U novogodišnjoj seriji o pedeset najmoćnijih u Srbiji tokom 2006. godine, iz različitih oblasti javnog života, "Blic" se pozabavio i najuticajnijim ličnostima u medijima. Kada se prouče razlike između ovog i prošlogodišnjeg spiska medijskih moćnika, može se videti kako se i koliko, u poslednjih godinu dana, menjala medijska slika u Srbiji.

Od deset najmoćnijih ljudi u medijima, prema "Blicovom" izboru, samo četvoro ima direktne veze sa novinarstvom. Reč je o Aleksandru Tijaniću, generalnom direktoru Radiotelevizije Srbije, Veselinu Simonoviću, glavnom uredniku "Blica", Veranu Matiću, direktoru B92, i Nenadu Cekiću, predsedniku saveta Republičke radiodifuzne agencije. Međutim, njih četvorica se odavno ne bave novinarskim, već drugim poslovima vezanim za medije, što se da zaključiti po funkcijama koje danas zauzimaju. Među devet novih moćnika u medijima, koji se na ovom spisku nisu nalazili prethodnih godina, troje su novinari. Imajući u vidu ova dva podatka, opšti zaključak koji se može doneti jeste da najveći deo medijske moći ne leži u rukama novinara. Vodeću ulogu preuzeli su vlasnici, finansijeri i oglašivači.

Prvi i drugi na listi iz 2005. zamenili su mesta. Titula apsolutno najmoćnijeg u protekloj godini pripala je Željku Mitroviću, vlasniku, direktoru i glavnom i odgovornom uredniku TV Pinka, dok je Aleksandar Tijanić sada na drugom mestu. Uzroci ove izmene najverovatnije se kriju u tome što je Mitrović i ove godine nastavio sa širenjem svog posla. Pored desetak satelitskih kanala, proširenja na područje Crne Gore i Bosne i Hercegovine, avio-kompanije i izadavačke kuće, Mitrović se tokom 2006. bacio i na produkciju serija i filmova, započeo izgradnju filmskog studija i najavio svoj skori ulazak na medijski prostor Hrvatske i Slovenije. Tijanićev pad na drugo mesto, uprkos tome što je, u ukupnom udelu gledalaca, RTS uspeo da pretekne Pink, objašnjen je podatkom da javni servis i dalje ima finansijske gubitke, što nije uspela da popravi ni obavezna TV pretplata.

Tvrdo jezgro medijske moći, sudeći po "Blicovoj" listi, nalazi se u televizijskoj sferi, budući da su direktori i vlasnici ovdašnjih TV stanica listom u prvoj polovini spiska. Direktor i glavni i odgovorni urednik TV B92 Veran Matić, nalazi se na četvrtom mestu i beleži skok u odnosu na prošlogodišnji rezultat, kada je bio šesti. Trinaesto mesto zauzeo je Den Bejts, direktor TV Foksa, a Danko Đunić, većinski vlasnik TV Avale, nalazi se na šesnaestom mestu. Odmah iza njega je Aleksandar Lupšić, većinsk vlasnik TV Košave. Kriterijumi koji su korišćeni prilikom izbora 50 najmoćnijih jesu lakoća ostvarivanja ciljeva, prepoznatljivost u javnosti, lični autoritet i autoritet institucije, finansijski i politički uticaj i lična harizma. Međutim, samo letimičan pogled na ovaj spisak pokazuje da se prava borba za moć odvija na komercijalnom polju. Upravo tako je intoniran i komentar koji prati "Blicovu" listu, u kom je dobro uočeno da se moćnici koji odlučuju o tokovima u srpskim medijima nalaze u uskom krugu vrhunskih novinara, biznismena, marketinških stručnjaka, menadžera i vlasnika produkcijskih kuća. To je najuočljivije na samom vrhu liste, gde se pored Željka Mitrovća i Aleksandra Tijanića nalaze i Dragan Đilas, direktor Narodne kancelarije, Milka Forcan, potpredsednica kompanije Delta, Srđan Šaper, direktor predstavništva marketinške agencije "Meken Erikson", i Goran Stamenković, direktor producentske kuće Imoušn.

