Nema ptičjeg gripa

Uginuli labud iz Bačkog Monoštora nije bio zaražen ptičjim gripom, pokazalo je ispitivanje Naučnog instituta za veterinarstvo Novi Sad. Labud je pronađen u nedelju 21. januara u Bačkom Monoštoru, gde je u martu prošle godine dijagnostifikovan ptičji grip. U saopštenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ističe se da prisustvo ove bolesti nije utvrđeno ni u drugim zemljama regiona i Evrope, mada se povremeno pojavljuje u zemljama Dalekog istoka i drugim državama.

Enigma

Tomislav Nikolić, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, odgovara na pitanje da li bi pozvao Vojislava Koštunicu da zajedno formiraju vladu: "To je vrlo hipotetičko pitanje. Odgovorio bih vam vrlo rado, pod uslovom da poznajem čoveka. Ali posle svih ovih godina, on je i dalje enigma za mene. Ne možete ga uhvatiti ni za glavu, ni za rep!"

Pozivnice

Slobodan Milošević, koji je u haškom pritvoru preminuo 11. marta prošle godine, ponovo je dobio poziv za glasanje u beogradskoj opštini Savski venac. Poziv da glasa i time izvrši svoju građansku dužnost, u opštini Čukarica, uredno je dobio i Ratko Mladić. Slobodan Milošević je, inače, dobio i poziv da glasa na referendumu, a u opštini Savski venac omašku pravdaju time što "ne postoji nijedan službeni dokument da je Milošević mrtav, niti je njegova smrt igde službeno upisana, što znači da je on formalno-pravno živ i da može da glasa". Kada je reč o Ratku Mladiću, on je prema tvrdnjama sveta i dalje živ i zdrav i nalazi se u Srbiji, pa se njegov poziv smatra validnim.

Suđenje stečajnoj mafiji: Proces za pamćenje

U ponedeljak 22. januara, u Specijalnom sudu počelo je suđenje članovima stečajne mafije optuženim za zločinačko udruživanje, privredne malverzacije, kršenje zakona i korupciju. Osim što je reč o najvećem procesu za organizovani kriminal u privredi dosad vođenom u Srbiji, ovaj slučaj će ostati upamćen i po najdužoj optužnici u istoriji srpskog pravosuđa i po advokatskoj kamarili koja broji 50 zastupnika odbrane.

Za nešto više od dva sata tog dana tužilac je uspeo da pročita 43 od ukupno 181 strane optužnice. Kako je precizirano, svi okrivljeni, njih 35, od 2003. do 12. aprila 2006, zloupotrebom službenog položaja i primanjem/davanjem mita, počinili su krivična dela kojima je naneta ogromna šteta državi (pominje se suma od 50 miliona evra). U optužnici se navodi da su, između ostalih, oštetili akcionare i poverioce preduzeća Beko, Rad, C market, Komel, Ineks, Invest zavod.

Dodaje se da su organizatori stečajne mafije Goran Kljajević, bivši predsednik Trgovinskog suda u Beogradu, advokat Nemanja Jolović, Sekula Pijevčević, nekadašnji direktor Kreditno-eksportne banke, Slobodan Radulović, bivši direktor C marketa, i Mika Brašnjović, vlasnik nekoliko firmi, koji se u međuvremenu obesio u zatvoru. Optužnica je podignuta na osnovu iskaza nekoliko okrivljenih, među kojima je i Miljko Živojinović, kao i pismenih dokaza, audio i video zapisa i transkripta presretnutih telefonskih razgovora.

Na suđenju je izostalo četvoro optuženih: Slobodan Radulović, Aleksandar Kuzmanovski, Svetlana Panović-Brašnjović i Miljko Živojinović. Na početku glavnog pretresa sudija Dušan Vojnović rekao je da se suđenje razdvaja protiv šest optuženih, tako da je na optužnici specijalnog tužilaštva sada njih 29. Razdvojeno suđenje imaće optuženi Miodrag Petrović, Slobodan Radosavljević, Ljiljana Vujošević, Dejan Ivezić, Boško Sekulić. Suđenje je u ovom trenutku razdvojeno i za Miljka Živojinovića, koji nije došao na glavni pretres. Tužilac je u ponedeljak zatražio da se Živojinoviću sudi u odsustvu, ali sudsko veće to nije prihvatilo pošto se on formalno još ne nalazi u bekstvu, jer mu nije uručen poziv za suđenje. Advokati odbrane listom su zahtevali da se iz sudskih spisa izdvoje svi transkripti sa audio i optičkih zapisa jer nisu pribavljeni u skladu sa zakonom. Većina advokata takođe je zatražila da se postupak protiv njihovih branjenika razdvoji.

