Prošle nedelje je Evropu pogodio orkan Kiril, da bi tokom tri dana ova razorna nepogoda izazvala smrt više od 45 ljudi. Krećući se preko Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Poljske i Češke, orkan je zahvatio Rumuniju i preko Transilvanije nastavio da se kreće ka Crnom moru.

Neuobičajeno snažni vetrovi, brzine između 150 i 200 kilometara na čas, iščupali su hiljade stabala iz korena, pokidali brojne električne vodove, uništili na stotine kuća, podizali automobile sa puteva i izbacivali iz šina železniče kompozicije, nanoseći ogromnu materijalnu štetu u svim zemljama kroz koje je orkan protutnjao. U međuvremenu, tokom prošle nedelje je snažno nevreme i u SAD usmrtilo više od 40 ljudi.

Dok je vetar pustošio severozapadnu i centralnu Evropu, temperature u drugim delovima kontinenta bile su neprirodno visoke za januar. Pojedina slavna skijališta na Alpima su zatvorena zbog nedostatka snega, a u Torinu, gde se trenutno održava zimska Univerzijada, prošlog petka je izmerena temperatura od 21 stepen Celzijusa – i to u pnoć. Na drugoj strani sveta, u Sidneju, tokom novogodišnjeg dočeka zabeležene su rekordne temperature od 45 oC.

U Rusiji su tokom januara temperature takođe bile nezapamćeno visoke, a zbog toga, prema saopštenju Ministarstva za vanredne situacije, stanovnicima Rusije preti opasnost od surih medveda. Ove životinje su se probudile iz zimskog sna zbog toplog vremena. Nadležni upozoravaju da ova opasnost nije bezazlena jer u evropskom delu Rusije i na Kavkazu živi oko 20.000 surih medveda.

Temperature su u toku proteklog meseca bile iznad svakog očekivanja i u Srbiji, a preterano lepo vreme, januarsko proleće i rani pupoljci u voćnjacima probudili su, uz vesti o razornim nepogodama, zebnju da počinje sudnja godina.

Vremenske prilike više nisu samo tema kojom se prekraćuje vreme, već se postavlja pitanje koliko je vremena ostalo. Da li je prekasno da se nešto učini i spase klima na Zemlji? Sve češće se piše i govori kako su klimatske promene i globalno zagrevanje svuda primetni i da više nisu pojava koja se uočava samo sofisticiranim naučnim merenjima. Da li se zaista već osećaju efekti globalnog zagrevanja?

GODINA EL NINJA: Prema prognozi britanskog Zavoda za meteorologiju (www.metoffice.gov.uk), prosečna globalna temperatura će tokom 2007. godine biti za 0,54oC viša od 14 oC što je godišnji prosek druge polovine XX veka. Ako se ova prognoza ostvari, tekuća godina će biti najtoplija u poslednjih 150 godina, otkako se meri temperatura vazduha. Do sada je najtoplija godina bila 1998, kad je srednja globalna temperatura iznosila 14,52 oC.

Mada očekivana srednja globalna fluktuacija iznosi samo pola stepena Celzijusa, efekti tog porasta narušavaju krhku klimatsku ravnotežu i mogu biti katastrofalni na lokalnom nivou – u istočnom delu Afrike i u Australiji očekuju se katastrofalne vrućine i suše, desiće se velik broj poplava u Evropi i Aziji, pojačaće se intenzitet tajfuna na zapadnom Pacifiku, kao i broj razornih orkana poput Kirila.

U međuvremenu, otapanje glečera i rast nivoa mora nastaviće se kao i prethodne godine. Prema podacima Svetske meteorološke organizacije, na Arktiku godišnje nestaje oko 60.000 kvadratnih kilometara leda, što je površina koja odgovara teritoriji Hrvatske.

Zapravo, ova rekordna godina biće samo malo toplija od prethodne, pošto se tokom poslednjih 15 godina beleži kontinuiran porast srednje globalne temperature. Početkom januara Svetska meteorološka organizacija je, na osnovu podataka iz 187 meteoroloških ustanova širom sveta, objavila da je 2006. godina bila šesta najtoplija godina u istoriji.

Generalni sekretar ove organizacije Mišel Žaro objasnio je da je ključni uzrok globalnog zagrevanja povećanje koncentracije ugljen-dioksida i "drugih gasova staklene bašte" u atmosferi. Ovi gasovi nastaju sagorevanjem fosilnih goriva, a dosadašnji pokušaji poput Kjoto protokola da se njihova industrijska emisija smanji još uvek ne daju rezultate, jer neke visoko razvijene zemlje poput SAD odbijaju da mu pristupe.

