Danas, u četvrtak, sve je izvesnije. AC Milan, administrativni povratnik u kvalifikacije za Ligu šampiona Evrope u fudbalu, i FK Crvena zvezda, poslednji prvak SCG i predstavnik Srbije u ovom takmičenju, odigrali su sinoć na stadionu Đuzepe Meaca u Milanu prvu utakmicu u okviru trećeg kola kvalifikacija za učešće u najprestižnijem fudbalskom klupskom takmičenju na svetu. Prema trenutnom stanju stvari AC Milan je užasno veliki favorit i u dve utakmice sa predstavnikom Srbije treba samo da potvrdi ono što se od njega očekuje. S druge strane, šta god Crvena zvezda da uradi, osim ponižavajućeg poraza, biće sasvim u redu i u okvirima očekivanog. Ispadanje od italijanskog i evropskog fudbalskog kolosa ne može nikome da bude prebačeno, a svaki pozitivan rezultat bio bi dvostruko vrednovan. Magiju celom događaju daju i "mitski" dueli ova dva kluba od pre 18 godina, kada su magla i penali pomogli moćnom Milanu da preskoči Zvezdu u drugom kolu Kupa evropskih šampiona. Krenimo redom.

ZVEZDA: Najveće ovosezonsko pojačanje kluba iz Ulice Ljutice Bogdana jeste trener Dušan Bajević, koji je, napokon, stigao u srpski fudbal posle višegodišnjeg uspešnog rada u prijateljskoj Grčkoj. Da ne bismo ponavljali ono što je toliko puta prežvakavano po dnevnoj štampi u vezi sa ovim stručnjakom, naglasićemo samo ono što je moglo da se vidi iz nekoliko do sada odigranih utakmica Crvene zvezde. Bajević je, za razliku od svojih prethodnika, promenio pristup igri onima koji istrčavaju na teren, tako da se više trči bez lopte, igraju "kratki pasovi", i strpljivo grade napadi, što će ovom timu doneti raznovrsnost i omogućiti lakše osvajanje prostora. Kada napad krene, bira se pažljivije najbolja opcija i tu bi od velike pomoći trebalo da bude Bugarin Blagoj Georgiev, koji je doveden da malo razdrma i oplemeni statičnu i bezidejnu igru Zvezdinih fudbalera na sredini terena. Georgiev nije Pirlo, ali ima dobar pregled, lagano se kreće i otvara, zna da doda i dubinsku loptu i po dijagonali, zna da prebaci napad na drugu stranu terena jednom loptom. Ranije se znalo: ritni loptu napred ka Žigiću, on će već nešto da napravi. Zvezdi nedostaje dobar igrač pozadi, pored Biševca, i to će biti problem protiv brzih Inzagija i Điraldina. Na sredini terena se primećuje pomak u odnosu na prethodne sezone, ali sem Kovačevića nema drugih agresivnih igrača: Basta je pomeren u srednji red, ali se i dalje, kada je reč o odbrani, najbolje snalazi kada se povuče skroz desno i tu se nepotrebno udvaja sa Pantićem. Milovanović, koji je najduže od svih u ovoj generaciji Zvezde, čini se ima još jednu šansu da pokaže da se na njega zaista može ozbiljno računati. Na njegovu poziciju u ekipi cilja Nenad Milijaš, čiji je ostanak na klupi za neke iznenađenje, ali, sezona je duga i biće prilike za svakog da se pokaže. Prošle zime angažovani Suzuki je siguran na klupi i ništa ne govori da će se njegov status uskoro promeniti. Slično je i sa Trajkovićem, talentovanim fudbalerom koji se nikako nije nametnuo u Zvezdi. Manje-više, kakav god bio ovaj sastav Zvezde, Bajević ima na raspolaganju najmanje dvojicu igrača na svakoj poziciji, ima dosta mladih fudbalera, što bi se reklo željnih dokazivanja, i ima jednog odličnog fudbalera golgetera, koga je Zvezda nekako zadržala i ovu sezonu. Nikolu Žigića su prodavali od prošlogodišnje utakmice sa Romom, ali je on još na Marakani. Ne može se reći da je na početku sezone igrao sa previše motiva, ali je uložio energije koliko je bilo potrebno. On ima neko ime u Evropi, ima fantastičan skor na međunarodnim utakmicama koje je igrao u Zvezdi (gotovo gol po utakmici) i velika očekivanja su usmerena ka njemu.

