Nije korektno da se Fidel Kastro svrsta među najveće diktatore i monstrume dvadesetog veka, bez da se navedu zverstva i zločini protiv čovečnosti koje je počinio. Dajem sebi ničim zasluženu slobodu da navedem samo neke:

– zabranio je da u školskoj učionici bude više od 18 đaka;

– formirao je radne logore u koje na hiljade ljudi iz celog sveta idu dobrovoljno i tamo rade ono što žele;

– narod pati zbog teške oskudice dezodoransâ, skupocenih čokolada i kineske elektronike, pa zbog toga igra i peva po ulici kad im se ćefne;

– izmanipulisao je Svetsku zdravstvenu organizaciju da svrsta na šesto mesto kubanski zdravstveni sistem, koji je omražen od Amerike (dvadeset treća na gore pomenutoj listi) jer je najstrože zabranio mekdonaldizaciju, imbecilizaciju i plastifikaciju Kube

– samo još Kastro i zločinački klan Rolingstons uspevaju da okupe dva miliona ljudi da ih slušaju;

– Kubanci žive u svojim bednim stanovima bez ikakve šanse da shvate šta su to kirija i hipoteka,

– više od 22.000 kubanskih lekara radi po najsiromašnijim zabitima Južne Amerike da bi širili svakojaku propagandu i infekcije;

– Fidel Kastro je nebrojeno puta kubanske lopove i ubice direktno iz zatvora trpao u čamce za Floridu, gde su oni konačno imali priliku da slobodno govore o njegovom političkom zulumu;

– kubanski radnici su mizerno plaćeni jer moraju da rade svi i to veoma malo, protivno tradicionalnoj radinosti naroda Karipskog arhipelaga i šire;

– Kubanci nemaju automobile, pa moraju da hodaju i koriste javni prevoz, pri čemu sreću ljude koje poznaju i moraju s njima da se pozdrave i pričaju;

– siroti kubanski narod se za nikakve pare snabdeva cigarama i cugom koje u normalnim zemljama koštaju malo bogatstvo;

– Kastrova moćna propagandna mašina brani pristup svakom jeftinom konzumerizmu itd. itd. Lista može da ide u nedogled.