Kriv ugljen–monoksid

Obdukcija tela speleologa poginulih u Ravaničkoj pećini kod Ćuprije potvdila je da je uzrok smrti trovanje ugljen-monoksidom. Toksikološke analize uzoraka vazduha iz pećine, urađene u beogradskom Zavodu za javno zdravlje, pokazale su da je koncentracija ugljen-monoksida bila 25 puta veća od dozvoljene. Speleolozi Saša Čolić, Filip Avramović, Boško Madžarević i Bojan Borokić nastradali su u Ravaničkoj pećini u noći između subote i nedelje na oko 1200 metara od ulaza u pećinu, pored pećinskog jezera iz kojeg su motornom pumpom izbacivali vodu.

Najbolji

Najbolji srpski teniser Novak Đoković napredovao je za jedno mesto na listi najuspešnijih igrača sveta (ATP) i sa 2595 poena zauzima petu poziciju, najbolju u dosadašnjoj karijeri. Drugi srpski reket Janko Tipsarević napredovao je za četiri mesta i sada je na 87. mestu sa 477 bodova. Ilija Bozoljac je napredovao za sedam pozicija i sada je 118. sa 355 poena, dok se Boris Pašanski popeo za 21 mesto i sa 222 boda zauzima 183. poziciju.

Pomoć

Srbija i Bosna i Hercegovina potpisale su u Miločeru sporazum o pomoći svedocima i žrtvama u procesima za ratne zločine. Sporazum podrazumeva razmenu informacija, organizovanje putovanja svedoka i psihološku pomoć licima koja imaju probleme kada dolaze na suđenja, sa ciljem da njihova svedočenja u Beogradu ili Sarajevu budu što bezbolnija i kvalitetnija.

Ledinačko jezero: Pogrešna farba

Vojvođanska zelena inicijativa i građani Starih Ledinaca organizovali su u okviru 30. Fruškogorskog maratona, 28. aprila, u podnožju Ledinačkog jezera performans pod nazivom "Ograda je OK! Samo nam se boja ne sviđa". Cilj ovog multimedijalnog performansa koji je okupio grafit-mejkere, trbušne plesače, brejkdens grupe, ilustratore, slikare, glumce i ekologe, stručnjake za zaštitu životne sredine, te udruženje Eko novinara, bio je da se "ismeje postavljanje ograde i privatnog obezbeđenja na Ledinačkom jezeru i ukaže na apsurdnost zabrane pristupa građanima Nacionalnom parku ‘Fruška gora’". Naoružano obezbeđenje austrijske privatne firme Alas internacional (vlasnika rudnika nemetala Rakovac) od sredine marta ne dozvoljava pristup Ledinačkom jezeru stanovnicima Starih Ledinaca, kamperima i turistima. "Oni, navodno, štite građane od stena koje okružuju jezero", kaže za "Vreme" Ruža Helać iz Zelene inicijative, "a koliko je poznato, od odrona se štiti postavljanjem mreže, a ne ograde".

Ledinačko jezero je nastalo tokom NATO bombardovanja 1999. godine, kada su pumpe napuštenog kamenoloma "Srebro" oštećene i prestale da pumpaju vodu iz kopa, što je omogućilo da podzemne i vode iz dve rečice, Lukin svetac i Srebrni potok, slivajući se u majdan brzo stvore jezero, koje se zbog svog jedinstvenog izgleda brzo pročulo i važilo za prirodni (i turistički) "dragulj Fruške gore".

