Rusija
Muzejska mafija
Za poslednjih 15 godina iz ruskih muzeja i privatnih kolekcija ukradeno je više od 50.000 umetničkih dela
Dok se u Srbiji govori i piše o stečajnoj, drumskoj i carinskoj mafiji, u Rusiji će 2007. biti u znaku pokušaja države da stane na rep takozvanoj muzejskoj mafiji. Krađa i preprodaja vrednih muzejskih eksponata i umetničkih dela iz privatnih kolekcija dostigla je ogromne razmere i postala prvoklasan biznis. Zvanični podaci kazuju da je u poslednjih petnaestak godina iz raznih muzeja, fondacija i privatnih kolekcija ukradeno više od 50.000 umetničkih dela. Na prvom mestu su ikone (37.000), slede slike (3500), pa retke knjige (1500), dok ostatak otpada na "sitnije" umetničke artikle. Ukupna vrednost ukradenih eksponata procenjuje se na više od milijardu dolara. Poslednja velika afera je "odliv" umetničkih dela iz čuvenog Ermitaža u Sankt Peterburgu, ali u poslednjih 15 godina zabeleženo je 20 krađa sličnog, tj. velikog kalibra. Tokom 1992, iz Umetničkog muzeja u Sočiju nestalo je 14 vrednih slika starih ruskih majstora, dve godine kasnije iz Ruske nacionalne biblioteke ukradena su 92 eksponata čija je vrednost procenjena na 140 miliona dolara, dok je sa istog mesta 1995. nestao čuveni atlas Ptice Amerike Džona Odabona, izdat početkom XIX veka i procenjen na tri miliona dolara… I tako do današnjih dana, odnosno do poslednje velike krađe u Ermitažu iz koga je "iscurio" 221 eksponat. Tokom čitavog tog perioda nadležni organi uspeli su da vrate samo 31 umetničko delo.
Više razloga omogućava relativno laku krađu umetničkih dela. Osnovni je zastarela tehnologija čuvanja i objekata i eksponata. Mnogi muzeji su u veoma lošem stanju, posebno depoi u kojima se čuvaju brojni eksponati za koje nema mesta u izložbenim salama. Drugi, ili možda prvi razlog, jeste sprega lopova sa ljudima koji rade u muzejima. Službe obezbeđenja uspevaju, kako-tako, da zaštite eksponate od "spoljnih" lopova, ali podaci pokazuju da se glavne krađe dešavaju u sprezi sa ljudima, uglavnom čuvarima, koji rade u muzejima i kulturnim ustanovama. Male plate dovoljan su razlog za prelazak u redove muzejske mafije. Takođe, mnogi direktori muzeja i uprave više se interesuju za mogućnost izlaganja u inostranstvu nego za zaštitu umetničkog blaga koje poseduju…
Pravnici ukazuju i na nedorečeno zakonodavstvo. Za one koji eventualno budu uhvaćeni u nekoj krađi nadležne su uprave muzeja i lokalne vlasti. Ruski krivični zakon ne precizira šta je muzejska, ili istorijska vrednost, ili kolekcioni primerak. Najstrože izrečene kazne bile su do dve godine zatvora.
Mnogi eksperti strahuju da se u velikom broju muzeja, pod firmom velikih majstora kičice, zapravo kriju vešti falsifikati dok su originali odavno za debele pare prodati na Zapadu. U Rusiji niko, bar ne na nivou države, ne daje ekspertizu, odnosno garanciju autorstva, što falsifikatorima dodatno olakšava posao.
Država je svesna problema, čak je nedavno diplomatskim putem sprečena jedna velika aukcija u londonskom Sotbiju, jer se radilo o prodaji ordenja ukradenog iz Ruskog vojnog muzeja, ali pošto je uvek "bolje sprečiti nego lečiti" u planu je detaljna kontrola stanja u oko 1400 muzeja "federalnog karaktera". Procenjuje se da posao može potrajati godinama, pa i decenijama, ali važno je da se počne. Ideja je da svaki muzejski eksponat dobije zaštitni kod. Stručnjaci kažu da taj sistem zaštite nije ni skup ni komplikovan, ali neorganizovanost, sukob nadležnosti i pre svega nedostatak para uzrok su što nema ozbiljnog rešavanja problema. Sada je, međutim, stvar stigla do rasprave na Savetu federacije, kažu da je predsednik Vladimir Putin lično naložio "preduzimanje konkretnih mera". Usvojen je plan i uskoro počinje "kodiranje". Svaki eksponat imaće svoj kod, baš kao svaki artikal u samposluzi. To će u perspektivi omogućiti centralizaciju registra celokupnog umetničkog blaga zemlje i stvaranje jedinstvene baze podataka. Na slikama kod će se nalaziti na poleđini i neće narušavati izgled.
I kao dokaz da nevolja retko dolazi sama, krajem prošle godine u Moskvi je izgoreo Muzej "Bulgakov", posvećen velikom ukrajinskom piscu, autoru dela Majstor i Margarita. Kuća u kojoj je tridesetih godina prošlog veka živeo Mihail Bulgakov bila je pretvorena u muzej, što nije bilo po volji izvesnom Aleksandru Morozovu koji je imao stan iznad muzeja i kome su smetale reke ljudi koje posećuju muzej. Posle dugogodišnjeg "sudovanja" i gubljenja sporova, Morozov je 26. decembra pravdu "uzeo u svoje ruke" i zapalio muzej. Svetlana Kostina, direktorka muzeja, izjavila je da je uništena polovina arhive pisca, a šteta je procenjena na 100.000 dolara. Morozov je upao u muzej u pratnji žene i sina u zoru, pobacao kroz prozor dobar deo izloženih predmeta, a zatim potpalio požar…