleksandar Berček kao deda, večno zaljubljen u učiteljicu (sjajna Ljiljana Blagojević), a izvitoperenom ljubavlju na svoj briljantno "otkačen" način bavi se u ulozi makroa i Predrag Miki Manojlović. Mimo preigravanja i ponešto turbo-neukusa, ne može se prenebregnuti Kusturičina poetičnost u scenama koje parafraziraju od Tarkovskog do Monti Pajtona.

Nas može da raduje što je naš drugi predstavnik u Kanu, mladi Pavle Vučković, student treće godine režije FDU-a, sa filmom Minus u programu "Sinefondasion" upisan na listu ovogodišnjih zvaničnih kanskih priznanja. Vučković je sa mladim južnokorejskim autorom Hong Sung Honom dobio treću nagradu u ovom zvaničnom programu Kana u kome je i pre četiri godine pobedio.