Svet

Hamas – Od pokreta do vlasti

Hamas na arapskom znači žar, predanost, dok ime ove organizacije predstavlja akronim reči Harakat al Mukavima al Islamija – Islamski pokret otpora. Nastao je početkom osamdesetih godina prošlog veka, ujedinjenjem nekoliko manjih organizacija pod okriljem Muslimanske braće, egipatskog islamističkog pokreta. Od 1985. do Prve intifade 1987, deluje isključivo kao humanitarna organizacija i vodi bolnice, škole, sirotišta, i zagovara povratak islamskim vrednostima.

Sa početkom Prve intifade počinje da dobija sadašnji oblik i strukturu, a 1988. izdaje povelju, koja predstavlja politički program i u kojoj po prvi put poziva na uništenje Izraela i oružani otpor protiv okupacije. Duhovni lider Hamasa postaje šeik Ahmed Jasin, a u osnivače se ubrajaju i Mahmud Zahar, Abdelaziz al Rantizi, Kaled Mašal i drugi. U početku je delovao legalno, ali je posle ubistva dvojice izraelskih vojnika 1988. organizacija zabranjena a njeni lideri pohapšeni, da bi bili oslobođeni tek 1997. Sastoji se od političkog, obaveštajnog i vojnog krila. Političko krilo predvode nekadašnji najbliži saradnici šeika Ahmeda Jasina, aktuelni palestinski premijer Ismail Hanija, Mahmud Zahar i ostali. U vojnom krilu (ili Iz al Din al Kasam – Al Kasam brigade) navodno najveći uticaj ima Kaled Mašal, koji se nalazi u Siriji.

Do polovine devedesetih Hamas se proširio po svim palestinskim teritorijama i postao ozbiljna protivteža PLO-u Jasera Arafata. Godine 1993. izveo je prvi samoubilački napad, kao reakciju na upravo potpisani sporazum iz Osla, koji nikada nije prihvatio. Svoju mrežu uspeo je da proširi na sve okolne države, u kojima se nalazi palestinsko stanovništvo, izbeglo posle sukoba sa Izraelom, tako da ima predstavnike u Siriji, Libanu, Jordanu i Egiptu. Za glavne finansijere organizacije smatraju se Iran i Sirija, ali pomoć dobija i od drugih militantnih organizacija, poput Hezbolaha, sa kojim navodno često koordinira svoje akcije.

Sa početkom Druge intifade 2000 godine, postaje mnogo aktivniji i politički i vojno. Marta i aprila 2004. Izrael je organizovao atentate na njegove vrhovne vođe, šeika Ahmeda Jasina i Abdelaziza al Rantizija, koji ga je nasledio. Od tada ime glavnog lidera drži u tajnosti, mada se smatra da danas ima kolektivno rukovodstvo, u koje ulaze Ismail Hanija, Kaled Mašal, Semi Abu Zuhri, Mahmud Zahar i ostali. Kao politička stranka pobeđuje na palestinskim parlamentarnim izborima, održanim 25. januara 2006, i dva meseca kasnije samostalno formira vladu. Sa njegovim dolaskom na vlast zaustavljen je i mirovni proces sa Izraelom, jer se nikada nije odrekao ciljeva iz svoje povelje koji pozivaju na uništenje Izraela.

Iz istog broja

Velika Britanija

Bler, lordovi i Skotland jard

Slobodanka Ast

Samit G8 u Sankt Peterburgu

Napeto i vickasto

Boris Varga

Bliski istok

Potpirivanje novog rata

Marko Savić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu