Aktivnosti predsednika Skupštine: Bitka za Bratačić

Kao uvod u veliku proslavu velike Mišarske bitke u selu Bratačić, nadomak Osečine, obeležena Bitka za Bratačić, koja je, po istoričarima, bila jedna od najblistavijih pobeda u Prvom srpskom ustanku, i koja je, opet po istoričarima koji su bili prisutni, osnažila ustanike i spasla Srbiju moguće propasti.

Obeležavanje godišnjice bitke, svečanost, i sve to, bilo na Svetog Iliju, sreda 2. avgust. Sve se događalo, kako su mediji izvestili, na dominantnom brdu iznad Bratačića, na prostoru koji je uređen po projektu valjevskog arhitekte Riste Anđelopolića, koji se do sada istakao projektom betonskih tribina na letnjoj pozornici reke Kolubare u Valjevu. Dakle, na dominantnom brdu je bio mermerni top, isti ustanički a nije od trešnje, koji je isklesao umetnik kamenorezac, a okolo topa predstavnici opštine Osečina i predstavnici građana opštine Osečina. Okolo bio i vod vojske Srbije i predstavnici policije Srbije, u svečanim mundirima i na konjima. Onda na dominantno brdo stigao predsednik Skupštine Republike Srbije gospodin Predrag Marković, ako ima viška velikih slova to je zbog istorijskog trenutka, same istorije, visokog gosta. Kad je Predsednik stupio na brdo, u svom odelu, koje je slika i prilika one narodne da odelo ne čini čoveka, u svoje dominantne naočare za sunce, i državnički sve pozdravio, do njega odma’ stao njegov G17 istoričar još na plati saveznog poslanika Vladimir Krivošejev. Kako priliči, odma’ bila himna Bože pravde, svi stali, i Predsednik stao, državnički, sa desnu šaku na levu polovinu grudi.

Onda, šta ima rek’o drugi istoričar, pa šta ima rek’o iz Nove Srbije predsednik Osečine, da bi šta ima, skinuvši svoje dominantne naočare za sunce, državnički ostavljajući zakopčano samo srednje dugme na gornjem delu odela koje bi slika one izreke da odelo ne čini čoveka, stavši ispred mermerne ploče na kojoj je pisalo Bitka za Bratačić, dok su policajci u svečanim i plavim uniformama smirivali konje, rekao i predsednik Marković. Kad se predsednik predsednički i kol’ko je ‘teo izgovorio, državnički je priš’o onom mermernom topu i odvezo sa njega prethodno zavezanu zastavu Srbije. I bilo gotovo, što se oficijelnog dela tiče, usledio umetnički program, specijalna predstava "Boj na Bratačiću", počeo i narodni višeboj, ali predsednik Marković državnički otiš’o za svojim daljim državničkim obavezama, bez da vidi bacanje kamena s ramena.

A šta rekao kazao Predsednik, da ne bi bilo improvizacije, evo citata sa sajta Narodne skupštine, nema laži nema prevare, rubrika Aktivnosti predsednika, ima slika predsednika, ima i top: Podsećajući da nema velikih i malih bitaka, predsednik Marković je upitao prisutne da li su borci na Bratačiću mogli da znaju da će njihova pobeda omogućiti veliku pobedu na boju na Mišaru, i označiti celu 1806. godinu kao pobedonosnu za državnost Srbije. Mogli su da znaju, naglasio je on, jer su im u pomoć stigli i Karađorđevi ljudi i oba Obrenovića, a kad se u Srbiji ujedine različiti ljudi i opcije onda počinje njen pobedonosni put ka Evropi, istakao je predsednik Narodne skupštine.

