Pošto su izbori završeni, o novoj vladi počelo je da se razgovara na Kneževoj večeri. "Nevjera ti sjedi uz koljeno ispod skuta pije ‘ladno vino…"

Evropski političari su svi odreda pozdravili izborni rezultat proevropskih partija u Srbiji, pozvali ih da formiraju jaku i stabilnu proevropsku vladu – i odmah povukli potez koji otežava njeno formiranje. Politički direktori Evropske unije 26. janaura u Beogradu apeluju da se što pre formira srpska vlada sa kojom bi mogli da se nastave pregovori o stabilizaciji i priduživanju, ima najava da to može i bez Mladića, i da zatraže konstruktivnost Beograda u vezi sa Kosovom.

Predsednik Srbije Boris Tadić je tom prilikom istakao da će učiniti sve kako bi što pre došlo do formiranja vlade koja bi povela Srbiju dalje u evropske integracije. Odlazeći premijer Koštunica je pak posle sličnog Solaninog apela nekoliko dana ranije preko portparola Đurića poručio da i on i Solana dobro znaju da je pitanje formiranja nove vlade apsolutno unutrašnja stvar Srbije.

Uz izvesno ohrabrivanje evroentuzijasta, nisu usamljeni oni kojima sve to izgleda kao smenjivanje vizita koje se raspituju da li bi pacijent ipak mogao da potpiše da mu odseku nogu. Ted Karpenter, potpredsednik vašingtonskog Kejto instituta, na primer, za BBC iznosi ovakvu ocenu: "Mislim da zapadne prestonice Srbima poručuju sledeće: uskoro ćete biti opljačkani, ali treba da to prihvatite dostojanstveno i da ostanete na demokratskom putu. Molimo vas, pravite se da vas nismo opljačkali i jednoga dana, ukoliko se budete veoma lepo ponašali, uživaćete u članstvu u Evropskoj uniji. To možda neće biti tako skoro, ali ćete jednoga dana biti nagrađeni… Zahtevi se gomilaju, a poruka se svodi na – molimo vas, smešite se dok vas pljačkamo! Način na koji se Zapad ponašao prema demokratskoj Srbiji u poslednjih nekoliko godina je gotovo sramotan…"

LOŠ, ALI PLAN: Sve uši su, naravno, bile okrenute ka onome što je Ahtisari rekao Kontakt grupi, a naročito da li u onome što je ova rekla njemu ima nešto iole ohrabrujuće za Srbiju. Pošto je na sastanku Kontakt grupe u Beču saslušan Ahtisarijev izveštaj, zapadne zemlje su ostavile u manjini Rusiju i izjasnile se za to da je trenutak pogodan da se proces ubrza baš u trenutku kad u Beogradu nema vlade, a uz to daju rok još dve nedelje da iz tog vakuuma stignu primedbe na plan.

Taj postupak iz beogradskog ugla mora izgledati arogantno i cinično i sračunato da zapravo onemogući protivljenje.

Za sada se ovde iščitava da je pet zapadnih članica Kontakt grupe bilo jedinstveno u podršci procesu koji vodi Ahtisari i da one smatraju da nema razloga za odlaganje; da zapadna štampa, pogotovu britanska, obnavlja jezik netrpeljivosti prema Srbima ("majstori za odlaganje"); da je na drugoj strani Rusija skeptična i da je zatražila da se odluka o Kosovu ne donosi bar dok Srbija ne bude formirala novu vladu; da je Putin dao izvesna važna načelna obećanja, ali da i ruska štampa ("Izvestija", 23. januara) piše kako Rusi nisu veći Srbi od Srba i da ne treba očekivati da će se Rusija baš posvađati s Francuskom, Nemačkom, Britanijom zbog slovenske braće koju treba da brani po ko zna koji put (tim rečima).

Javlja se takođe i da su ministri spoljnih poslova NATO-a pružili u Briselu jedistvenu podršku procesu koji oko Kosova vodi Ahtisari, ali se, ne bez podgrevanja izvesne nade, konstatuje i da su italijanski izvori preneli da je Masimo d’Alema na sastanku NATO-a podvukao da rešenje ne može biti nametnuto, i da u nalaženju rešenja statusa Kosova treba da se obezbedi jedinstvo međunarodne zajednice. Onda je od francuskog ministarstva došla podrška Ahtisariju, procesu i predlogu.