Sud je već blokirao račune na koje optuženi primaju plate i imovinu. Optuženi su sudu potvrdili da je biznismen Sekula Pijevčević samo suvlasnik stana od 47 kvadrata, dok dvojicu optuženih čak izdržavaju roditelji. Goran Kljajević (na slici), suspendovani predsednik Trgovinskog suda, prema navodima njegovih advokata (od kojih je jedan i njegov brat Marko, nekadašnji sudija Specijalnog suda, dok je u advokatskom timu i supruga Danica), u svom vlasništvu nema druge imovine osim stana od 74 kvadrata, koji deli sa suprugom. Imovina bivšeg direktora C marketa Slobodana Radulovića za sada je nepoznata jer je ovaj optuženi u bekstvu, ali, prema navodima optužnice, na njegov račun u Barseloni uplaćeno je više od dva miliona evra.

Optuženi Živojinović je preko svog advokata poslao pismo sudu u kome navodi da se oseća "teško prevarenim i zloupotrebljenim od trojice inspektora UBPOK-a i zamenika specijalnog tužioca", koji su, navodno, tokom razgovora u stanu njegovog oca glumca i bivšeg predsedničkog kandidata SPS-a Velimira Bate Živojinovića vršili pritisak na njega da ponovi svoju raniju izjavu u kojoj tereti sebe i druge optužene. "Nagovorili su me da dam izjavu, jer mi je rečeno da će mi biti određen pritvor u maksimalnom trajanju, a da ako dam izjavu neće ni biti pritvora. Posle toga inspektori su podneli dve krivične prijave protiv mene", piše u pismu. Za njim je raspisana poternica i određen pritvor, jer se protiv njega vodi i istraga u Okružnom sudu. Zamenik specijalnog tužioca tražio je da policija u utorak Živojinovića prinudno dovede na pretres, a istog dana, portparol Tužilaštva za organizovani kriminal Tomo Zorić negirao je da je tužilac imao ikakvu nagodbu sa Živojinovićem, inače, nekadašnjim stečajnim upravnikom Građevinskog preduzeća Rad. Zorić je pozvao Živojinovića, koji je u bekstvu, da se pojavi na sudu, jer je to "jedino mesto na kome se mogu vrednovati dokazi o nečijoj krivici ili nevinosti".

M. Vidić, J. Lazić

Kladovo: Meningitis

Meningitis u našoj zemlji svake godine odnese po nekoliko života. Prvi slučaj ove godine dogodio se u Kladovu, kada je 13. januara, na putu za bolnicu u Beogradu, preminuo dvoipogodišnji Nemanja Mašanović. Ovaj slučaj, izvesno je, dospeće do suda jer je opštinski javni tužilac u Kladovu naložio ekshumaciju i obdukciju, zbog sumnje da je dečak preminuo od meningnokokne sepse, a roditelji smatraju da mu u kladovskoj bolnici nije pružena adekvatna zdravstvena pomoć. Naime, dr Marica Anastasijević, načelnica pedijatrije u Kladovu, koja je mališana veče pre tragične smrti primila na pregled i pored temperature od 40°C, savetovala je roditeljima da ga odvedu kući i daju brufen za sniženje temperature. Do jutra Nemanji se stanje jako pogoršalo, dobio je pečate po telu, a onda je hitno upućen za Beograd, ali bilo je kasno. U tragediji u kojoj je izgubljen sin jedinac, mladi roditelji nisu u tom momentu ni pomišljali na obdukciju tela i Nemanja je sutradan sahranjen. Očajni zbog naknadnih radnji stručnjaka Instituta za sudsku medicinu iz Niša, oni sada samo žele da se utvrdi uzrok smrti, a ako se ustanovi da lekarski tretman nije bio odgovarajući, tužiće doktorku bez obzira na to što su propusti zdravstvenih radnika teško dokazivi u našem pravosuđu. Rezultati obdukcije biće poznati početkom sledeće nedelje.

U Kladovu su u nedelji nakon tragedije, stručni kolegijum i unutrašnja nadzorna komisija Zdravstvenog centra zaključili da nije bilo propusta u pružanju lekarske pomoći Nemanji Mašanoviću, i u transportu u višu zdravstvenu ustanovu. Zbog pritiska javnosti i medija, zdravstvena inspekcija zabranila je da se iz ove ustanove daju bilo kakve informacije o slučaju do okončanja istražnog postupka. Tako, i bez saopštavanja rezultata pregleda briseva dece koja su bila sa Nemanjom u grupi, od direktora kladovske bolnice dr Dragoljuba Mitrovića saznajemo da su svi oni primili preventivnu terapiju antibioticima i da je vreme inkubacije prošlo bez obolelih, pa nema bojazni od epidemije.

Ipak, velika je panika nastala kod roditelja Nemanjinih vršnjaka i druge dece u vrtiću "Neven", jer je do večeri kada je dobio visoku temperaturu bio zdrav i veseo mališan u kolektivu. Iako su nadležni ovaj objekat i sve predmete u njemu potpuno dezinfikovali, u jaslama cele nedelje nema nijednog deteta, a u starijim grupama i u drugoj zgradi vrtića dolazilo je tek dvadesetak dece, iako ih ukupno ima nešto više od 300. Vaspitačice kažu da se roditelji interesuju za stanje u vrtiću, ali da one osim toga da normalno rade ne mogu dati nikakvu drugu informaciju korisnicima svojih usluga.

D. Mihajlović

Dobra procena

Dobrim procenama rezultata izbora građani Srbije naprosto su ojadili vlasnike kladionica. Kladili su se na procenat izlaznosti, "pobednika", onog ko će preći cenzus, sledećeg premijera… Prema kvotama kladionice Meridijan u Beogradu, najveće šanse za premijersko mesto imaju Božidar Đelić iz Demokratske stranke i dosadašnji premijer Vojislav Koštunica iz DSS-a. Kladioničari su procenili da će najviše poslanika osvojiti radikali, zatim Demokratska stranka, a za njima i narodnjačka koalicija DSS–NS. Tikete su naplatili i pojedini političari. Aleksandar Vučić iz SRS-a i Željko Tomić iz DSS-a su, navodno, dobro zaradili.

Telenorov 3G

Kompanija Telenor saopštila da će 3G mrežu mobilne telefonije u komercijalnu upotrebu pustiti u martu. Njen standard će, kako ističu u ovoj kompaniji, koja ima oko 100 miliona korisnika, biti isti kao u svim zemljama u kojima posluje. U Telenoru su rekli da je još rano govoriti o cenama usluga.

Nakon što je Mobilna telefonija Srbije uvela svoju 3G mrežu u decembru, i korisnici Telenora na ovaj način dobiće mogućnost vođenja video-poziva, brzi internet, gledanje TV programa, slušanje muzike… preko mobilnog telefona.

Broj nedelje

Tokom 2006. godine u Srbiji je ukradeno 3872 vozila, a od toga pronađeno 1614 ili 42 odsto. Najviše krađa, 2380, počinjeno je na teritoriji Policijske uprave Beograd, u Novom Sadu 322, a u Nišu 126. U Srbiji se najviše kradu vozila marke Folksvagen ("golf" i "pasat"), kojih je 25 odsto među ukradenim vozilima. Na drugom mestu (24 odsto) su vozila domaće Zastave.

Akvizicija

S&T, vodeća IT kuća u centralnoj i istočnoj Evropi, kupila je IMG Holding – The Information Management Group. Ovo je najveća akvizicija u istoriji S&T-a, koja će joj omogućiti da proširi svoju osnovnu poslovnu delatnost – pružanje usluga uvođenja poslovnih rešenja i poslovni konsalting i na druge geografske lokacije van centralne i istočne Evrope. IMG zapošljava 653 ljudi u 27 filijala u centralnoj i istočnoj Evropi, Aziji, i Sjedinjenim Američkim Državama. U 2006. godini je ostvario prihod od skoro 90 miliona evra. "Mi smo već najveći provajder IT usluga u centralnoj i istočnoj Evropi, i sigurno jedan od najvećih u Srbiji. Ova akvizicija će učvrstiti naše vodeće mesto i dati novu snagu i kvalitet našim osnovnim, poslovnim delatnostima, kako na domaćem i regionalnom tako i tržištu van granica Evrope", izjavio je Kristijan Rozner, direktor S&T AG.

Otvaranje

Američka softverska kompanija Red Hat, koja se bavi razvojem, distribucijom i podrškom za softver sa otvorenim kodom, baziran na Linuks operativnom sistemu, otvoriće predstavništvo u Beogradu i regionalni centar za podršku u Vršcu. U saopštenju kompanije kaže se da su razmotrene mogućnosti saradnje Red Hata i Vlade Srbije u oblasti razvoja informacionog društva, pre svega na povećanju računarske pismenosti kroz posebne uslove korišćenja softvera i usluga te kompanije.