Nauka: Fina konstanta

Fizičari na Harvard univerzitetu odredili su konstantu fine strukture sa deset puta većom tačnošću nego što je to do sada bio slučaj. Konstanta je sada poznata sa deset znajačnih cifara, a njena neodređenost postala je zapanjujuće mala – svega 0,0000000007. Konstanta fine strukture ne znači mnogo ljudima izvan nauke, dok je istraživači smatraju jednom od najznačajnijih univerzalnih konstanti u prirodi. Obeležava se grčkim slovom alfa (α), spada u bezdimenzionalne veličine i jednaka je vrednosti izraza e2/cћ, gde je e naelektrisanje elektrona, c brzina svetlosti, a ћ Plankova konstanta. Svako ko zna ponešto o ovim veličinama videće da je navedeni obrazac veza između različitih oblasti fizike, naročito jer se njime alfa dobija kao veličina bez dimenzije, odnosno kao veličina koja nema jedinicu mere. Sama konstanta fine strukture određuje veličinu interakcije naelektrisanih čestica i elektromagnetnog polja. U fizici je inače uobičajena praksa da se neke dobro poznate konstante iznova i iznova mere, a trka sa podizanjem tačnosti uporediva je sa istraživanjima na frontu novih pojava. To nije samo tehnološki izazov jer je povećanje preciznosti naučnog eksperimenta i kretanje ka novim značajnim ciframa obično praćeno novim i dubljim razumevanjem pojava u prirodi. Odavno je poznato da konstanta fine strukture ima vrednost približnu razlomku 1/137. Dok merenja nisu bila napredovala, smatralo se da konstanta fine strukture iznosi tačno toliko, što je naučnike nagonilo da veruju kako je 137 magičan broj. Zato brojevi glavnih kontrolnih soba u velikim akceleratorima poput CERN-a često imaju broj 137. U eksperimentu na Harvardu, Gerald Gabrijels i njegove kolege ispitivali su ciklotronsko kretanje jednog elektrona, zarobljenog u takozvanoj potencijalnoj jami elektrodama i magnetnim prstenovima. Ovakva postavka eksperimenta omogućila je istraživačima da mere položaj i energiju elektrona sa velikom preciznošću, što je kasnije u matematičkom proračunu dalo ogromnu tačnost konstante alfa. Direktna primena dobijenog rezultata može da pomogne u redefinisanju definicije etalona kilograma, osnovne merne jedinice SI sistema koja je još uvek definisana kao masa konkretnog etalona koji se čuva u paviljonu De Bretej kod Pariza.

Tenderi: Posao u Bodrumu

JP Aerodrom "Nikola Tesla" Beograd i turska kompanija Teknotes Technological Plants Inc pobedili su na međunarodnom tenderu za izgradnju i upravljanje aerodromskim terminalom u Bodrumu. Ovaj međunarodni tender tipa BOT (Built and Operate Transfer, što znači izgradnja i upravljanje aerodromskim objektom) raspisala je država Turska. Od ponuđača je zahtevano da pored izgradnje 100.000 kvadrata aerodromskog terminala obezbede stručnost i konsalting u upravljanju novoizgrađenim terminalom. Ugovorom o zajedničkom učešću na tenderu, koji su srpska i turska kompanija potpisale oktobra 2005. godine, predviđeno je da Teknotes izgradi terminal, a da beogradski Aerodrom njime upravlja 45 meseci. Početak izgradnje terminala u Bodrumu predviđen je za 1. januar 2007. godine, a radovi će trajati dve godine.

Po završetku tendera (3. jul) dalji postupak predviđa davanje saglasnosti turske i srpske vlade za ovaj posao, kao i sklapanje joint venture ugovora između Aerodroma NT i Teknotesa, kojim je predviđeno osnivanje zajedničke firme u Bodrumu. Učešće beogradskog aerodroma u investiciji biće predmet pregovora sa turskim partnerom. Za sada je planirano da turski partner ima 80, a Aerodrom "Nikola Tesla" 20 odsto učešća. Procenjeno je da će vrednost investicije biti između 80 i 85 miliona evra i obuhvatiće izgradnju terminala i njegovu kompletnu opremu. Novi aerodromski terminal u Bodrumu biće projektovan tako da može da primi pet miliona putnika godišnje. Izgradnja terminala u Bodrumu biće prva prilika da Aerodrom "Nikola Tesla" izveze svoje znanje, stručnost i umeće u oblasti upravljanja aerodromskim terminalima van naše zemlje.

Hronika: Smrtonosni talasi

Nevreme koje je u petak po podne zahvatilo Ulcinj i okolinu izazvalo je pojavu ogromnih talasa na moru, koji su odneli četiri života. Na Velikoj plaži u Ulcinju, u petak po podne stradali su Avnor Sadiku (27) sa Kosova, Goran Ljuboja (35) iz Kraljeva i Vladimir Srbinovski (56) iz Skoplja. Šestoro ljudi zadobilo je teže, a nekoliko desetina lakše povrede. Proteklog vikenda, džinovski talasi odneli su još jednu žrtvu: četrdesetogodišnji Beograđanin Dragan Đukić utopio se na ostrvu Ada u delti Bojane. Prema prvim informacijama, Đukić je stradao jer je, dok je plivao, dobio epileptični napad. Spasioci koji su se zatekli na ulcinjskim plažama kad je počelo nevreme kažu da su čitavo popodne proveli u vodi pokušavajući da izvuku sve kupače koje su potopili talasi. Pozivi za pomoć dolazili su sa svih strana. Očevici tvrde da bi tragedija bila daleko veća da nije bilo pravovremene reakcije spasilačkih službi, kojima su u pomoć pritekli i pripadnici Plovne jedinice MUP-a Crne Gore, zakupci plaža, konobari i brojni turisti. Među njima je bio i nastradali vojni pilot, major Goran Ljuboja, koji se udavio nakon što je izvukao jednu ženu i vratio se u vodu po drugu. Talasi koji su se tog dana pojavili bili su atraktivni neopreznim kupačima, što je spasiocima stvaralo dodatan problem. Mesta gde su talasi najopasniji obeležena su crvenim zastavicama, na šta su spasioci ukazivali kupačima, ali se pojedini nisu osvrtali na ta upozorenja. Prema rečima Đoka Mitrovića, šefa Lučke ispostave u Ulcinju, talasi su na Jadranu česta pojava pred nevreme, a kada su snažni treba ih izbegavati. Mitrović ističe da kupače najčešće ubija panika, jer kada neiskusnog plivača talas lupi po glavi, usta se napune vodom i to najčešće bude kobno. Dok je na ulcinjskim plažama besnela oluja, u neposrednoj blizini ovog mesta zabeležen je zemljotres jačine tri stepena po Rihterovoj skali. Nije bilo nikakve štete, a stručnjaci kažu da ovaj potres nije u vezi sa talasima koji su porasli duž plaža.

Službeni glasnik: Rent-a-policajac za 300 dinara

Vlada Srbije donela je Uredbu o visini naknada za usluge koje Ministarstvo unutrašnjih poslova pruža u cilju sticanja sopstvenih prihoda. Uredbom su reguslisane cene usluga koje građani treba da plate prilikom kupovine raznih obrazaca, izdavanja dokumenata, registarskih tablica ili potvrda. Novine u cenovniku odnose se na cene iznajmljivanja policajaca, policijskih pasa i konja, kao i policijskih vozila. Zaposleni i penzionisani pripadnici MUP-a i članovi njihovih porodica za prevoz lica i stvari za potrebe preseljenja mogu da iznajme policijska teretna vozila po ceni od 450 dinara na sat na području grada, a u međugradskoj vožnji za 40 dinara po pređenom kilometru, uz troškove za dnevnicu vozača. Uredbom su predviđene i visine naknada za službenu pratnju i transport opasnih materija, oružja, novca i hartija od vrednosti. U ovakvim prilikama najjeftinije je koristiti motocikl, za koji naknada iznosi 80 dinara na sat, dok je najskuplji prevoz autobusom – 1200 dinara na sat. Ako se motocikl iznajmljuje za potrebe obezbeđenja sportskih manifestacija usluga je jeftinija i iznosi 50 dinara na sat. Iznajmljivanje pripadnika MUP-a košta 300 dinara na sat po čoveku, bez obzira na to za koju je priliku iznajmljen, dok su vatrogasci za trećinu jeftiniji. Iznajmljivanje policijske uniforme, bez policajca u njoj, plaća se 1200 dinara dnevno. Građani kojima zatreba policijski konj ili pas moći će da ih unajme za 2400, odnosno 1800 dinara za dan. Najskuplje usluge koje MUP nudi jesu iznajmljivanje vatrogasnog broda (26.000 dinara na sat) i iznajmljivanje helikoptera (između 45.000 i 140.000 na sat, u zavisnosti od tipa helikoptera). Pored ljudstva i opreme, MUP stavlja na raspolaganje i svoje bioskopske sale (2500 dinara na sat), sportske terene (od 500 dinara na sat do 100.000 na dan), a tu je i usluga pranja, sušenja i peglanja sportske opreme po ceni od 300 dinara po kilogramu.

Obnovljivi izvori: Vetrenjača kod Beške

Obnovljivi izvori u Srbiju postaju sve popularniji. Prošle nedelje je Opština Inđija sa austrijsko-srpskim preduzećem "Re-enerdži" potpisala ugovor o izgradnji prve vetrenjače u Srbiji. Ovaj vetrogenerator biće izgrađen pored autoputa Novi Sad – Beograd, na izlazu kod Beške, a ugovorom je predviđena vrednost investicije od milion i po evra. Planira se da snaga ove vetrenjače iznosi jedan megavat, što je dovoljno struje za jedno prosečno selo. Kada se izgradi ova vetrenjača, nastaviće se gradnja, a "Re-enerdži" namerava da na ovom i sličnim lokalitetima u opštini Inđija izgradi malu farmu sa ukupnom snagom od oko 25 megavata. Predstavnici ove kompanije smatraju da u Inđiji "možda nisu najpovoljniji vetrovi, ali je brza opštinska administracija presudila da se na tom prostoru postave prve vetrenjače u Srbiji". S druge strane, predstavnici opštine smatraju da će vetrenjače za opštinu imati i promotivni karakter, kao atrakcija za turiste. Kada ova vetrenjača bude izgrađena, to će biti početak ozbiljnijeg razvoja obnovljivih izvora energije u Srbiji. Uz ranije najave izgradnje vetrenjača u Irigu i selu Dolovu, to bi najzad mogao biti dobar početak za vetrogeneratore. U međuvremenu, i u Republici Srpskoj se ozbiljno razmišlja na ovu temu, a vlasti ulažu nove napore da ubrzaju razvoj malih hidroelektrana. Tokom prošle nedelje Komisija za koncesije RS u Banjaluci najavila je da će biti oduzete koncesije svima koji su ih dobili, a nisu počeli pripreme za izgradnju malih hidroelektrana. Na osnovu javnog poziva Vlade iz 2005. godine, komisija je početkom ove godine podelila 75 koncesija za izgradnju mini-hidroelektrana sa instalisanom snagom do pet megavata. Mada je prisutno izvesno nesnalaženje vlasti, kao i sumnja da su neki koncesionari nameravali da preprodaju svoj zakup, aktivnost i podsticaj na ovom polju su znatno veći nego u Srbiji, gde je postupak izgradnje privatne mini-hidroelektrane i dalje maksimalno složen jer zahteva pribavljanje 26 dozvola. U razvijenim sredinama, obnovljivi izvori su odavno realnost. Prošle nedelje je AFP preneo vest da se u gradiću Frajamantu, na Švarcvaldu u Nemačkoj, godišnje proizvede 13 miliona kilovat-sati energije iz obnovljivih izvora. Frajmant pri tom ima samo 4300 stanovnika, ali se energija ovde dobija iz svih mogućih izvora – sa četiri vetrenjače, eksploatacijom zemnog gasa, pomoću fotovoltažnih i solarnih ćelija za toplifikaciju, pomoću ploča za proizvodnju struje i iverja za grejanje, a najneobičnija je upotreba toplote sveže pomuženog mleka za zagrevanje sanitarne vode. Ovaj gradić, udaljen 25 kilometara severno od Frajburga, dobija veliku podršku nemačkih vlasti i mogao bi postati uzor za neke naše poljoprivredne i turističke varošice sa potencijalom za proizvodnju zelene energije.

Kriminal: Uhapšen lažni fudbaler

Koristeći ime poznatog fudbalera Partizana Nebojše Marinkovića, prema tvrdnjama beogradske policije, Ivica S. (29) kupovao je nameštaj, pribor za jelo, fotokopir aparat, rezervisao letovanje u Grčkoj, zakazivao ručkove i planirao kupovinu stanova. Beogradska policija privela je Ivicu S. istražnom sudiji u ponedeljak 7. avgusta zbog sumnje da je varao građane koristeći ime fudbalera Nebojše Marinkovića. Kako se navodi, on je obilazio firme po Srbiji, naručivao raznu robu i tražio da se računi šalju Fudbalskom klubu Partizan. U aprilu ove godine rezervisao je za letovanje u Grčkoj za sebe i još šest osoba u agenciji "San Marko". Međutim, kako uplata nije izvršena na vreme, zaposleni u agenciji pozvali su FK Partizan, gde im je rečeno da se neko lažno predstavlja imenom poznatog fudbalera. U prodavnici nameštaja Ultra Aredo u Zemunu, 17. juna ove godine, naručio je nameštaj u ukupnoj vrednosti od oko 950.000 dinara tvrdeći da je za njega i još nekoliko fudbalera klub iznajmio kuću. Dva dana kasnije ponovo je došao u istu prodavnicu i rekao da mu je hitno potreban escajg i da će biti plaćen sa ostalom naručenom robom. Po izlasku iz ove, otišao je u sledeću prodavnicu u Zemunu i vlasniku prodao taj isti escajg za 50 evra. U preduzeću "N kopi" u Beogradu, pet dana kasnije, naručio je fotokopir aparat u vrednosti od oko 155.000 dinara. Osumnjičeni je rekao da će Partizan platiti aparat i ostavio broj mobilnog telefona. Nakon nekoliko dana u salonu nameštaja Sandom u Beogradu na istovetan način naručuje nameštaj u vrednosti od oko 3,5 miliona dinara.