Pregovori Beograda i Prištine su očito propali, a zapadne sile pokušavaju da na mala vrata nametnu rešenje. Po londonskom "Ekonomistu" (tekst pod naslovom "Bolje riskantan plan nego nikakav") taj "plan B" izgleda nekako ovako: zapadne sile su stisle zube i odlučile se za soluciju: Marti Ahtisari za Kosovo predlaže de fakto državnost, ali ne pominje reč "nezavisnost"; tu nezavisnost ne priznaju Srbija i Rusija; ali u odvojenom sporazumu, koji neće morati da bude odobren u Ujedinjenim nacijama, Kosovu će biti dozvoljeno da proglasi nezavisnost; pa će druge zemlje, na čelu sa SAD i EU-om, biti slobodne da tu nezavisnost i priznaju; Rusija može da stoji po strani, ukoliko podrži transfer nadležnosti sa Ujedinjenih nacija na Evropsku uniju, pošto je ovde u pitanju ruski ponos, pa Kremlj ne sme da bude sateran u ćošak. Tako smatra komentator "Ekonomista".

A kosovski Srbi?

Po "Njujork tajmsu" od 27. januara, taj politički najdelikatniji deo plana kosovskim Srbima koji se opiru kosovskoj nezavisnosti nudi prava da kao manjina ne budu preglasavani; neka njihova područja bi, navodno, mogla da dobiju izvesnu autonomiju; moći će da primaju izvesnu pomoć od srpske vlade radi izgradnje škola i bolnica; predviđa se, navodno, i stvaranje nekih novih opština u kojima je koncentracija Srba velika, a srpski predstavnici u kosovskom parlamentu mogli bi da zaustave neke od odluka za koje veruju da ugrožavaju srpsku manjinu. Takođe, predviđa se da religiozne institucije uživaju specijalnu zaštitu…

DEMARŠ: Koštunica je saopštio da 2. februara neće primiti izaslanika za Kosovo Ahtisarija, niti njegov paket zato što po Zakonu o vladi od trenutka kada su proglašeni konačni rezultati izbora, a proglašeni su u četvrtak 25. januara, njegov kabinet može obavljati samo tehničke poslove, a da samo nova vlada može imati mandat da pregovara.

To odbijanje je obnarodovano uz pozivanje na odredbe Zakona o vladi. U članu 16. tog zakona o vladi propisano je da vladi prestaje mandat sa prestankom mandata Narodne skupštine, a po članu 17 vlada kojoj je prestao mandat može vršiti samo tekuće poslove i ne može predlagati Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte niti donositi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća.

Koštuničin demarš najpre je kritikovao Goran Svilanović iz Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, a zatim nekoliko analitičara (Pavlović, Lutovac, Lilić) i komentatora. Demokratska stranka je takođe u jednom saopštenju kritikovala ovaj stav i pozvala vladu da vrši dužnost.

Javno mnjenje se, kako to obično ovde biva u smutnim vremenima, deli između inata i udvorištva.

Potom je portparol Koštuničine stranke Andreja Mladenović preneo za tri oktave žešću ocenu – da je sramno i za svaku osudu to što specijalni izaslanik UN-a Marti Ahtisari ne želi da sačeka konstituisanje nove vlade Srbije kako bi predstavio predlog rešenja za Kosovo; da Ahtisarijevo ponašanje liči na tretiranje Srbije kao kolonijalne države koja će da uradi sve što joj se naloži, a mi ne možemo da komuniciramo na taj način; da Ahtisari sada pokušava da uradi nešto što do sada nije radio, da se pojavi u Beogradu, da sednemo i razgovaramo, što mu je i bio posao; da je jedino 24. jula prošle godine bila prilika da se razgovara s njim; da to dovoljno govori o tome kako su ti pregovori 2006. izgledali; te da su kao odgovor na primedbu zvaničnog Beograda stigle dve izjave Ahtisarija – da su Srbi krivi kao narod i da su zbog toga zaslužili sve što će im se desiti, te da je kompromis glupost i da se ne može razgovarati o kompromisu kao mogućem rešenju za Kosovo…

