Kultura

TV manijak

Lepi i bogati

Kako uspeti u životu?

Završili ste školu ili fakultet, čekate posao, oko vas su se svi snašli, voze skupe automobile, a vi – ćorak!

Vreme je da učinite nešto po pitanju sopstvene budućnosti, gledali ste televiziju, takoreći blejali i buljili – sigurno je nešto ostalo u vašim glavama.

Prvo da se ulepšamo. "Pre i posle" – Miki Panjković i ekipa danas šljakaju na lokalnim televizijama praveći od baba i tetaka – devojke. Vaša zapuštena komšinica će procvetati, stati na štikle, nakititi se u TC Piramidi na Novom Beogradu, popraviti karijes na kečevima i sigurnim korakom krenuti u budućnost. Međutim, Miki brine o telu, ali po antičkom principu – krepi i duh. Nastava počinje u samom epicentru, Sorboni devojačkog znanja, Meki sponzoruša, Medini lepog života i kolevci provoda – na splavu Ambis!

Posle jedne noći, Pepeljuge više nema, a vaša komšinica će vas prezrivo pogledati, ako vas uopšte udostoji pogleda. Možete posle da je ogovarate kol’ko hoćete po tabloidima, samo zalivate čarobni pasulj njene slave.

No, barem jednom ste pomislili da je vreme da počnete "neki biznis". Banke vam nude kredite, doduše niste na Kosovu da imate olakšice, ali sakupite pare na gomilu i zaplovite mutnim vodama privatnog preduzetništva. Na kanalu IBC obavezno pogledajte emisiju "100 uspešnih", koju vodi brkati čika Zvonko Noll. Ne, koliko znam, nije u rodu sa Nolletom Sexomanom, ovaj čovek nam govori, ili tačnije propoveda o biznisu. Ajatolah male privrede, patrijarh srednjih preduzeća i kardinal mikroekonomije, naučio me je pozitivnom razmišljanju, vizualizaciji ciljeva, opasnosti od odustajanja i najtajnijem znanju – učenju o Zoni Komfora! To je, dakle, naučno objašnjenje za srpski pricip mogu al neću! Najlakše je odustati, uvek su vam drugi krivi, pogledajte istini u oči, udahnite duboko i oooopa – evo brkovi vam već rastu, firma se grana, poslovi šire i uskoro ćete biti sponzor, donator, dobrotvor, mecena, ktitor, zaposlićete celu familiju, naručićete porodični grb i otvoriti sopstvenu radio i TV stanicu nazvanu po vama. Sve to zahvaljujući samo jednoj TV emisiji.

Možda vas ništa od ovoga ne ispunjava, možda želite da stvari menjate iz korena, možda ste shvatili da je došlo vaših pet minuta. U Srbiji se naširoko priča o izborima, na vama je samo da se opredelite. Nova država, friški Ustav, trebaće nam nova lica u politici. Ja predlažem poslanički zanat, svaki zanat je zlatan, ovaj je, diskografski rečeno, dijamantski i platinast ko ploče Lepe Brene. Na ovdašnjoj političkoj sceni, sudeći po vestima, postoji opšti konsenzus oko Ustava (dobro to već jenjava) i oko broja poslanika. Srbijici je neophodno 250 narodnih tribuna, manje ne ide, više – ako može. Isto je i sa platom, jer 1000 evrića očigledno uz ostale beneficije nije sigurna garancija da će Srbijica biti zemlja bez korupcije. Od 2000. godine smo sa pretposlednjeg mesta (pre bratske Nigerije) skočili među susede – i geogrofski precizno posle Hrvatske, a pre Bosne. U najavi je porast plate na 2000 – evra, pa pošto dinar gazi, gnječi, krlja i razara evro – imaćete evropski standard, a srpske cene. Ali, nisu ni parlamentarni izbori jedini, već se šuška o predsedničkim, a to je vaša šansa! Otkad su to Tadić i Nikolić oktroisani kandidati, kraj živog Drecuna, gde li je Marijan Rističević samo se pitam? Dobićete neke pare za kampanju, nešto će i da pretekne. Na televiziji Panonija već mesecima se bruse kandidati za predsednika Srbije, jedan ume da svira frulu, drugi lepo peva, treći ima spasonosno rešenje za Kosovo, četvrti ume da napravi onu facu zabrinutu i ozbiljnu – biće jaka konkurencija. Međutim, mudri su odavno shvatili da se poso radi "u lokalu" gde pare curkaju pomalo, ali stalno – kao hajdučka česma ili onaj Jazak. Postaneš prvi u selu, a posle ide isto kao u planu pod A (mali privrednik velikog srca), dobiješ i radio i televiziju gde ti novinari i građani svakodnevno šalju pozdrave čestitke i muzičke želje. Ti mu onda dođeš kao nekakav direktor zemzadruge, koji obilazi sela, starčad pita gde boli, snaše te nude pogačom i rakijom, a ti se osmehuješ ko u reklami za koncentrat 100 odsto, gazda bio-gazda osto! Zar niste skapirali – seljaci su u trendu!

Na kraju ima još jedan način. Prijaviš se u Velikog brata i lova bato. Obratite pažnju na SMS poruke gledalaca koji se uglavnom bave lenčarenjem i seksualnim navikama ukućana. Što reče nova stanarka, egzotična plesačica i maserka – da mi nešto kane hiljadarka (evra, prim. autora) odma bi uzela silikone broj veće (četvorku umesto opuštene trojke,prim. autora) i namestila stan. Tako treba sestro, vizualizacija cilja i prioriteti – prvo sise, posle bela tehnika!

Iz istog broja

In memoriam – Radomir Reljić (1938–2006)

Odlazak Slikara

Pozorište

Rus lutalica

Ivan Medenica

The Residents u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku

Kroz trnje do zvezda

Saša Rakezić

Film – fenomen Borat

Imaginarni Kazahstanac

Ivan Jević

Intervju – Neša Paripović, slikar

Slikar bez slika

Sonja Ćirić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu