Petak, trin’esti, a oktobar, naselje Volujak gde je Polje D koje daje najviše uglja u Kolubarskom basenu. Na uzvišenju grupa, više grupa ljudi, preko metalne ograde, dole, vidi se kop, ogromni bageri. Na licu mesta svi, DSS direktor Kolubare Dragan Tomić, DSS poslanici, DSS funkcioneri, DSS rukovodioci, pun autobus novinara, tu i onaj Veljin TV Galaksija imena Mišula iz Čačka, tu protokol Vlade, tu i rudari, sve na licu i svom mestu. Dole, preko ograde, površinski kop, onaj veliki bager Glodar 7, gde je, vele upućeni, Koštunica bio još Onog oktobra.

Šef protokola Vlade istrča na put, istrčaše kamere, istrčaše aparati, istrča sve, o’zdo beli autobus Laste, stade, prvi, po prvini, izađe predsednik dr Koštunica, prvi ga, i to tri puta, dočeka poslanik DSS-a iz Lazarevca Vladan Jovičić, koji je bio direktor Kolubare pa otiš’o u Beograd da nešto upravlja u EPS-u. Za Predsednikom bi ministar Naumov, ministar Bubalo, ministar Lalović, ministar Velja, šef predsednikovog kabineta Nikitović. Svi biše i kako treba dočekani. Predsednik beše u svom plavom radnom odelu, svetlo plavoj i radnoj kravati, radnim i bordo mokasinama. Popeše se uzbrdo, stadoše kod one ograde, svi pogledaše dole na kopove, pa se okrenuše suprotno od dole, Velja se upita sa nekoliko primaknutih rudara, i ostali se upitaše sa isti rudari. Opet se okrenuše ka dole, ministri pokazaše dole, Koštunica klimnu premijerski i nekoliko puta, Bubalo reče da sve treba poravnati, Naumov pomenu skijalište, premijer ponovi klimanje.

AJTE RUDARI: Protokol komandova pokret, svi u transportna vozila sa veliki točkovi, napred Vlada, iza novinari, dole, na Glodar. Onaj Mišula manu kroz staklo svom ministru Velji, udari se u silaženje, onaj Mišula se javlja i na mobilni, Evo me sa premijerom u Kolubari, emisija je otvorena, sutra imam Vučelu…

Svi stigoše dole, uključiše Glodara, ogromne kašike su grabile slojeve zemlje, premijer pogleda gore, i ostali pogledaše gore, primakoše tri rudara sa šlemovima u tri boje, svi pozdraviše rudare sa šlemovima u bojama zastave, primakoše se za slikanje, opet svi pogledaše gore, Koštunica se opet složi, protokol primače Velju Koštunici, Lalović, ko za sebe, reče da bi Velja treb’o sve da asfaltira, direktor Tomić komandova, Ajte rudari, dođite ‘vamo, dođe još tri rudara, svi se pozdraviše, priđe i Kabinet Nikitović, Glodar stade, Koštunica primače Velju bliže, direktor Tomić pozva preostala dva rudara da slobodno priđu, Koštunica se složi klimanjem u levu stranu, nasta veliko slikanje, reče se Naumov, Tomić se složi da je eksploatacija obezbeđena, neko reče da su ispod nivoa mora, Naumov da je dinamika zadovoljavajuća, Koštunica se složi da sve to treba da se savlada, neko pomenu Evropu, svi se još i nekoliko puta složiše, Koštunica stavi ruke na zadnji deo tela i svi udariše u povratak.

DA SEDNU: Popeše se u ona transportna vozila, pa uzeše da putuju, pređoše u autobuse i stigoše u Baroševac gde je direkcija Polja D. Tu bio doček pod srpsku i rudarsku zastavu. Svi se pozdraviše sa ženskinje i muškinje pred zgradom, uđoše, u holu velika slika gde Srbi seku Turke, produžiše u salu za sastanke. Sala srednja, ali puna, u prva dva reda rudari u uniformama, pred njima novi i beli šlemovi plus sokovi i voda u flašice, upitamo, je l’ su šlemovi iz magacina, jedan klimnu glavom. Državnici sedoše gde treba, svi ustaše, direktor Tomić reče da ima čast da je premijer sa njima, sala mala, ali svima veoma drago, porazgovaraće o pitanjima koja će da postave, i o Ustavu, koristi priliku da sve pozove da izađu 28. i udare temelje.