Pitanje Ledinačkog jezera aktuelizovano je prošle godine, kada je Alas internacional zatražio da se preispita izdržljivost stena koje okružuju jezero. Povod za ispitivanje bezbednosti stena bio je odronjavanje litica u junu 2006. godine, usled čega je povređeno nekoliko plivača. Na osnovu izveštaja inspektora, koji su navodno utvrdili da takozvana brana (brdo širine 400 metara) predstavlja opasnost za stanovnike Starih Ledinaca, započeto je isušivanje jezera. Međutim, Ledinčani su pokidali cevi koje je postavila austrijska firma i srušili tablu na kojoj je stajao naziv investitora i izvođača radova i tako sprečili isušivanje. Savet Mesne zajednice Stari Ledinci tražio je da inspektori ponovo izađu na teren, a novi nalaz Geološkog instituta iz Beograda pokazao je da je brana potpuno sigurna. "Mi ne tvrdimo da ne može doći do odrona, ali se protivimo eksploataciji", objašnjava Ruža Helać uz konstataciju da u kamenolomu na Fruškoj gori postoje zalihe od oko 18 miliona kubnih metara trahita. Ovaj kamen, objasnila je Helać, može odlično da posluži za izgradnju autoputa jer su pomenuti kopovi najbliži projektovanoj trasi ove saobraćajnice, "a to je i najvažniji razlog što Alas internacional želi da isuši jezero". Helać kaže da ideju o isušivanju jezera podržavaju uprava Nacionalnog parka "Fruška gora" i Uprava za zaštitu životne sredine Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine. Kako bi se pokrenula rasprava u Skupštini AP Vojvodine za zaštitu Ledinačkog jezera, neophodno je prikupiti 7000 potpisa građana. Do 1. maja prikupljeno je ukupno 5106 potpisa, od čega 2106 na Fruškogorskom maratonu. U međuvremenu, žitelji Starih Ledinaca, zajedno sa Zelenom inicijativom, nameravaju da nizom akcija sačuvaju jezero. Za prvi vikend u maju na Ledinačkom jezeru je planirana, već tradicionalna, manifestacija masovnog krštenja. U cilju udruživanja zagovornika zaštite jezera postavljen je i internet blog na kome se može učestvovati i u elektronskoj peticiji.

J. L.

Srpska pravoslavna crkva: Lažna uzbuna

Posle dvonedeljnog boravka u bolnici za rehabilitaciju u Banji Koviljači, patrijarh Pavle vratio se u Patrijaršiju. Prema najavama iz Srpske pravoslavne crkve (SPC), sasvim je izvesno da će patrijarh predsedavati sednici Arhijerejskog sabora SPC-a koja počinje 14. maja. U obavljanju administrativnih dužnosti pomagaće mu mitropolit zagrebačko-ljubljanski i cele Italije Jovan, čiji se dolazak očekuje do četvrtka kada će biti održano zasedanje Svetog sinoda Srpske pravoslavne crkve.

Nakon što je u javnost dospela vest da se patrijarh nalazi na oporavku u Banji Koviljači, a da je Sveti sinod na sednici održanoj 26. aprila doneo odluku da patrijarha privremeno zamenjuje mitropolit Jovan, pojavile su se spekulacije o tome da bi patrijarh mogao biti smenjen na predstojećoj sednici Arhijerejskog sabora.

Mitropolit zagrebačko-ljubljanski i cele Italije Jovan je, povodom postavljanja na funkciju zamenika patrijarha, rekao da je Ustavom SPC-a predviđeno da patrijarha u slučaju da ne može da obavlja funkcije zamenjuje najstariji član Sinoda. "Patrijarh razgovara sasvim razumno i akt o njegovoj zameni sâm je potpisao. U suprotnom ne bismo mogli da kanonski donesemo takvu odluku. Dakle, da ja budem njegov zamenik, to je odluka patrijarha", rekao je tada mitropolit Jovan. Paralelno sa nagađanjima oko toga da li će uskoro biti izabran novi patrijarh, iz SPC-a su stizali odlučni demantiji, uz napomenu da je ta funkcija doživotna. Ipak, u svojoj istoriji SPC ima zabeležen presedan, jer je upravo Pavle izabran za života prethodnog patrijarha Germana. Nakon što je slomio kuk na Vidovdan 1989. godine, German je posle operacije pao u komu. Tada je primenjen Ustav SPC-a, pa je on, zbog "dokazane nemoći", razrešen.

Posle nezgodnog pada i povrede u decembru 2005. godine, patrijarh Pavle se otežano kreće. Zbog toga je posle bolničkog lečenja u Vojnomedicinskoj akademiji već bio na rehabilitaciji u banji Selters u Mladenovcu. Prema informacijama koje su se ovih dana pojavile u medijima, patrijarh ima običaj da svake godine pred Arhijerejskih sabor provede neko vreme u Banji Koviljači. Inače, ovo nije prvi put da se u javnosti spekuliše o njegovom povlačenju. Slično se dogodilo i u februaru prošle godine, kada je odnekud došla "vest" da će se patrijarh Pavle povući "u narednih desetak dana", jer "zbog starosti i bolesti jednostavno više nije u stanju da obavlja svoje brojne svakodnevne dužnosti". I tada je Patrijaršija negirala ove informacije, navodeći da to nije prvi put i da se ovakve vesti puštaju s vremena na vreme, a naročito uoči redovnog zasedanja Svetog arhijerejskog sabora SPC-a.

J. Gligorijević

Otkazi u "Gorenju"

Prema najavama valjevskih lokalnih medija, Fabrika rashladnih uređaja slovenačke kompanije Gorenje smanjiće broj zaposlenih za 136 radnika. Reč je o onima koji su primljeni u januaru ove godine, a ugovor o radu im ističe 31. maja. Mogućnost da se oni uskoro vrate na posao nije isključena, jer se i ranije dešavalo da u fabrici Gorenje – Valjevo dođe do privremenih otpuštanja, zbog smanjene tražnje ili prestanka potrebe za radom u trećoj smeni.

Investicija

Najvredniji ugovor o pojedinačnoj grinfild investiciji u Srbiji tokom prva četiri meseca 2007. godine sklopila je Opština Zrenjanin, saopštila je Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA). Reč je o nedavno potpisanom ugovoru o investiranju 50 miliona evra preduzeća Fjučer biotek u podizanje pogona za proizvodnju sintetičkog dizela. Zrenjanin je nedavno izabran da učestvuje u razvojnom programu Svetske banke "Doing Business in Serbia".

Napad

U nedelju uveče, za sada nepoznata osoba razbila je roletne i prozore na kući sveštenika Hrišćanske adventističke crkve Roberta Erdega iz Novog Sada. Na kuću u Ulici Augusta Cesarca bačene su dve cigle, a ispod prozora su nađeni tragovi plamena. Sveštenikova supruga Judita kaže da to nije prvi napad na objekte Adventističke crkve u Novom Sadu. Policija je saopštila da pripadnici MUP-a intenzivno tragaju za počiniocima.

Valjevo: Vrhovna presuda

Vrhovni sud Srbije, većem predsedavao sudija Slobodan Dražić, doneo je, krajem aprila, presudu kojom se preinačuje presuda Okružnog suda u Valjevu koji je u novembru 2006. odlučio da je nosilac prava na znak zaštićen žigom "Napred" tada Društveno preduzeće "Napred", a ne Jovan Bugarski, koji je, dok je bio direktor firme, u januaru 2006, u svoje ime, podneo zahtev Zavodu za intelektualnu svojinu, za zaštitu žiga "Napred". Vrhovni sud je oborio presudu Okružnog suda jer je našao da je prvostepeni sud izveo pogrešan zaključak da se radi o opštepoznatom znaku, smatrajući da se radi o znaku koji je poznat samo u Valjevskom kraju, te da se, u smislu člana 6 bis Pariske konvencije iz 1883, ne može smatrati opštepoznatim, čerez čega firma, list "Napred", ne uživa pravnu zaštitu predviđenu članom 67 Zakona o žigovima. Tako se situvacija oko valjevskog nedeljnog lista još jedared iskomplikovala.

Da se podseti, "Vreme" o tome pisalo, čak i tuženo, novinari lista su skoro godinu dana bili u štrajku jerbo su smatrali da, od opštine postavljen za direktora i urednika, kolega im Jovan Bugarski načisto i skroz i dibidus nije za taj pos’o. Stvar rešena tako što je u proleće 2006. Bugarski smenjen, vele da je posle dobio i otkaz. U međuvremenu, početkom aprila, list je, iako bez imovine, privatizovan za neverovatna 35 miliona dinara, kupac, izvesni Živan Nedić iz Valjeva, za koga sin i punomoćnik Bogoljub izjavio da ima firmu i da se bavi prohromom. Taman što su otac i sin, kao vlasnici, izveli celu redakciju na roštilj, i uz meze objasnili kako oni to zamišljaju da novine budu iste i bolje, i pod obavezno življe, stigla vrhovna presuda koja veli da je Jovan Bugarski – koji je na Pripremnom ročištu u Okružnom sudu u Valjevu, a na temu žiga, tako veli zapisnik, rek’o da on ima pravo na ovaj žig jer se prvi setio da žig prijavi, i ko je kriv tužiocu što se toga nije setio ranije – nosilac prava na znak zaštićenog žiga "Napred". Sad svi, i novinari i firma Nedić koja sve to kupila, načisto iznenađeni i uvređeni, jedino Bugarski dibidus nije, vele da je spreman na nagodbu, ‘oće bude direktor, i ‘oće da mu se jošte plaća nadoknada kao vlasniku, kaže li se, brenda.