Da navedeni kriterijumi nisu bili jedini kojima su se rukovodili oni koji su pravili ovaj izbor, potvrđuje i to što dobar deo liste čine ljudi kojima se pre može pripisati porast popularnosti ili ugleda u proteklih godinu dana, nego moć i uticaj u pravom smislu reči. Takvi su, recimo, Olja Bećković, autorka emisije "Utisak nedelje", Srđan Predojević, urednik "Jutarnjeg programa" i "Beogradskog programa" RTS-a koji je, po gledanosti, u poslednjih godinu dana uspeo da nadmaši konkurenciju, naročito u jutarnjim terminima, ili Mirjana Bobić-Mojsilović. Pored toga, ne treba zanemariti podatak da među najmoćnije u medijima spadaju i direktori dve najpoznatije agencije za istraživanje javnog mnjenja: Srbobran Branković (Medijum Galup) i Srđan Bogosavljević (Stratedžik marketing).

Među prvih deset našao se i Nenad Cekić. Da zaista poseduje medijsku moć i odlučnost, Cekić je tokom protekle godine dokazao, možda, najviše od svih na ovom spisku. Upravo zato, on beleži veliki skok u odnosu na prošlu godinu: sa četrnaestog popeo se na sedmo mesto. Prilikom raspodele frekvencija za TV stanice, za mnoge neočekivano, RRA je saopštila da nemački medijski gigant RTL ne zadovoljava kriterjume za dobijanje nacionalne frekvencije. Slična sudbina zadesila je i Televiziju BK, koja se, u borbi za frekvenciju pokazala kao "tvrđi orah" od RTL-a. Cekić je, na kraju, ipak izašao kao pobednik. U nameri da njegova bude poslednja, za zatvaranje BK angažovao je i policiju i kablovske operatere. Još jedna od zasluga kojom je obrazložena Cekićeva pozicija na "Blicovoj" listi pedeset najmoćnijih u medijima, jeste zavođenje reda u oblasti radijskih frekvencija. Dok je slušaoce nesumnjivo obradovalo odsustvo šumova, krčanja i preklapanja signala radio-stanica, s druge strane, stotine novinara ostale su bez posla. Ovo, ujedno, pokazuje da je radio u Srbiji definitivno izgubio bitku protiv televizije, što potvrđuje i podatak da se na listi nalazi samo jedna ličnost iz radijske sfere, Zoran Baki Anđelković, visoki funkcioner Socijalisičke partije Srbije i vlasnik Radija S, koji je zauzeo poslednje, pedeseto mesto.

"Blicova" lista pedeset najmoćnijih u medijima pokazuje jednu zanimljivu pravilnost. U odnosu na 2005. godinu, ličnosti iz elektronskih medija beleže višu poziciju, dok je kod onih iz štampanih medija situacija obrnuta. Jedini izuzeci su Đoko Kesić, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista "Pres", koji je sa 43. mesta skočio na 34, i Duška Jovanić, glavna urednica nedeljnika "Glorija", koja je napredovala za dva stepenika, pa sada zauzima 43. mesto. Najveći pad, za čak četrnaest mesta, beleži Vesna Tamburić, poznatija kao Maja Đoti, inače, urednica visokotiražnog tabloida "Skandal". Ovakvo pozicioniranje novinskih moćnika još jedan je dokaz u prilog tome da je televizija najuticajniji medij.

U "Blicovom" komentaru koji prati listu najmoćnijih uočeno je da je u medijskoj borbi u Srbiji došlo do promene fronta. Do pada Miloševićevog režima, medijski prostor ispunjavala su dva zaraćena tabora. Jedan su činili oni mediji i medijske ličnosti koji su podržavali Miloševića i njegovu politiku, a drugi oni koji su bili na suprotnoj strani. Danas je težište "sukoba" u najvećoj meri preseljeno na komercijalni front i borbu za gledanost ili čitanost. Međutim, da se mediji u Srbiji još nisu u potpunosti oslobodili političkog uticaja pokazuje priličan broj ličnosti koje su se našle na spisku najuticajnijih, a koje imaju tesne i direktne veze sa politikom. U takve, recimo, spadaju Dragan Đilas i Srđan Šaper, obojica funkcioneri Demokratske stranke, ili Zoran Anđelković, funkcioner SPS-a.