Svi ostaše da stoje, Koštunica reče svojima da sednu, poče, Dragi prijatelji evo nas opet u Kolubari… dve teme su na dnevnom redu, Ustav i Kolubara. Podseti na Onaj oktobar, doprinos rudara, reče da bez toga ne bi bilo ni Ustava, jedan mu kabinet u Beogradu, drugi u Kolubari, kol’ko važan Ustav, toliko i Kolubara. Pa uze da sve desnom naglašava, Do Ustava se došlo nešto sporije, bolje bi bilo da je ranije, jer Ustav je nešto čime se uređuju odnosi. Ustav prihvaćen u Skupštini, u istoriji nije bilo da je na taj način ispoljeno jedinstvo cele zemlje, celog naroda, svih poslanika, da Ustav bude donet jednoglasno, to daje poseban značaj, to će omogućiti da Ustav traje. Pa premijer uplete prste, do Ustava se došlo jedinstvom i slogom neuobičajenim za srpski narod, Ustav jako ističe vrednost demokratskih institucija, tu oslobodi prste, stavi oba dlana u bekhend položaj, ali to ne čini na način koji bi mogao da dovede u pitanje državnu celinu, ovaj ustav je demokratski ustav koji čuva državnu celinu.

LEPI TUTIN: Vrati ruke u bekhend položaj, pa nastavi, stvari oko Ustava ubrzane time što je Srbija postala samostalna država, a pojavilo se i pitanje Kosova i Metohije, trebalo je pomenuti ono što je stajalo u svim prethodnim ustavima, učvrstiti to voljom poslanika i budućom voljom naroda, da je Kosovo i Metohija deo Srbije, da može da ima suštinsku autonomiju, ali da ostaje sastavni deo Srbije. Uze da završava, u kampanju će ići iz dana u dan, krenuo iz Subotice, bio u Pazaru, bio u Tutinu, bio u SANU-u, bila potreba da se vide i u Kolubari, pa naglasi desnicom, sa kažiprstom na dole, zato sve poziva da 28. i 29. još više potvrde opštu saglasnost oko Ustava i u kom pravcu hoćemo da se razvijamo.

Javi se Bubalo, postojeći ustav blokir’o dalji razvoj i reforme, javi se Naumov, Kolubara nastavlja da živi i širi se, javi se Velja, Da sve pozdravim i da se zahvalim što ste došli, premijer je objasnio, sve je jasno, da vas zamolim da 28. izađete i da kažete gde je mesto Kosovu i Metohiji. Premijer po svom izlaganju nije bio pasivan, jok, aktivno učestvov’o, kako bi koji ministar dobijao reč nalakćiv’o se i okret’o na tu stranu. Tako se nalakti i prema Laloviću koji je bio poslednji govornik, koji pozdravi sve prisutne i reče da je ovo ustav koji garantuje da će Srbija biti društvo socijalne pravde.

Reč dobiše i prisutni, javi se predsednik sindikata Ranković, saglasili se za ustav, biće i u TV spotu, ali stanje u Kolubari nije dobro, zato da ministri ostanu oko par stvari, a on sve poziva na referendum. Tomić sve pozva da slobodno pitaju, javi se Srećković, dolaze im samo kad im trebaju, plate bile iznad proseka, sad u proseku, i zašto nema ništa o monarhiji u Ustavu. Koštunica na monarhiju široko pokaza zube, Lalović dodade da bez kralja ne valja, ostalo pokri Naumov, Kolubara je okosnica razvoja. Direktor Tomić zahvali, pozva na referendum, državnici sa sindikatom odoše na sprat da rasprave par stvari, jedan iz protokola se vrati po Velju koji beše zaost’o sa neko ženskinje. Rasprava oko par stvari uze da traje, kabinet Nikitović se pojavi na prozoru, onaj što pit’o za monarhiju se izjavljuje televiziji, nešto veruje, nešto jok, plata 40.000, mora to da bude više.

