Vrlo često pomislim da se Koštunica gadi svih ljudi oko sebe. Nekih više, nekih manje. To je tako čitljivo na njegovom licu. Da li to sme sebi da dozvoli: mrzovoljnost, jetkost, nemodernost, sporost u ovim veoma lošim vremenima za našu državu. Kako je on uopšte dospeo da bude lider, gde su energija i optimizam koje treba da poseduje lider jedne partije bez obzira na to koje je snage i veličine. Ta tehničarska sposobnost o kojoj govorite (iako ne poznajem fudbalske veštine) nije po meni nikakva vrlina. Šta to znači ujedinjenje Srbije, koncentraciona vlada i slično. Hrišćanski je oprostiti, ali ne zaboraviti sve zločine koje su u naše ime učinili drugi. Po Koštunici, hajde da se pravimo da kao da ništa nije bilo, jer je bilo zločina i na drugoj strani pa ih niko ne kažnjava. On je za mene političar koji je najviše profitirao smrću onog premijera, a zna se šta to znači. Ima nas koji pamtimo više od godinu dana…