S druge strane, a vezano za 2007. godinu, Žaro je posebno istakao detalj na koji upozoravaju meteorolozi širom sveta – presudan uzrok ovogodišnjeg rasta temperature biće veliki periodični fenomen na Pacifiku, poznat kao El Ninjo.

VELIKA JUŽNA OSCILACIJA: Kao i najvrelija 1998. godina, ovo će biti godina El Ninja. On se već vekovima pojavljuje na svakih tri do sedam godina kao naizgled bezazlen fenomen u kome voda Pacifika na zapadnim obalama Amerike postaje malo toplija. Zapravo, El Ninjo je fenomen koji podrazumeva ogromnu planetarnu oscilaciju sistema okean-atmosfera, u kome dolazi do promene temperature vode na ogromnom prostranstvu Pacifika.

Klimatski sistem planete je ogroman i vrlo osetljiv na početne uslove, tako da ova oscilacija u basenu najvećeg okeana na svetu presudno utiče na globalni rast temperature i opšte stanje klime na planeti. Koristeći kompleksne računarske modele, klimatolozi intenzivno izučavaju El Ninjo od 1982. godine, a ovaj fenomen je poznat i pod nazivima La Ninja i El Ninjo Južna Oscilacija (ENSO).

U prevodu sa španskog, El Ninjo znači "maleni". Takav eufemistički naziv ovaj ogromni fenomen dobio je od peruanskih ribara koji su primetili da okean postaje topliji oko Božića, na kraju godine. U stručnoj javnosti, ovaj fenomen se prvi pominje 1892. godine kad ga na kongresu Geografskog društva u Limi u Peruu opisuje kapetan Kamilo Karilo. U to doba je shvaćeno da je El Ninjo povezan sa obilnim kišama u priobalju Pacifika i promenama u živom svetu. Sledećih godina su Čarls Tod i Norman Lojker primetili da se velike suše na drugoj strani Pacifika, u Australiji i Indiji, javljaju u isto vreme kad i topla epizoda El Ninja u Peruu. Gilbert Voker je 1924. godine shvatio da je reč o velikoj južnoj oscilaciji na Pacifiku.

Izvesno je da El Ninjo ne nastaje zbog vulkanskih erupcija pod vodom, niti zbog zemljotresa, a ima mnogo teorija o uzrocima njegovog pojavljivanja. On nastaje u interakciji površinskih slojeva okeana i atmosfere, praćene okeanskim talasom planetarnih razmera. Ova oscilacija u ciklusu tople i hladne vode koja struji okeanom, za godinu dana oslobađa energiju koliku može da proizvede jedan milion osrednjih električnih centrala snage 1000 MW.

El Ninjo je nepogoda. Mogao bi se uporediti i sa bilo kojom drugom nepogodom kao što su oluje; mada se javlja retko, ali uvek iznova, ne može se proceniti kada, s kakvim intenzitetom i posledicama. Do ove godine, najintenzivniji ENSO događaji zabeleženi su 1790–1793, 1828, 1876–1878, 1891, 1925–1926, 1982–1983. i 1997–1998. godine. Tokom svih ovih epizoda broj uragana na Karibima i u Meksičkom zalivu se smanjio, ali se zato povećao broj oluja na istoku Pacifika, tako da naučnici veruju kako su ti događaji povezani.

PITANjE ApokalipsE: Osim što utiče na broj uragana, prema svim klimatskim modelima, El Ninjo direktno izaziva rast srednje globalne temperature Zemlje. Ona se na godišnjem nivou zbog El Ninja uvek podiže za nekoliko desetina stepeni Celzijusa. To se događa jer Pacifik tokom ove nepogode predaje ogromnu energiju atmosferi.

Rekordne godine po temperaturi su uvek bile praćene El Ninjom. No, daleko od toga da je ovaj fenomen odgovorniji za globalno zagrevanje od industrijski izazvanog povećanja koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi. Ovaj fenomen je samo simptom koji dodatno pogoršava opšte stanje. El Ninjo bi se mogao uporediti sa situacijom kod teško zaraženog bolesnika – pored njegove bolesti, zbog slabljenja imuniteta dobije i prehladu koja dodatno ugrozi njegovo zdravlje.

Mada neki modeli pokazuju da je El Ninjo efekat slabiji u toplijoj klimi, većina naučnika zapravo veruje da globalno zagrevanje pojačava El Ninjo i čini njegovo pojavljivanje učestalijim. Nema konačnog odgovora, ali je izvesno da su El Ninjo i globalno zagrevanje međusobno povezani fenomeni.

S druge strane, većina prognoza najavljuje sveopšte pogoršanje. Britanski Zavod za meteorologiju procenjuje da će se do kraja veka koncentracija ugljen-dioksida udvostručiti. Međudržavni panel za klimatske promene, najreferentnije telo koje prati tok globalnog zagrevanja, pripremio je za ovu godinu već četvrti izveštaj kojim je pokazano da će takav rast podići srednju globalnu temperaturu za više od dva do pet stepeni Celzijusa. Efekti takvog porasta biće katastrofalni.

Prošle nedelje je šesnaest evropskih instituta objavilo zajedničko istraživanje u kome je pokazano da će u takvom scenariju tokom XXI veka najviše biti pogođeni Sredozemlje i alpska područja. Posledice će biti suše, šumski požari, premeštanje tradicionalne vegetacije na sever, kao i iščezavanje obradivih površina. Od 14 do 38 odsto populacije Sredozemlja imaće problema sa nestašicom vode, a sneg će padati na visinama od 1500 i 1700 metara, što je pomeranje sadašnje snežne granice za 200 do 400 metara.

Prema jednoj starijoj prognozi Svetske meteorološke organizacije, do 2100. godine nivo mora će porasti izmedu 10 i 90 centimetara, što će imati katastrofalne posledice po ostrva u Indijskom i Tihom okeanu. Neki gradovi na obali mora biće delimično ili sasvim poplavljeni.

PITANJE EKONOMIJE: Kao što je već rečeno, pitanje klime je početkom godine svuda postalo veoma aktuelno. Ugledni naučni časopisi poput "Nature" objavili su specijalna izdanja sa aktuelnim prognozama klime u budućnosti. Više političkih tela međunarodne zajednice oglasilo se saopštenjima kojima se pozivaju vlade da u najkraćem roku nešto preduzmu kako bi se spasio klimatski sistem Zemlje.

O posledicama globalnog zagrevanja i ove će se godine tradicionalno razgovarati na samitu ekonomskih eksperata u Davosu, ali se sada može očekivati da ti razgovori budu konkretniji. Za promenu, mnogi svetski lideri više ne gledaju na klimu kao na ekološke snove idealista i kandidatkinja za mis o "miru u svetu i ozonskoj rupi". Odnedavno je svima postalo jasno da klimatske promene imaju svoju konkretnu, ekonomsku cenu.

Tom zaokretu je posebno doprineo Šternov izveštaj. On je u oktobru 2006. godine objavljen u Velikoj Britaniji, a sastavio ga je nekadašnji vodeći ekonomista Svetske banke ser Nikoals Štern. Pokušavajući da izračuna koliki je uticaj globalnog zagrevanja na svetsku ekonomiju, Štern je zaključio da će do 2050. godine klimatske promene znatno uticati na smanjenje globalnog bruto prihoda.

Ovaj zaključak je izazvao lavinu rekacija među vodećim svetskim političarima. Šternov izveštaj je nagovestio kako bi znatno manji gubici nastali kad se ne bi čekalo da dođe do dramatičnih klimatskih promena, već kad bi se sredstva unapred uložila u zaustavljanje emisije ugljen-dioksida. To je podstaklo i učesnike svetskog samita u Nigeriji koji su u novembru razgovarali o primeni Kjoto protokola.

Na samom početku jaunara 2007. Evropska komisija je saopštila da Evropska unija mora do 2020. godine da smanji nivo emisije gasova staklene bašte za najmanje 20 odsto. To će evropsku zajednicu koštati ogromnih sredstava u energetskom sektoru, ali evropski čelnici su shvatili da je to jedino rešenje.

Prema trenutnim procenama, globalno smanjenje emisije od 30 odsto osiguralo bi da globalna temperatura do kraja veka ne poraste za više od dva stepena Celzijusa. I tako bi se u godinama El Ninja očekivale ozbiljne nepogode, ali bi život na Zemlji i dalje bio nalik ovom koji poznajemo.

Zasad je izvesno da će, kao što bolesnika vremenom napušta visoka temperatura, sa ovom godinom proći i El Ninjo. Potom se i dalje mogu očekivati godine kad će se srednja globalna temperatura spustiti za koju desetinu stepeni Celzijusa. No, već sa sledećim dolaskom velike pacifičke nepogode, efekti globalnog zagrevanja postaće još intenzivniji. U tom rastu prirodnih katastrofa ništa se neće promeniti dok se ne smanji koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi. Planeta Zemlja je, na neki način, otrovani bolesnik kome, dok čeka na izlečenje, u talasima postaje sve gore.