Poslanici Verhovne rade, parlamenta Ukrajine, ubedljivom većinom glasova u petak 4. avgusta za novog predsednika vlade potvrdili su Viktora Janukoviča, predsednika Partije regiona koja je osvojila najviše glasova i poslaničkih mesta na januarskim parlamentarnim izborima.

Posle šestomesečne političke krize, suočene sa isticanjem svih ustavnih rokova i izvesnošću ponavljanja izbora, sve zainteresovane strane načinile su nekoliko manevara koji su im omogućili da naplate korist ili umanje štetu, u zavisnosti od toga šta su postigli na izborima.

Najveći gubitnik na izborima svakako je bio predsednik Viktor Juščenko. Njegova partija je na izborima doživela ponižavajući poraz, što ga je primoralo da u konačnom razvoju događaja predloži izbor svog najvećeg političkog protivnika za najmoćniju funkciju u zemlji. Da bi to izveo što bezbolnije po sebe, a očigledno se plašeći ponovljenih izbora, inicirao je potpisivanje Dogovora o nacionalnom jedinstvu i postigao da se Janukovič javno pozitivno izjasni o prozapadnim integracijama koje je Juščenko započeo. To Juščenku daje neku garanciju da njegov rad nije bio uzaludan, a istovremeno i alibi za eventualnu saradnju sa premijerom.

Harizmatična Julija Timošenko je na taj način jedina ostala u opoziciji, a njen Blok je jedini od ukrajinskih političkih faktora odbio da potpiše dogovor o nacionalnom jedinstvu.

SKUPA AROGANCIJA: Ona je bila premijer Ukrajine od 2004. do jeseni 2005. godine kada ju je predsednik Juščenko smenio. Od tada ona ne krije želju da se vrati u premijersku fotelju koja je posle nedavnih ustavnih reformi u Ukrajini još udobnija, jer je deo predsedničkih ovlašćenja prenet na premijera. Time je funkcija premijera postala ubedljivo najvažnija u Ukrajini.

Posle izbora, sve do prethodnog petka, izgledalo je da će ona uspeti u toj nameri. Ona sama i njeni saradnici su u to bili ubeđeni toliko da su se u pregovorima ponašali izuzetno arogantno, postavljali ponekad nemoguće zahteve i odbijali da učine ustupke koji bi se u najmanju ruku mogli nazvati razumnim. Tako je, na primer, energično odbijanje da Oleksandr Morozov, predsednik Socijalističke partije, dobije mesto predsednika Verhovne rade, verovatno imalo presudnu ulogu u odluci te partije da na kraju ipak podrži Janukoviča.

Blok Julija Timošenko najavio je formiranje vlade u senci.

Viktor Janukovič, predsednik Partije regiona i premijer Ukrajine od 2002. do 2004. godine, gubitnik na predsedničkim izborima koji su se završili kao "narandžasta revolucija", iskoristio je drugu šansu koja se u politici retko dobija.

Vreme koje je proveo u opoziciji, od novembra 2004. do januara ove godine, upotrebio je da osnaži svoju partiju, obnovi i ublaži svoj imidž i skine sa sebe mutni sjaj gubitnika. To mu je pošlo za rukom toliko dobro da je njegova partija tradicionalno oslonjena na podršku istočnog i južnog dela stanovništva, koji govori ruski, relativno lako odnela najveći broj glasova, doduše nedovoljan za formiranje vlade.

Od čoveka koji je teško govorio ukrajinski jezik, pa je čak i u prijavi za predsedničku kandidaturu napravio dve grube pravopisne greške, pretvorio se u slatkorečivog modernog ukrajinskog političara.

Kada je "narandžasta revolucija" počela da se rasplamsava i kada je podrška iz inostranstva, prevashodno sa Zapada, počela da duva u jedra njegovim protivnicima, desilo mu se čak da ga napuste menadžer predsedničke kampanje i nekoliko savetnika. Ovog puta je pažljivije birao saradnike i savetnike, a neki od njih zaduženi za marketing i odnose sa javnošću su čak dovedeni iz Sjedinjenih Američkih Država.

PRESUDILI SOCIJALISTI: U petak 4. avgusta isticali su ustavni rokovi za obezbeđivanje parlamentarne većine za podršku novom premijeru. Predsednik Juščenko je u utorak izjavio da će čekati glasanje Rade do petka u 11 časova, kada će raspustiti parlament i raspisati nove izbore. Da bi svojim rečima dao dodatnu težinu, napustio je razgovore o državnom jedinstvu, evroatlantskim integracijama, uvođenju ruskog kao drugog službenog jezika u Ukrajini i unapređenju ustavne reforme radnoj grupi, on je javno započeo konsultacije o raspuštanju parlamenta.

Parlament je na to reagovao u zadatom roku i na sledeći način: da bi Janukovič postao premijer bilo mu je potrebno 226 od ukupno 450 glasova u Radi. Za Janukoviča je glasao čak 271 poslanik i to 184 njegove Partije regiona, 30 poslanika predsednikove partije Naša Ukrajina, 30 socijalista, 21 komunista i čak šest poslanika Bloka Julija Timošenko. Ova potonja šestorica će verovatno pokušati odmah da naplate taj čin, pokazujući da nijedna politička opcija u Ukrajini nije imuna na izdajnike.

Jezičak koji je pomerio tas u korist Janukoviča ovoga puta bili su poslanici Socijalitičke partije, koja je prošlog meseca, posle neuspelih zahteva "narandžastim strankama", prešla na stranu Viktora Juščenka.

U ovom trenutku se puno priča o podršci koju bi vladi pružila cela poslanička grupa predsednikove partije Naša Ukrajina. O tome svedoči 30 od ukupno 80 glasova kojima su podržali izbor premijera. Ova ideja ima dosta pristalica jer bi garantovala vladi opstanak čak i ukoliko joj manje partije otkažu podršku. Takođe bi saradnja predsednika i premijera lepo izgledala, a obojica se u svojim govorima redovno zalažu za što veće jedinstvo u zemlji. Prvi javni nastup novog premijera na televiziji je i započeo izjavama o neophodnosti da se ono po svaku cenu održi.

U nastavku zasedanja Verhovna rada je usvojila i zakon o mogućnosti ulaska stranih trupa u zemlju, što će omogućiti seriju zajedničkih vojnih vežbi sa vojskama zapadnih država, od kojih su neke zbog dugotrajne političke krize nekoliko puta odlagane i na kraju i otkazane.

Takođe je pred poslanicima Rade zakletvu položilo svih 11 sudija Ustavnog suda, što se ocenjuje kao veoma značajan korak u uspostavljanju političke stabilnosti u zemlji.

Dosadašnji premijer Jekunarov odbio je sve spekulacije da će prihvatiti resor i u novoj vladi. Sastao se nakratko sa naslednikom, da bi mu čestitao. Za sobom je u zgradi vlade ostavio Akcioni plan do 2011. godine.

Prvi zamenik premijera je u svom obraćanju javnosti u ponedeljak izneo programske namere vlade. Među prvima se razmatraju smanjenje poreza na dodatu vrednost i poreza na prihod do 2008. godine. To su mere koje su već načelno dogovorene sa Svetskom trgovinskom organizacijom (STO), a imaju za cilj povećanje industrijske proizvodnje. Juščenko je uvek smatrao da je proizvodnja najvažnija za ekonomiju zemlje, ali njegovi protivnici tvrde da je to samo mera kojom se zahvaljuje na podršci svojim moćnim sponzorima sa istoka zemlje.

Prvi zamenik premijera Mikola Azarov najavio je i povećanje carina na uvoz lakih industrijskih proizvoda i tekstila, da bi zaštitili domaće proizvođače i smanjili potrošnju i deficit.

Najavio je ponovno otvaranje tri do četiri tzv. slobodne ekonomske zone, a postoji ideja da se velikim investitorima odobre izvesne poreske privilegije. To je stari projekat vlade Viktora Janukoviča, koji je Julija Timošenko ukinula 2005, pod optužbama da navodno služi za ispumpavanje novca iz privrede u džepove oligarha. Azarov je ponovo branio ovu ideju rečima da će poreske olakšice koje će vlada odobravati u tim zonama biti i nekoliko stotina puta manje od povlastica koje, na primer, kineska vlada odobrava u svojim specijalnim ekonomskim zonama.

Novost u ovom projektu je to da će povlastice pratiti velike investicije, to jest da neće biti geografski predodređene, već će se odobravati od slučaja do slučaja. Takođe, rečeno je da vlada razmatra da na neki način obešteti investitore koji su prethodnim ukidanjem tih zona bili oštećeni.

GAS – PRIORITET: Bolno pitanje ukrajinske privrede je gas. Posle januarskog poskupljenja koje je javnost videla kao ruski specijalni rat i način podrške Janukoviču na izborima, a što su Rusi objašnjavali ekonomskim razlozima i što je donelo zimu u kuće i srca miliona zapadnih Evropljana, zanimljivo je bilo videti kako nova vlada misli da se nosi s tim. Mikola Azarov je iznenadio javnost planom da se preispita poslovanje ukrajinske državne gasne kompanije Naftogaza. Po njegovim rečima, domaći izvori su dovoljni za podmirenje vlastitih potreba, ali su zapostavljani dugogodišnjom lošom politikom i insistiranjem da se od gasa zarađuje naplatom transportnih troškova preko Ukrajine, čime se godinama sa velikim uspehom bavila Julija Timošenko. Upitan da li će insistirati na promeni ugovora koji je zimus potpisan sa ruskom stranom, a koji veliku moć i veliki profit ostavlja novoformiranoj posredničkoj firmi RosUkrEnergo, on je odgovorio da mu to nije visoko na listi prioriteta i time zapanjio javnost. Zaprepašćenje je bilo tim veće jer se znalo da je za kasnije istog dana zakazan prvi sastanak premijera Janukoviča sa američkim ambasadorom u Ukrajini Vilijemom Tejlorom. U radnom delu sastanak je bio u potpunosti posvećen energetici, a američka strana je čak izričito ponudila Ukrajini pomoć u uklanjanju posrednika, mada nije objavljeno na koji način to misle da postignu. Takođe, premijer Janukovič je izjavio da će odnose Ukrajine sa Rusijom izdvojiti kao najveći prioritet, i da će ih graditi u skladu sa uzajamnim nacionalnim interesima, ali da će neke teme, uključujući i cene gasa, biti predmet posebnih razgovora.

Predsednik Rusije Vladimir Putin čestitao je u telefonskom razgovoru u ponedeljak svom ukrajinskom kolegi što je produžena politička kriza u njegovoj zemlji napokon završena. U drugom telefonskom razgovoru sa Janukovičem, nešto kasnije, čestitao je i njemu lično na izboru. U saopštenju za javnost u Kremlju je istaknuto da obe strane imaju i interes i želju da se hitna pitanja u bilateralnim odnosima počnu rešavati u najkraćem mogućem roku.