Izjava Vladimira Titova, zamenika ministra spoljnih poslova, koji Rusiju predstavlja na sastanku Kontakt grupe o Kosovu i Metohiji u Berlinu, odloženom zbog Jeljcinove smrti, da Ahtisarijevo rešenje za budući status Kosova ne može da prođe u Savetu bezbednosti, te da ruska pretnja vetom treba da stimuliše strane na pregovore do uzajamno prihvatljivog kompromisa, mada je jača i određenija od prethodnih ruskih poruka, nije, odmah, posebno komentarisana u Beogradu.

To se može objasniti činjenicom da se deo ovdašnjih političara ranije ponašao kao da veruje u to da su Rusi spremni i da upotrebe veto, a da su neki od njih pozivali i da se ne sumnjiči Rusija, mada je to ovde zvučalo kao samoohrabrivanje. Izvesno povećanje samopouzdanja videlo se u ponašanju ovdašnjih političara i prošle nedelje, posle posete Beogradu potpredsednika kineske vlade Lijangjua i ruskog ministra spoljnih poslova Lavrova. Tokom posete Beogradu Lijangju i Lavrov poslali su slične poruke – da je nametanje rešenja za Kosovo neprihvatljivo, a Lavrov to kaže i nešto oštrije – da je apsolutno neprihvatljivo.

Iz Brisela dolaze najave da će u Kontakt grupi biti pojačan pritisak Evropljana na Rusiju da se Kosovu brzo dâ nezavisnost, a ovde se odavno računa s tim da se Kina i Rusija protive takvom zapadnom pritisku – mada do sada ipak nije bilo nedvosmislenih procena o tome da li će se to protivljenje iskazati vetom ili uzdržanošću. Očigledno, preferirano je ovo prvo kada je prošle nedelje često citirana izjava Vitalija Čurkina da je veto krupna reč koju neće izgovarati dok ne dobije nalog da ga na Ist Riveru upotrebi.

BRZINA I PRIZEMLJENJE: S druge strane, Amerikanci najavljuju pojačanje ofanzive. Pomoćnica državnog sekretara SAD Rozmari di Karlo izjavljuje da SAD cene rad svih partnera u Kontakt grupi, uključujući Rusiju, da će intenzivirati dijalog s njenim članovima i u Savetu bezbednosti, da će naknadno razgovarati i s političkim liderima Beograda i Prištine da bi se ovog proleća zatvorilo pitanje konačnog statusa Kosova. Ona smatra da će isposlovati rešenje na osnovu Ahtisarijevog predloga, koji ocenjuje kao zaista jedinu realnu opciju. Na Balkan se upućuje i novi ambasador SAD pri UN-u Zalmaj Kalizad, inače doskorašnji ambasador SAD u Bagdadu.

Amerikanci Kosovo smatraju predugo otvorenim pitanjem, koje stavljaju uz svakako dramatičnije probleme vezane za Irak, Avganistan, Iran i Severnu Koreju; a Rusi to pitanje očito stavljaju u kontekst vlastitih pokušaja da "pomognu Americi da se meko prizemlji u bipolarni svet" (Lavrov).

Treba imati u vidu i to da ta tema ulazi u kontekst sporenja zvanih "Putinov minhenski hladni tuš posle hladnog rata" među kojima je i sporenje Amerikanaca sa Rusima oko premeštanja instalacija antiraketnog štita protiv zlih država sa Maršalskih ostrva u Poljsku i Češku, koje košta milijardu i po dolara. Američki ministar odbrane Robert Gejts izgleda nije uspeo da uveri ruskog kolegu Anatolija Serdjukova u to da taj sistem neće predstavljati opasnost po Rusiju (ponudio je razmenu informacija za rano upozorenje sa radara i rusku inspekciju projekta). Rusi zasad kažu da će na širenje američkog vojnog prisustva u istočnoj Evropi povući odgovarajući potez, ali ne kažu koji, a pominje se i mogućnost postavljanja raketa u Kalinjinskoj oblasti kojima bi ti radari bili u dometu. Načelnik ruskog generalštaba Jurij Balujevski pominje i mogućnost izlaska Rusije iz ugovora o likvidaciji raketa srednjeg dometa. Lavrov je to opisao ne kao već doneto rešenje, već kao "konstataciju situacije". Dok Amerikanci izjavljuju da neće dozvoliti da im Rusija diktira odnose s drugim državama, dok Poljska i Češka prihvataju te instalacije kao osigurač da neće zapasti u zonu ruskog uticaja, druge evropske zemlje, kao Nemačka, Norveška, Grčka i Belgija, imaju ozbiljne sumnje. Treba uzeti u obzir i evropsko-ruske sveobuhvatne trgovinske pregovore komplikovane sporom zbog ruske zabrane uvoza mesa iz Poljske, pa i tinjajuću političku krizu u Ukrajini.

Gde je na listi svih tih tema kosovska priča?