D. Todorović

Skupština Evroregiona

Sedište Evroregiona "Dunav 21", bugarski Vidin, proteklog vikenda bio je domaćin Generalne skupštine ove međunarodne asocijacije koju čini 27 prigraničnih opština Rumunije, Bugarske i Srbije. Učesnici skupa ocenili su da je udruživanje ovih nerazvijenih oblasti u tri države dalo značajne rezultate. U proteklih pet godina, s ciljem razvoja i unapređenja regiona, usvojeni su mnogi važni dokumenti: strateški plan razvoja Evroregiona, sporazumi o saradnji privrednih komora članica, kao i protokoli o kulturnoj i sportskoj saradnji. U okviru međunarodne asocijacije održano je više skupova i konferencija posvećenih smanjenju korupcije, razvoju malog i srednjeg biznisa, očuvanju Dunava, saradnji mladih i drugim temama značajnim za život ljudi u zapadnim pokrajinama suseda i istočnoj Srbiji. Aktivnosti Evroregiona "Dunav 21" predstavljene su u važnim evropskim institucijama: Paktu za stabilnost, Savetu Evrope, samitu Dunavskih Evroregiona u Hrvatskoj, kao i na osnivanju drugih sličnih udruženja na zapadnom Balkanu. Mnogi zajednički projekti finansiraju se sredstvima EU-a, a prijem Rumunije i Bugarske u zajednicu evropskih država omogućiće lakši pristup i ostalim evropskim fondovima.

Dogovoreno je da se budući rad intenzivira formiranjem desetak komisija. Želja naroda koji žive na ovom području jeste izgradnja autoputa Vidin–Zaječar–Paraćin i železnice preko Đerdapa. Izgradnjom mosta na Dunavu između Vidina i Kalafata ostvariće se bolje drumske, železničke i rečne veze između koridora X i IV. Kako je najavljeno, Zaječar će uskoro dobiti kancelariju u kojoj će biti predstavništvo Evroregiona. O tome će 9. maja u Zaječaru razgovarati ponovo izabrani kopredsednici Evroregiona na Generalnoj skupštini: vidinski kmet Ivan Cenov, gradonačelnik Kalafata Petre Triestaru i predsednik Opštine Zaječar Boško Ničić.

D. Mihajlović

Anketa o standardu

Republički zavod za statistiku najavio je da će tokom maja i juna na teritoriji Srbije sprovesti anketu o životnom standardu i zamolio građane da anketarima izađu u susret. Anketa će biti sprovedena na uzorku od 7000 nacionalnih domaćinstava i oko 200 domaćinstava interno raseljenih lica i 300 domaćinstava raseljenih Roma.

Krov nad Carskom palatom

Prva faza podizanja krova nad Carskom palatom rimskog Sirmijuma uskoro će biti okončana. U okviru ove faze radova biće postavljen betonski zid oko lokaliteta. U maju počinje druga faza radova – izlivanje stubova na koje će biti montirana krovna konstrukcija. Kompletni radovi, vredni milion evra, koje finansira Ministrastvo kulture, treba da budu okončani do kraja godine. Radovi na krovu Carske palate najveći su poduhvat u Srbiji kada je reč o zaštiti antičkih spomenika.

Broj nedelje

Prema tvrdnjama dva sindikata železničara, zaposleni u JP-u Železnice Srbije imaju 11 odsto nižu platu od prosečne zarade u zemlji, a više od polovine zaposlenih ima 40 odsto nižu zaradu od prosečne. Iako je ovo preduzeće u prvom kvartalu 2007. znatno povećalo obim prevoza u odnosu na isti period prošle godine, pa je na primer transportni prihod u robnom saobraćaju porastao za 14,6 odsto, zarade, prema tvrdnjama predstavnika sindikata, nisu povećane više od pola godine.