Koštunica, koji je odbranu celovitosti Srbije i Kosovo stavio na prvo mesto svoje izborne kampanje odlučuje da pokaže čvrst stav, očito ne samo zbog manjka legitimiteta već možda i zato što smatra da će tako poslati jači signal o tome kako Beograd reaguje, jer Ahtisarijev predlog ovde ne može biti baš sasvim nepoznat. Najdirektniji je bio nekadašnji šef Koordinacionog tela za Kosovo Nebojša Čović, koji je sada van vlasti, a koji izjavljuje da je video delove Ahtisarijevog plana i da on predstavlja diplomatsku fintu i da u perspektivi njegovo rešenje znači da će Srbima biti oduzeto sve kad oni postepeno budu istisnuti s Kosova.

Predsednik Tadić će najverovatnije 2. februara primiti Ahtisarija, što proizlazi iz njegove funkcije. I iz DSS-a konstatuju da on to treba da uradi jer njegov legitimitet nije doveden u pitanje, ali je pitanje šta u ovoj situaciji predsednik Republike zapravo i može, sem da primi k znaju predlog. Politiku po srpskom ustavu vodi vlada, a predsednik samo predstavlja zemlju, pa ako u ovim okolnostima povuče neki politički potez, recimo napiše otpozdrav na pismo, verovatno rizikuje da protiv njega radikali u Skupštini pokrenu postupak za impičment, da tvrde da je to nedovoljno i neustavno, a da o tome nema ko da odluči jer nije izabran Ustavni sud i da kriza ide dalje i dublje…

Pošto je izborna komisija 25. januara proglasila rezultate izbora, ni stara skupština više ne može da se sastane, a nova može da započne rad tek kada budu verifikovani mandati dve trećine poslanika, za šta je tehnički potrebno izvesno vreme. Skupština je ta koja je dala mandat vladi za pregovore o Kosovu i obavezala pregovarače da je redovno izveštavaju. U ponedeljak pre podne takođe su počele konsultacije (kod dosadašnjeg predsednika Skupštine Predraga Markovića, koji saziva prvu sednicu skupštine kojom predsedava najstariji poslanik) o tehnici konstituisanja skupštine. To ne bi trebalo da se odlaže jer jedino skupština u ovoj situaciji može da obnovi legitimitet srpskog pregovaračkog tima o Kosovu. Problem je u tome što je konstituisanje skupštine, naročito izbor njenog predsednika, uvek probno glasanje o vladi – koja još nije na vidiku.

Slučajno ili (što je verovatnije) namerno, Ahtisarijev predlog dolazi u postizbornom vakuumu koji možda i nije preterano porediti s okom političkog orkana koji bi mogao da se formira nad Srbijom. To se u početku najdirektnije videlo u izjavi odlazećeg ministra spoljnih poslova Vuka Draškovića, koji je posle susreta s političkim direktorima evropske trojke otvoreno rekao da je teško razumeti njihove poruke da se Srbija postavi konstruktivno – prema sopstvenom razbijanju.

AUDIJENCIJE: U takvim okolnostima, demokrate koje pokušavaju da održe vođstvo stečeno izbornim rezultatom, očito su svesne teškoća koje proizlaze iz otvaranja kosovskog paketa. Kandidat Demokratske stranke za premijera Đelić je, na primer, u jednoj izjavi procenio da će objavljivanje tog predloga verovatno zakomplikovati i pregovore o formiranju nove vlade, o čemu je predsednik Srbije Tadić u ponedeljak započeo konsultacije sa stranačkim prvacima.

Prvo je razgovarao s delegacijom Srpske radikalne stranke, koja u novom sastavu parlamenta ima 81 poslanički mandat. Delegaciju radikala predvodila je članica Predsedništva te stranke Nataša Jovanović, koja je po završetku audijencije dala konfrontirajuću izjavu u kojoj je pozvala predsednika Republike da podnese ostavku, naravno, dosoljavajući – da je njegova drugoplasirana Demokratska stranka izgubila od SRS-a na izborima jer je dobila 230.000 glasova manje, da Tadić treba da se ugleda na svog stranačkog kolegu Dragana Đilasa, koji je podneo ostavku na funkciju predsednika beogradskog odbora DS-a, pošto su srpski radikali ubedljivo pobedili u Beogradu itd.