Ministarka spoljnih poslova Austrije Ursula Plasnik, koja je, kao i desetak drugih diplomata, u Beograd prošle nedelje došla zbog konferencije Procesa saradnje na Dunavu, iznela je stav da je pregovorima o Kosovu došao kraj i da odlaganja više nema. Austrijsko posredovanje o tom pitanju u Beogradu, izgleda, prolazi lošije od Ahtisarijevog. U ovdašnjim medijima je prošle nedelje uzgred, ali ne bez izvesne tendencije, beleženo i to da je Ahtisarijev zamenik, Austrijanac Alber Roan, koji tvrdi da kosovska nezavisnost nema alternativu i koji ne veruje da će Rusija uložiti veto, hrvatskim čitaocima nedavno predstavljen kao čovek koji je još kao saradnik bivšeg austrijskog šefa diplomatije Alojza Moka radio na sticanju nezavisnosti Hrvatske, Slovenije i BiH, i koji je u Zagreb u zimu 1990. i pre nezavisnosti Hrvatske doveo ekonomsku delegaciju Austrije…

U Srbiji se očito donekle računa i s tim da unutar same Evropske unije više zemalja ima otvorene ili podrazumevajuće rezerve prema suštini Ahtisarijevog plana. Vesti iz Luksemburga su u ponedeljak govorile da je ministarska "trojka" Evropske unije uspela da ubedi šefa ruske diplomatije Lavrova da Moskva treba da u Savetu bezbednosti podrži Ahtisarijev plan o Kosovu, uz moguće usaglašavanje dodatnih garancija za Srbe. Prenosi se, između ostalog, procena italijanskog ministra spoljnih poslova Masima d’Aleme po završetku sastanka šefova diplomatije EU-a u ponedeljak u Luksemburgu, da pitanje statusa Kosova neće biti tako brzo rešeno.

LICITACIJA ŠANSI: Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković je posle boravka u Južnoj Africi procenjivao da potrebe za ruskim vetom možda i neće biti pošto među nestalnim članicama Saveta bezbednosti na vidiku nema šestog glasa za Ahtisarijev predlog.

Savetnik predsednika Srbije i član pregovaračkog tima za pregovore o Kosovu i Metohiji Dušan Bataković krajem prošle nedelje ocenjuje da situacija u Savetu bezbednosti o pitanju Kosova nije toliko nepovoljna kao što je izgledalo u prvom trenutku i koliko zvaničnici pojedinih država najavljuju. Premijer Koštunica je i tokom razgovora s Plasnikovom prošle nedelje rekao da je Vlada Srbije sigurna da nova rezolucija, koja se zasniva na Ahtisarijevom predlogu u Savetu bezbednosti, neće proći. Pre najnovije izjave Titova Interfaksu Koštunica je u izjavi Tanjugu ocenio da se dolaskom misije Saveta bezbednosti UN-a u Beograd i Prištinu od 25. do 28. aprila, ulazi u potpuno nov ciklus rešavanja budućeg uređenja Kosova i Metohije, da neuspeli Ahtisarijev predlog "ostavljamo iza nas". Po njegovoj oceni, ruska inicijativa da misija Saveta bezbednosti započne sveobuhvatnu procenu ispunjenosti standarda postaje realna osnova za novi pregovarački proces.

Koštunica se posebno osvrnuo na pretnje nasiljem ako Kosovo ne dobije nezavisnost, rekavši da je međunarodna zajednica jača od ucena i pretnji terorista. Predsednik Srbije Tadić je u utorak tokom posete Bratislavi (Slovačka je nestalna članica Saveta bezbednosti UN-a) upozorio na to da je jedan od zvaničnih predstavnika međunarodne zajednice tvrdio da je pretnja od novog krvoprolića na Kosovu jedan od glavnih argumenata u prilog brzog postizanja kosovske nezavisnosti. Ponovio je da je to neprihvatljivo i da zapravo predstavlja ponovno pobuđivanje politike nasilja. Naglasio je da želi da sledi drugačiju politiku – politiku pregovora i traženja dogovora. Titov je slično govorio protiv ucenjivačke pretnje nasiljem.

MISIJA I ENKLAVE: Lavrov je prošle nedelje posle razgovora sa predsednikom Srbije Tadićem pre svega naglašavao ono što mu je naložio predsednik Putin da se Rusija zalaže za to da se misija Saveta bezbednosti uveri svojim očima kako se stvarno ispunjava Rezolucija 1244, te da se o tome otvori rasprava u Savetu bezbednosti pre nego što se preduzmu dalji koraci. Koštunica je u tom kontekstu ponovio da je tamo stanje krajnje nezadovoljavajuće, da nije ostvaren povratak prognanih Srba, da Albanci nad srpskim stanovništvom skoro svakodnevno vrše teror, da se srpska imovina pljačka, a crkve i manastiri uništavaju. On u jednoj od kasnijih izjava protestuje zbog toga što do sada nikada nismo čuli odlučno zalaganje ključnih država međunarodne zajednice da se pitanje prognanih mora rešiti konkretnim merama i u konkretnom vremenskom periodu. Saopštava da Vlada Srbije sada najveći akcenat stavlja na pitanje povratka 200.000 prognanih Srba na Kosovo uz pitanje zašto 40.000 Srba ne može da se vrati u Prištinu da bi živelo u svojim kućama.

Misija SB-a obilazi severnu Kosovsku Mitrovicu, jedno tamošnje romsko naselje, Novo Brdo, selo Brestovik kod Peći i manastir Dečane. Predstavnici Udruženja raseljenih sa Kosova i Metohije najavljuju protest na administrativnoj granici Jerinje, upućuju pismo na adrese generalnog sekretara UN-a Ban Ki Muna, šefa UNMIK-a Joakima Rikera i regionalnog predstavnika UNMIK-a Džeralda Galučija sa molbom da misija UN-a obiđe i srpske enklave na Kosovu Orahovac i Veliku Hoču, da bi videla kako žive ljudi ograđeni bodljikavom žicom.