Onda bi Lazarevac, doček kakav treba, uđoše u Opštinu, Velja se primi sa dva popa, uđoše u skupštinsku salu, DSS predsednik opštine Borić sve i poimence pozdravi, u Lazarevcu svesni da je Ustav najviši pravni akt, zainteresovani. Za govornicu stade Koštunica, krenu o Ustavu, u Skupštini donet jednodušno i jednoglasno, potrebno Ustavom potvrditi da je KiM deo Srbije, granice se ne mogu menjati, to je potrebno utvrditi i elementima unutrašnjeg prava… Primedbe da je Ustav donet bez javne rasprave i po kratkom postupku nisu tačne, javna rasprava traje od 2001, prvo pitali zašto sporo, sad pitaju zašto brzo, posao sa Ustavom priveden na zadovoljavajući način, u istoriji nikad svi nisu bili za, kao ovaj put, to je garancija da predstavlja dobar temelj razvoja, priče o javnoj raspravi treba pustiti niz vodu jer one su uvek bile pokriće za ono što je ranije određeno, potrebno je da se broj kojim je Ustav prihvaćen u Skupštini potvrdi i uveća na referendumu…

Bi aplauza, bi i pitanja i odgovora, predsednik Borić reče da je najvažnije da su čuli premijera i ministre, pozva premijera, ko što obeć’o, da poseti crkvu svetog velikomučenika Dimitrija, priđe onaj šef protokola, Borić se složi da to bude drugom prilikom.

Svi napolje, razlaz, jok, uputiše se preko ulice, sedoše u baštu hotela Vis, ministri s jedne, novinari s druge strane stolova, ispade ko neformalni razgovori, Koštunica se dade u razgovor sa jednom iz svog kabineta, svi se sobom zabaviše, jedan novinar upita, Jeste se spremili za Luksemburg, premijer jašta nego odgovori, Jesam, odavno sam spreman. Tu ga Tomić upita da naruče jošte nešto, premijer pokaza kiselu koju pije, ovaj upita, može nešto jače, gde će jače, kisela gazirana. Pomenu se jug Srbije, premijer priznade da je prvi put bio u Tutinu, svi se složiše da je Tutin lep gradić, Bubalo podeli svoj utisak, svi vole da vide rukovodstvo. Pomenu se i taj Hag, premijer dade svoje viđenje, nije sve dovedeno do kraja, drugačiji aršini, zar zbog toga sputavati jednu zemlju u razvoju, došlo je vreme za malo pravde i malo razumevanja…

Onaj kabinet Nikitović se šanu Koštunici, pokret, krenuše ulicom, premijer napred, Velja zaost’o sa nekim ženskinjem iz opštine, skrenuše uzbrdo ka crkvi, dve žene se javiše Koštunici iz dvorišta, Nikitović odobri, izbiše pred crkvu, Koštunica prikopča sako, pozdravi sveštenike, i ostali pozdraviše sveštenike, uđoše u crkvu, Koštunica se prekrsti, poljubi ikonu, i ostali obaviše ko što red zapoveda, Velja stavi ‘iljadarku na ikonu, izmakoše se pa stadoše, Koštunica pogleda u neoslikan svod, odobri klimanjem. Izađoše pa svi uđoše u temelje budućeg parohijskog doma, tu državnički postajaše, sve odobriše, jedna sa lokalne televizije upita Lalovića o povećanju plate rudarima, ovaj bez da je stao, odgovori, svakako, svakako. I Koštunica se izjavi istoj televiziji, hvatamo deo, I naravno, poseta se, kao u mnogim prilikama, završava posetom crkvi, spomen-kosturnici koja se obnavlja… Svi krenuše ka pristiglom autobusu, svi se i sa odobravanjem pozdraviše sa domaćinima.