Posle radikala, predsednik Tadić je razgovarao s delegacijom Demokratske stranke, koja ima 64 mandata i koja uz konstataciju da je najjača u demokratskom bloku za mandatara predlaže Božidara Đelića, ministra finansija od 2000. do 2004. Ciljevi DS-a su: nastavak pregovora sa EU-om o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju u najkraćem roku kako bi do 1. januara sledeće godine Srbija dobila status kandidata za ulazak u EU i da 1. januara 2009. dospe na belu šengensku listu. Predviđaju diplomatsku borbu za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta države.

Delegacija DS-a (zamenik predsednika DS-a Dušan Petrović, potpredsednik stranke Dragan Šutanovac, predsednik Političkog saveta stranke Dragoljub Mićunović i predsednik Sandžačko-demokratske partije Rasim Ljajić) izjavljuje da je najbolje za građane Srbije da bude formirana demokratska vlada koju bi činile Demokratska stranka, koalicija Demokratska stranka Srbije – Nova Srbija, G17 plus, koalicija oko Liberalno demokratske partije i stranke nacionalnih manjina.

Teško da to može biti realizovano. Jovanovićeva koalicija je već rekla da ne bi nikako ušla u vladu s Koštunicom, mada je dopustila da Koštunica podrži manjinsku vladu u koju bi oni ušli. DSS je do sada preko raznih funkcionera poručivao da u koaliciju sigurno neće sa LDP-om.

Razgovor od koga će najviše zavisiti ishod pregovora o novoj vladi počinje očito izdaleka, u utorak 30. januara u podne, kada predsednik Tadić prima predstavnike liste Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, koja ima 47 mandata (od kojih 14 pripada Novoj Srbiji) i koja takođe priželjkuje mandat, ali ga zasad ne traži. Oni su izneli platformu kojom se predviđa eventualno reagovanje Republike Srbije u slučaju nametnutog rešenja za budući status Kosova i Metohije.

Potpredsednik DSS-a Dragan Jočić, koji je predvodio delegaciju koalicije DSS–NS, kaže da je ona istakla da pre bilo kakvih dogovora o budućoj vladi mora da se utvrdi stav svih stranaka o teritorijalnom integritetu zemlje, kao i o načelima i principima kako će se voditi politika prema Kosovu i Metohiji. Tu platformu DSS je usvojio preko vikenda, nije objavio njen sadržaj dok je prvo ne predoči predsedniku Republike, ali odmah prilično naglašava (Ristivojević) da je najbrži put da se dođe do nove vlade da budu utvrđena načela prema kojima će se rešavati najveći unutrašnjopolitički i spoljnopolitički problemi Srbije, među kojima je prioritet pitanje statusa Kosova i Metohije.

Do sada nije bilo nagoveštaja (ima možda različitih intonacija) koji ukazuju na to da između DS-a i koalicije DSS–NS ima nepremostivih prepreka kad je reč o Kosovu.

Kohabitacija predsednika Tadića i premijera Koštunice uključivala je i saglasnost o kosovskom pitanju. Ta kohabitacija (državničko držanje) je verovatno jedan od faktora koji su uvećali rezultat demokrata, mada će oni isticati kako su zbog nje izgubili nešto glasača u korist Čede Jovanovića. U pegovaračkom timu koji su sastavili Tadić i Koštunica nije, koliko se zna, bilo nikakvih trvenja.

Mlađan Dinikić, koji je u ime G17 plus (19 poslanika) bio na konsultacijama s predsednikom Tadićem posle delegacije DSS-a, konstatuje da je platforma o Kosovu usvojena u Skupštini Srbije i da se zalaže za pronalaženje pravog kompromisa i rešenja koje je u interesu Srba na Kosovu i Srbije.

Moguće je da je sada problem teži jer se s načelnih deklaracija ubrzano mora preći na konkretne poteze i što će, očigledno, za politiku prema Kosovu biti tražene i personalne garancije.

Očito je da će pregovori o vladi otići u drugi plan dok ne bude otvoren paket koji posrednik za Kosovo Ahtisari drugog februara donosi u Beograd i daje rok od dve nedelje da se iz sadašnjeg političkog vakuuma na njega odgovori. Moguće je da se u pregovorima o toj vladi zapravo odmerava i način na koji bi Beograd uopšte mogao reagovati.