Ko god iole prati politička zbivanja u Srbiji poslednjih nekoliko godina, zna da su Koštunica i Tadić prilično osrednji igrači političkih zbivanja. Radikali me ne interesuju, pa ih neću ni razmatrati. Prosto, to je nešto što će vremenom ili nestati ili se smanjiti na neku meru ekstremista kakvih ima svuda u Evropi, dakle 10-15 odsto.

Ono što je za nas važno da znamo jeste da političar Koštunica kao ni političar Tadić nisu državnici potrebnih kvaliteta, niti ljudi sa vizijama, hrabrošću i energijom da menjaju ovu napaćenu i prilično zaostalu zemlju, u kojoj su "Grand šou" i "48 sati svadba", vrhunski domet u estradi, a duet Ilić–Ražnatović vrhunska patriotska poruka ujedinjenja Srbima rasutim svuda po belom svetu. Ova nacija mora da se menja dubinski, izgubljen je smisao za realnost, rad, red, moral, etiku i estetiku, humanost i hrišćansku, a ne klero-nacionalističku politiku prema onima koji drugačije misle, vole, izgledaju ili se mole. Srbija je još ksenofobična i nesretna, a ne mislim da će joj naši dragi političari Tadić, Koštunica, Dinkić… pomoći da više ne bude takva.