Ivica S. je zakazivao i poslovne ručkove, zakupljivao poslovne prostore, interesovao se za kupovinu luksuznih vila u elitnom beogradskom naselju Dedinje i stanova u centru grada, a sve to služeći se imenom poznatog fudbalera.

Tehnologija: Finalisti Imagine cup-aa

Studenti Računarskog fakulteta (RAF) Igor Kabiljo i Uroš Rajković predstavljaće Srbiju na četvrtom međunarodnom Microsoftovom takmičenju Imagine cup koje se održava početkom avgusta u Nju Delhiju, Indija.

Naši takmičari su se plasirali u finale kao tim Royal Air Force učestvujući u

kategoriji "Hoshimi projekat". Njihov zadatak je bio da kreiraju program zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji će autonomno da igra i pobeđuje u jednoj strateškoj igri. Kažu da su odabrali baš tu kategoriju jer u njoj najviše do izražaja dolazi timski rad. Pored studenata RAF-a, u finale su se plasirala dva tima iz Francuske i po jedan iz Japana, Poljske i Kine, a pobednici će biti poznati u petak 11. avgusta. Uroš Kabiljo i Igor Rajković već su učestvovali na brojnim takmičenjima i ostvarili značajne uspehe. Uroš je na olimpijadi iz matematike 2004. godine u Atini osvojio bronzanu medalju. Taj uspeh ponovio je i u Meridi, u Meksiku, 2005. godine. Tri puta je učestvovao na završnoj konferenciji turnira gradova iz matematike, kao i na dve balkanijade, osvojivši dve bronzane medalje i priznanja na svim takmičenjima. Igor je učestvovao na tri olimpijade iz informatike i to u Poljskoj (bronza), Grčkoj (srebro) i SAD (bronza). Učestvovao je i na četiri završne konferencije međunarodnog turnira gradova iz matematike.

Imagine cup već četvrtu godinu pod pokroviteljstvom Microsofta okuplja studente iz čitavog sveta na takmičenju u izradi i izlaganju tehnoloških proizvoda koji rešavaju određene izazove. Studenti su mogli da biraju jednu od šest kategorija: dizajn softvera, algoritam, dizajn interfejsa, IT, kratki film i Hoshimi projekat. Ove godine tema je bila "Zamisli svet u kojem nam tehnologija omogućava da živimo zdravije", a finale u Indiji okupilo je 72 tima sa više od 180 studenata iz 42 zemlje. Finalisti su izabrani među ukupno 65.000 studenata iz više od 100 zemalja koji su se prijavili na takmičenje.

Život

Na upravo završenom 20. hercegnovskom filmskom festivalu, gran pri Velika zlatna mimoza pripao je filmu Sutra ujutru reditelja Olega Novkovića. U obrazloženju žirija stoji da je Sutra ujutru najcelovitiji film sa "jakim emotivnim iskorakom koji artikuliše krik izgubljene generacije". Novkovićev film je najbolji i po oceni žirija i kritike, a dobitnik je još dve nagrade – za muziku i montažu.

Oleg Novković rođen je 28. marta 1968. godine u Beogradu. Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu diplomirao je filmsku i televizijsku režiju u klasi profesora Srđana Karanovića. Javnosti se predstavio 1993. godine kao scenarista i reditelj filma Kaži zašto me ostavi. Od tada do danas u profesionalnoj biografiji ima petnaestak filmova, među kojima preovlađuju dokumentarci. Novkovićev najnoviji dokumentarni film jeste Rudarska opera, sniman 2005. godine u krugu RTB Bora. Prvi dokumentarac Zdravo da ste snimio je 1994. godine. Usledili su: Nevidljivi ljudi, Verke, kuda Verke…, Do viđenja, mama, ja idem!, Izlet i Proslava. Pored Kaži zašto me ostavi, Novković je napisao scenario i režirao i igrani film Normalni ljudi 2001. godine. Široj publici poznata je serija Složna braća, koju je Novković režirao po scenariju dr Neleta Karajlića. Tokom 1999. godine, snimio je šest dokumentarnih filmova za holandsku televiziju VPRO.