Nisam uopšte sumnjao da će neki "binaroid" reagovati na članak "Napukli svet". Po mom skromnom mišljenju, nešto najbolje što je "Vreme" objavilo mesecima unazad (ako ne i godinama, dobro de, preterujem). Ne zbog Handkea, za istog me boli uvo, nego zbog odlične ilustracije binarnog modela mišljenja.

Na globalnom nivou taj model je dostigao vrhunac stavom trenutnog američkog predsednika – "ili ste sa nama ili protiv nas". Dok na domaćem terenu vrhunac postiže Čedomir Jovanović, izjavom "ovde je sve crno-belo, nema mesta sivom" ("Njusvik", 5. 12. 2005). O radikalima, socijalistima i sličnima koji već više od decenije tvrde da poseduju tapiju na "istinu" i o njihovoj binarnosti da ne govorimo.

Intelektualno poštenje podrazumeva da se pročitaju stavovi onog koji se napada, dakle u ovom slučaju barem neki od pet Handkeovih eseja, o kojima autorka teksta "Napukli svet" piše. Intelektualno poštenje takođe podrazumeva nestavljanje nečega što nije rečeno nekome u usta. Međutim, binarni model mišljenja bazira se na imputaciji i/ili pretpostavci, jer svako ko ga ne upotrebljava mora biti svrstan iliti etiketiran. Oni koji vide šarenilo sveta, a istovremeno ne prihvataju nijednu od dve ponuđene, podjednako imbecilne verzije istorije, moraju biti makar silom ugurani u neki od dva tabora. Naravno, silom pretpostavki: "pretpostavljam da to znači i da će Milošević, njegov branjenik, biti rehabilitovan". Nit’ je to napisano nit’ se to podrazumeva, osim u glavama binaroida.

Istina je u svemu tome nevažna, jer binaroidi obeju strana smatraju da je poseduju u konačnom i jedinom izdanju. Tako, danas, ko god preispituje (oksi)moronizam zvani "rat protiv terorizma" rizikuje da bude proglašen ljubiteljem Osame bin Ladena lično. Na domaćem terenu, u zavisnosti koju (imbecilnu) verziju istorije čovek (u datom trenutku) kritikuje, rizikuje da bude proglašen nacionalistom/patriJotom i/ili ljubiteljem lika i dela S. Miloševića, ili pak sa druge strane izdajnikom i/ili stranim plaćenikom.