MILAN: Završetak prethodne i početak ove sezone Milan je proveo u sudnici gde se borio za malo časti i opstanak u Seriji A. Veliki skandal u italijanskom fudbalu najviše je pogodio Juventus, a Milanu su posle žalbi i odluka Apelacionog suda kazne smanjene pa će ipak imati priliku da kroz jedan krug kvalifikacija igra Ligu šampiona, čiji je standardni učesnik od početka. Vesti koje stižu iz Italije kažu da će stadion na San Siru jedva biti doveden u red za utakmicu sa Crvenom zvezdom jer je u toku renoviranje koje je ranije bilo zakazano, a niko nije očekivao da će se u vreme velikih odmora u Italiji bilo šta važno u fudbalu dešavati. Milan je napustio najbolji strelac ovog kluba Andrej Ševčenko (prešao u Čelzi), što je značilo da se veteran Inzagi vraća u prvi tim u napad sa Điraldinom, koji je prošle sezone doveden iz Parme za velike novce, ali nije bogzna šta pokazao u međunarodnim utakmicama do sada. Protiv Zvezde neće biti povređenih Neste i Maldinija, verovatno i Gruzijca Kaladzea. Odbranu će predvoditi 40-godišnji Kostakurta, koji je bio akter utakmice sa srpskim predstavnikom i pre 18 godina (igrao je i Maldini, kao i sadašnji trener i pomoćni trener Anćeloti i Tasoti). Najjači deo tima sa Meace jeste svakako sredina terena gde vladaju Pirlo, Sedorf, Kaka, Gatuzo, i to je nepremostiva prepreka za mnogo jače timove od Crvene zvezde. Iako mnogi stručnjaci i komentatori smatraju da je ovaj tim odavno prešao svoj zenit, to je možda tačno ako ga upoređujete sa Barselonom ili Čelzijem. Za srpskog prvaka ovo je gotovo nepremostiva prepreka, ali dokle god igra traje, šansa postoji. Ohrabrujuće deluje kada izveštaji iz Milana govore o tome da je tim tek na početku trenažnog procesa, da se još nisu uigrali, da će biti malo publike u Milanu, a da ih čeka pakao u Beogradu, ali to su samo ohrabrenja i u realnosti malo znače. Brazilac Kaka godišnje zaradi sam koliko čitav Zvezdin fudbalski pogon "obrne" novca za isti period i kada je tolika investicija u pitanju ne sme da se rizikuje ispadanje iz Lige šampiona, posebno kada nastup postoji kao opcija posle umanjivanja kazne Milanu.

MAGLA I PENALI: Pre osamnaest godina situacija nije ni za jotu bila drugačija kada su se CZ i Milan sastali u drugom kolu Kupa evropskih šampiona. Sezona 1988/89. trebalo je da bude još jedan u nizu pokušaja da se nešto više uradi u Evropi. Posle dve sezone u kojima je Velibor Vasović vodio tim, Džajić je na klupu doveo Branka Ambasadora Stankovića, trenera poznatog po "čvrstoj ruci" i po tome da je desetak godina ranije doveo Zvezdu u prvo evropsko finale. Treću sezonu u Zvezdi igrao je njen sadašnji predsednik Dragan Stojković, buduća peta zvezda, stasavao je mladi Prosinečki, stigao je supertalentovani Savićević iz Podgorice, kog su odmah poslali na "odsluženje vojnog roka", s tim što je imao pravo da igra na međunarodnim utakmicama. Zbog svađe najveće zvezde Stojkovića i tenera starog kova oko toga koji broj na dresu ko treba da nosi (Stojković je insistirao na broju deset, dok je Stanković insistirao da desetka pripadne tadašnjem kapitenu i legendi Bošku Đurovskom – danas je pomoćnik Bajevićev), ta jesen je bila najgora u istoriji kluba koji je bukvalno tavorio na dnu prvoligaške tabele. U atmosferi očajnih odnosa i još gore igre stigla je vest iz Ciriha da će se u novembru igrati utakmice sa strašnim Milanom, koji su predvodili najbolji igrači planete u tom trenutku Holanđani Gulit i Van Basten (tog leta postali prvaci Evrope), gde igra gospodar zadnje linije Franko Barezi, da ne nabrajamo dalje. Takvom Milanu je nikad gora Zvezda izašla na megdan i sa Meace donela u Beograd pobedničkih 1:1. Strelac za Zvezdu bio je Stojković.

Beogradski revanš je pretvorio u istinsku dramu jer su odigrane dve utakmice. Prva je prekinuta zbog nepodnošljive magle sredinom drugog poluvremena u trenutku kada je Zvezda vodila sa jedan prema nula. Strelac je bio Savićević. Milanove zvezde zaista nisu izdržale pritisak 90.000 ljudi na stadionu u Ljutice Bogdana i pitanje je da li bi prošli dalje da magla nije prekinula utakmicu.

Nova je igrana sutradan u istom ambijentu. Milanu nije priznat gol (greška i dobar potez Vasilijevića), Mrkeli je u nekoliko navrata nedostajao još jedan korak da prevari golmana. Stojković je opet bio strelac za Zvezdu. Završeno je kao u Milanu i Italijani su "na penale" prošli dalje. Zvezda je ispala, ali nije izgubila. Isti tim, predvođen Dragoslavom Šekularcem doći će u prolećnom delu do drugog mesta na tabeli, godinu dana iza toga postaće prvaci države, a dve godine zatim najbolji u Evropi. Doduše, bez Piksija Stojkovića.

Ako će ova generacija fudbalera Crvene zvezde da ispadne od Milana, koji je teoretski veliki favorit, važno je na koji će način to da se dogodi. Zvezda nema Stojkovića na terenu, ali ni Milan nema Van Bastena. Ako ne nastrada na severu Italije, FK CZ ima pravo da se nada prolazu u Ligu šampiona pred svojom publikom u Beogradu, koja će sasvim sigurno napraviti atmosferu u kojoj ni iskusnim igračima Berluskonijevog tima neće biti lako. Verujemo da igračima Zvezde ne treba objašnjavati značaj učešća u Ligi šampiona i značaj pobede nad Milanom.

Danas, u četvrtak, mnogo više znamo o svemu tome. U najgoroj opciji Zvezda će imati priliku da opet igra u utešnoj Ligi Kupa UEFA. Za tim Crvenu zvezdu koja je u dugovima i koja dolazi iz Srbije svaka međunarodna prezentacija je dobrodošla radi makar i malog vraćanja nekadašnjeg sjaja.