Zaječar: Liberalizacija na Dunavu

Na petogodišnjicu osnivanja Evroregiona "Dunav XXI", 18. januara u Gamzigradskoj banji kod Zaječara, održan je radni sastanak predstavnika ove međunarodne asocijacije koju čine pogranični regioni Bugarske, Rumunije i Srbije, odnosno ukupno 27 opština u ove tri države. Kopredsednici – Ivan Cenov, kmet opštine Vidin, Petre Triestaru, predsednik opštine Kalafat, i Boško Ničić, predsednik opštine Zaječar, na prvom ovogodišnjem zajedničkom susretu najpre su pozdravili ulazak Bugarske i Rumunije u EU, a naši partneri obećali su dalju pomoć Srbiji na putu ka evropskim integracijama. Jedna od prvih odluka Rezolucije koja je doneta na ovom skupu jeste liberalizacija viznog režima za ljude koji žive na području Evroregiona "Dunav XXI", jer je to preduslov da ova asocijacija funkcioniše na dobar i koristan način za građane svih opština članica. Uslov integracija je slobodan protok ljudi i roba, a izgradnja moderne saobraćajne infrastrukture bitan je preduslov njihovog racionalnog povezivanja i funkcionisanja, složili su se predstavnici opština članica ovog evroregiona. Vidinski kmet Ivan Cenov, podsetivši da je već potpisan ugovor sa firmom koja će ove godine početi izgradnju mosta na Dunavu Vidin–Kalafat, ističe značaj inicijative i podrške srpskoj strani da se autoputem Vidin–Sofija, krakom preko Zaječara do Paraćina, povežu koridor 4 i koridor 10. Istovremeno, u Rezoluciji se ističe potreba da se na ovom delu Balkana modernizuje železnički saobraćaj i aktuelizuje izgradnja železničke pruge preko "Đerdapa 2". Realizacijom ovih ideja Evroregion "Dunav XXI" postao bi u pravom smislu reči most između istoka i zapada. Dunav i Stara planina samo su neki od prirodnih zajedničkih potencijala za koji je neophodan bolji marketing kako bi se pokazalo da je naš evroregion dobro mesto za investiranje u turizam, ocenio je Petre Triestaru, predsednik Kalafata: "Tokom ovih pet godina uspostavili smo dobru međudržavnu saradnju. Na prvom mestu je kulturna saradnja, ali i turizam. Nadam se da ćemo sačiniti zajedničke projekte iz ovih oblasti s kojima ćemo konkurisati za novac iz evropskih fondova. Mi ćemo s naše strane učiniti sve što je u te svrhe potrebno."

Punu podršku funkcionisanju Evroregiona i veru u njegovu dobru budućnost izrazio je ovom prilikom i Detelin Dimitrov, prvi sekretar Ambasade Bugarske u Beogradu. On smatra da novac iz evropskih fondova svakako treba iskoristiti za poboljšanje infrastrukture u regionu, kao i za otvaranje novih graničnih prelaza. Što se tiče liberalizacije viznog režima, Dimitrov je rekao da će o tome svakako odlučivati evropski zvaničnici.

Odluke potpisane u Rezoluciji sa susreta predstavnika Evroregiona "Dunav XXI", biće razmatrane na drugoj Generalnoj skupštini ove asocijacije, zakazanoj za 30. i 31. mart u Vidinu u Bugarskoj.

Besplatni testovi

U Srbiji, prema rečima stručnjaka, 1500 žena godišnje oboli od raka grlića materice (karcinoma cerviksa). Prema podacima Ministarstva zdravlja, od ovog oboljenja u Srbiji dnevno umre jedna žena, a oboli njih deset. Pomoćnica ministra zdravlja Snežana Simić rekla je, na konferenciji za novinare povodom Evropske nedelje prevencije raka grlića materice, koja traje od 21. do 28. januara, da je najčešći uzrok nastanka karcinoma cerviksa infekcija humanim papiloma virusom (HPV), koji se prenosi polnim odnosom. Za ovo oboljenje prevencija je moguća, i upravo zbog toga je resorno ministarstvo pokrenulo akciju pod nazivom "Znanje i akcija". Znanje je usmereno na upućivanje žena koje retko posećuju ginekologa da počnu češće da odlaze na preglede, dok će akcija biti usmerena na dodatnu edukaciju zaposlenih u zdravstvenoj zaštiti. Kako je naglasio predsednik posebne radne grupe Ministarstva zdravlja za prevenciju raka grlića materice Dimitrije Segedi, ako se žena javi na vreme, rak grlića materice može da se izleči, a u ovom procesu jako je važna i uloga muškaraca time što će ohrabrivati i podsticati žene da se jave ginekologu. Za Srbiju je predviđeno uvođenje organizovanog skrininga, odnosno organizovanog pozivanja žena da se u zakazano vreme jave radi ginekološkog pregleda i uzimanja brisa grlića materice. Svi pregledi u okviru skrininga su besplatni, za pregled nije potreban nikakav uput, već samo poziv, a podaci predstavljaju službenu tajnu lekara i pacijenta. Jeftin, pouzdan i brz test kojim se može otkriti ne samo rak grlića materice već i promene koje prethode nastanku oboljenja je Papanikolau test, koji se takođe preporučuje ženama.

