Evropa, SAD: Vrućine

Više od pedeset smrtnih slučajeva zabeleženo je u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama kao posledica velikih vrućina koje vladaju u poslednjih nekoliko nedelja. Tako je u Francuskoj do sada registrovano 22 umrlih, u Španiji se taj broj popeo na devet, dok je širom SAD zabeleženo više od dvadeset slučajeva. U Evropi, gde se temperatura već duže vreme ne spušta ispod 30 stepeni, mnoge nuklearne elektrane morale su da ugase reaktore, jer se ne mogu rashladiti, dok su hidroelektrane, naročito u severnoj Italiji bile primorane da drastično smanje proizvodnju, zbog smanjenog vodostaja reka, tako da se očekuju poremećaji u snabdevanju električnom energijom. Zbog dugotrajnih suša, velike štete pretrpeće i poljoprivrede evropskih zemalja, naročito Poljske i Nemačke, a došlo je i do šumskih požara u Češkoj, Švedskoj, Finskoj i Crnoj Gori. U SAD, najteža situacija je u Kaliforniji, gde je vreli talas koji traje već 20 dana počeo da uzima svoje žrtve. U ovoj američkoj državi temperatura se popela na 50 stepeni, i prijavljeno je osam smrtnih slučajeva, dvadeset širom Amerike. Zbog povećane potrošnje električne energije, vlasti su bile primorane da uvedu restrikcije, tako da je oko 800.000 ljudi ostalo bez struje. Velika vrućina pogodila je i države Njujork i Misuri, gde je ugroženo oko 250.000 ljudi. Ipak, u ovim državama se najavljuje skoro zahlađenje, dok će u Kaliforniji biti jako toplo bar narednih nedelju dana.

Pnom Pen: Smrt "Kasapina"

Ta Mok, jedan od glavnih lidera zloglasnog režima Crvenih Kmera u Kambodži, umro je u petak u bolinici u Pnom Penu, glavnom gradu ove zemlje. Tokom sedamdesetih služio je kao vojni komandant i bio je povezan sa mnogim zločinima u ovoj zemlji. Na teret mu se stavljalo uništenje nekadašnje kraljevske prestonice Oudonga 1974, proterivanje i masakri civila, kao i ubistva nekadašnjih vladinih funkcionera i vojnika. Tada je i zaradio nadimak "Kasapin". Smatra se da je od 1997, bio na čelu Crvenih Kmera, ali je dve godine kasnije uhapšen. U Kambodži je u vreme vladavine režima Crvenih Kmera nastradalo oko 1,7 miliona ljudi, od posledica gladi, bolesti i egzekucija. Ta Mok je trebalo da bude jedan od prvih osoba kojima bi se sudilo za genocid i zločin protiv čovečnosti pred Tribunalom UN-a u Hagu. Saslušanje je trebalo da počne 2007, ali se, još kada je taj datum određen, pretpostavljalo da Ta Mok, koji je prešao osamdesetu i bolovao od visokog krvnog pritiska i tuberkuloze, to neće doživeti. On je bio jedan od dvojice uhapšenih visokih funkcionera Crvenih Kmera koji se nalazio u zatvoru. Pol Pot, glavni vođa, umro je 1998. od srčanog napada. Posle smrti Taa Moka, mnogi u Kambodži veruju da će pravda ostati nezadovoljena. "Otišao je glavni izvor informacija", izjavio je Rič Sambat, portparol Tribunala u Hagu. Ta Mok je sahranjen u mestu Anlong Veng, svom nekadašnjem uporištu na severu Kambodže. Ceremonija nije mogla da prođe bez ironije, jer je sahranjen po budističkom obredu, dok je njegova bivša vlada zabranjivala budizam, a tela su sahranjivana tako što su bacana u masovne grobnice, dok je oplakivanje bilo zabranjeno.

Kašmir: Uhapšen vođa

Indijska policija uhapsila je u subotu Mohameda Rafika Šeika, poznatog i kao Mudasar, jednog od glavnih vojnih lidera organizacije Laškar-e-Toiba, koja se bori protiv indijskih vlasti u provinciji Kašmir. Mohamed Rafik Šeik nalazio se na poternicama zbog učešća u više od dvadeset terorističkih napada u Kašmiru, između ostalog i zbog serije bombaških napada u Šrinagaru 11. jula, u kojima je poginulo osam osoba, od toga sedam stranih turista, dok je 30 povređeno. Njegova organizacija ima sedište u Pakistanu i jedan je od najvećih protivnika indijske vladavine nad Kašmirom. "On je organizator i glavni vođa organizacije Laškar-e-Tiobia u Kašmiru", izjavio je načelnik policije te države.

Situacija u ovoj pograničnoj republici, na koju Indija i Pakistan polažu pravo, zaoštrila se prethodnih meseci, posle četiri teroristička napada. Indija i Pakistan već dugo pregovaraju o rešenju problema.

Bagdad: Sadam u bolnici

Svrgnuti irački predsednik Sadam Husein hospitalizovan je u nedelju posle šesnaestodnevnog štrajka glađu. Prema tvrdnjama lekara, on neće moći da prisustvuje nastavku suđenja zbog lošeg zdravstvenog stanja. Bez obzira na to, suđenje je nastavljeno u njegovom odsustvu, a procesu nisu prisustvovali ni Sadamovi advokati, koji su bojkotovali pretres. Sadam Husein je sa sedmoricom saradnika odlučio da počne štrajk glađu nakon ubistva njegovog advokata krajem juna. I njegovi branioci bojkotuju suđenje zbog, kako tvrde, odbijanja suda da ispuni njihove zahteve za fer suđenje, kao i zbog nemogućnosti iračkih vlasti i američkih snaga da im garantuju bezbednost. Proces protiv Sadama za masakr 148 šiitskih civila u selu Dudžail 1980. godine privodi se kraju, a tužilaštvo je zatražilo smrtnu kaznu. Sud u Bagdadu odlučio je 27. juna da pokrene još jedan proces protiv njega i još šestorice njegovih saradnika za operaciju iz 1980, u kojoj je poginulo 100.000 kurdskih civila. Novo suđenje trebalo bi da počne 11. avgusta.