Mediji: Da li bi Supermen to bio i da nije super

Sve je počelo kad je početkom prošle nedelje BBC objavio priču o novom mineralu koji je pronađen u jednom rudniku u zapadnoj Srbiji, nedaleko od Loznice. Reč je o nepoznatoj rudi LiNaSiB3O7(OH) koju je tokom prošle godine otkrila istraživačka grupa rudarske kompanije "Rio Tinto" i koja je upravo bila izložena u Muzeju prirodne istorije u Londonu.

Otkriće ovakvog jedinjenja obično ne predstavlja ništa spektakularno, u istom rudniku su otkrivena još dva slična minerala, istraživački nalaz se objavi u odgovarajućem naučnom časopisu, mineral se izloži u muzeju, retki zaljubljenici u kamenje ga posmatraju i proučavaju daleko od bilo kakve javnosti, a nekima od njih dodatnu pažnju posvete rudarske kompanije, ako procene da su zgodni za iskopavanje i dobijanje kakvog jedinjenja ili elementa sa praktičnom primenom.

Zbog izvesne sličnosti sa izmišljenim mineralom koji se u stripovima i filmovima o Supermenu pojavljuje pod nazivom kriptonit, a na koji su odmah ukazali istraživači, novootkrivena ruda je dobila malo više medijske pažnje, a na BBC-ju je čitav slučaj krajnje bezazleno opisan kao "otkriće kriptonita u Srbiji", sasvim u duhu tamošnjeg osećaja za popularizaciju. Međutim, posle te vesti, stvar je u zemlji otkrića poprimila zapanjujuće razmere, a priča o kriptonitu je ubrzo otkrila razne mračne istine.

Ovdašnji mediji su Supermenu i kriptonitu posvetili priličnu pažnju, produbljujući priču BBC-ja, ali uz obaveznu šalu da je Supermen potekao iz Jadra. Možda bi se sve i završilo lucidnim dosetkama da slovo "S" na Supermenovom dresu znači Srbija i da će ovaj heroj od sada zaobilaziti naše krajeve, da ovi usputni zaključci nisu bukvalno shvaćeni. U žutoj štampi su se pojavila svakojaka tumačenja, a na forumima su se rasplamsale debate o Srbima kao Supermenima. Odnekud je iskopan i bizarni strip iz devedesetih o SuperSrbinu koji nosi šajkaču sa četiri ocila.

Pojavili su se veliki planovi o eksploataciji ove rude za dobijanje litijuma i bora, a stanovništvo oko rudnika je ispitivano o Supemenu i da li bi se sad moglo zaraditi na turizmu. Uporedo se otvorila priča o tome da li "Rio Tinto" ima dozvolu za istraživanja i da li će ta firma preko svoje ispostave u Srbiji "Rio Sava" ukrasti Srbiji dragoceni kriptonit. To je demantovano iz Ministarstva za rudarstvo i energetiku, koje je objavilo da ova kompanija vrši ispitivanja "na osnovu ugovora koji joj daje trogodišnje koncesiono pravo istraživanja".

Otkrivena ruda je nazvana jadarit, po kraju u kome je pronađena. Budući da ne sadrži element kripton, nije mogla biti uvrštena u nomenklaturu kao kriptonit, što je propraćeno sa žaljenjem u Srbiji. No, ako izuzmemo detalj da je kriptonit samo izmišljeno jedinjenje, posle cele halabuke je ostalo samo pitanje da li je novi mineral uopšte kriptonit? Navodno je sve počelo kad je doktor Kris Stenli, iz Muzeja prirodne istorije u Londonu, upoređivao hemijsku formulu novog minerala i primetio da je vrlo slična onoj koja se pojavljuje na jednoj kutiji u filmu Povratak Supermena, osim što ne sadrži fluor. Dakle, reč je o sasvim drugom jedinjenju. Uprkos tom "nedostatku", priča o kriptonitu se začas raširila, mada se otkriveni jadarit može smatrati fiktivnim kriptonitom koliko i voda vodom bez vodonika.

S. Bubnjević

Izvor: Ministarstvo prosvete i sporta