J. Lazić

Prava manjina: XXI vek

U izdanju pančevačkog Evroregionalnog centra za razvoj društva u multietničkim sredinama In Medijas Res, a u okviru projekta "Vaše pravo je da znate", nedavno je iz štampe izašla publikacija "XXI vek". Cilj ovog projekta je da se skrene pažnja na postojanje zakona koji nacionalnim zajednicama garantuju prava u domenima informisanja, obrazovanja, službene upotrebe jezika i pisma, veropispovesti i kulture. Kako u uvodniku izdanja navodi nosilac projekta Valentin Mik, novinar nedeljnika na rumunskom jeziku "Libertatea", projekat ima nameru da postavi bar kamenčić u temelje zdravog i slobodnog društva: "Cilj nam je da informišemo građane o zakonom garantovanim pravima. Na primer, još 2003. godine prihvaćena je Odluka o bližem uređivanju pojedinih pitanja službene upotrebe jezika i pisma nacionalnih manjina u Vojvodini. Pošto u pančevačkoj opštini postoje tri mesne zajednice u kojima procenat populacije nacionalnih manjina prelazi 25 odsto od ukupnog broja stanovnika, smatramo da bi u ovim mestima trebalo da bude uvedena službena upotreba jezika i pisma", kaže Mik.

Autori projekta anketirali su predstavnike većine opštinskih odbora političkih partija u Pančevu, proverivši njihovo znanje o aktima koji štite prava manjina. Mik kaže da se ispostavilo da su vrlo slabo informisani o tome. Po njegovom mišljenju, rezultati ovog projekta su vidljivi, jer je na zgradu mesne zajednice u Banatskom Novom Selu vraćena dvojezična tabla, a pojedini seoski listovi počeli su da objavljuju strane na jezicima nacionalnih manjina. Takođe, pokrenuto je višejezično izdanje lista "Ivanovački dobošar".

Kristijan Balteanu

Napad skinheda

Grupa skinheda napala je 21. januara oko ponoći, u centru Beograda, aktiviste nevladine organizacije Žene u crnom. Napadnuti su Violeta Đikanović i Miloš Urošević, koji je ispričao da su se on, njegova prijateljica i njena kćerka vraćali iz Doma omladine, kada su ih u Sremskoj ulici napali skinhedi. Napadači su pobegli, a u Urgentnom centru je konstatovano da Violeta ima nagnječenje lobanje i nosne kosti. Poslednji prijavljen slučaj napada skinheda u Beogradu dogodio se pre dva meseca, kada je zbog napada na Roma podneta krivična prijava protiv dva pripadnika tog pokreta.

Ambulanta u Okružnom

Predsednik Okružnog suda Siniša Važić i direktor Hitne pomoći Branislav Lazić otvorili su 19. januara u tom sudu zdravstvenu ambulantu. Ovime će svedocima, okrivljenima i zaposlenima u Okružnom sudu biti omogućeno da dobiju hitnu medicinsku pomoć u samoj zgradi ove institucije.

Muslimanska Nova godina

Muslimanski vernici u Srbiji obeležili su 20. januara dolazak nove 1428. hidžretske godine. Preseljenje Muhameda iz Meke u Medinu pripadnici islamske vere smatraju jednim od najvažnijih događaja u početnom stadijumu islama i od tog vremena, 16. jula 622, računaju svoju eru – hidžru. Time se završava period Meke, a počinje medinsko razdoblje razvoja islama kao nove religije. U nekim zemljama, kao u Egiptu i Saudijskoj Arabiji, taj dan je neradan, ali u Turskoj, Tunisu i Alžiru na dan kada počinje nova godina ljudi ne prekidaju rad.