Kruševac: Otac Dobrica

Besedom "Srpsko pitanje – pitanje istine", akademika Dobrice Ćosića, u Kruševcu je otvorena 18. Filozofsko-književna škola, koja se, kako javlja kruševački nedeljnik "Grad", tradicionalno održava u okviru manifestacije Vidovdan. Kako akademik Ćosić, kao pisac zamišljen nad jugoslovenskom i srpskom stvarnošću, vidi srpsko pitanje danas, u junu 2006? Evo odgovora, Srpsko pitanje danas je umno pitanje, pitanje cele istine o sebi i svetu u kome živimo. Ta cela istina ne treba nam za filozofiju i književnost, već je neophodna za uspostavljanje kolektivnog istorijskog razuma, ljudskog i nacionalnog dostojanstva i moguć napredak naroda Srbije. Evo još odgovora, Društvo koje je za nas označeno pojmom tranzicija, predstavlja povratak u pljačkaški kapitalizam i put u licemernu, dirigovanu demokratiju, to je sada svet trajnijeg zla i većih nepravdi od onih protiv kojih smo se nekada borili…

Akademik Ćosić, i bezbeli otac nacije, istakao je da najpre treba odgovoriti na pitanje šta smo i ko smo mi Srbi danas. I odgovorio, Bili smo dva veka mali narod koji je, u Evropi, dao najviše žrtava za svoju i evropsku slobodu i demokratiju. Jedini koji su u porobljenoj Evropi digli masovni ustanak protiv nacističke Nemačke i fašističke Italije, jedino socijalističko društvo koje se pobunilo protiv Staljina, sve je to sada za globaliste, svetske centre moći, prošlost koja se njih ne tiče, koju mi po njihovim nalozima treba da zaboravimo i okrenemo se budućnosti. Mi ih ne smemo poslušati, moramo se baviti i prošlošću, ne zbog istorizma kao nacionalističke opsesije, nego zbog kritičkog, istinskog sagledavanja sebe, da bismo obrazovali delatan istorijski razum s kojim bi se oslobodili svojih zabluda i stranputica, i jasnije videli kuda ćemo i šta možemo za svoj ugrožen opstanak i napredak da učinimo.

I na kraju besede, Najdelatniji pokretač našeg preporoda treba da bude svestan straha od daljeg propadanja i nestanka koji nam prete. Sa takvim svesnim strahom moramo da se prenemo i shvatimo neophodnost znanja, poštenja i radinosti.

Zaječar: Zalivanje

Nedavno, pred letnju sezonu i baš na vreme, opština Zaječar donela odluku da svaki ugostiteljski objekat koji ima baštu mora postaviti žardinjere sa po tri muškatle. Do muškatli se došlo jerbo je predsednik opštine Boško Ničić bio u Beču i tamo video to cveće koje mu se mnogo dopalo ispred tamošnjih, bečkih, letnjih bašti. Zato je odlučio da muškatle presadi u Zaječar. Ko ne postupi po odluci, neće dobiti dozvolu za rad letnjih bašti.

I počela sadnja. Kako javljaju pisani i dnevni mediji, baš originalna. Vlasnica kafića Venus posadila veštačke muškatle, redovno ih zaliva, u punom su cvatu, i ne da su najlepše, svi zavide, traže pelcer. Zašto veštačke, odgovor originalan ko sadnja, u opštinskoj odluci nigde ne piše da muškatle moraju biti prirodne. Ima i onih koji su i doslovce ispoštovali naredbu, kao vlasnik Zelengore, međutim, njegovo cveće ni ne liči na muškatle. Vlasnik restorana tvrdi da su to, što se njega tiče, muškatle i ništa drugo, u cveće se ne razume najbolje, kupio ga u Beogradu, baš zadovoljan, vidi i gosti.

Ima i onih koji protestuju, naročito vlasnici objekata koji već imaju sezonsko cveće u baštama, ali, vele, da su u opštini krajnje ozbiljni po pitanju muškatli, ima da bude ko u Beču.

Zaječar: Pravdu isplaćuju nedužni

Od pre nekoliko dana funkcionisanje lokalne uprave u Zaječaru paralisano je zbog blokade računa, a sudeći po visini duga koji je došao na naplatu, blokada može potrajati nekoliko meseci. Naime, Opštinski sud u Zaječaru doneo je odluku o izvršenju naplate oko 35 miliona dinara duga (sa kamatom od 42 miliona) koji potražuju naslednici imanja Petra i Jovana Bojovića za konfiskovane njive na kojima je izgrađen nekadašnji gigant – Fabrika kristala u Zaječaru. Iako se radilo o prvoklasnom zemljištu, daleko od toga da je ono vredno nekoliko desetina miliona, ali s obzirom na to da je postupak ušao u dvanaestu godinu i da su u međuvremenu promenjeni izvršioci naplate, kamata je učinila svoje. Prema zakonu o vraćanju bespravno oduzete zemlje, naslednici Bojovića konačno su dočekali pravdu, ali čini se da se posle toliko godina njenim zadovoljenjem nanosi nepravda građanima Zaječara koji će platiti obavezu nastalu zbog nečijih grešaka i nesavesnosti u prošlosti. Prema ovom Zakonu, kada organizacija koja je otuđila zemljište, a to je bio Kristal, nije u mogućnosti da plati novčanu naknadu, isplatu preuzima opština, a u slučaju da i ona nije u mogućnosti, obaveza prelazi na Republiku Srbiju. "Vreme" je već ranije pisalo o tome kako je Kristal do propasti veštim pravničkim manipulacijama godinama izbegavao da plati nadoknadu, a Opština Zaječar već više od godinu dana bezuspešno nastoji da za ovaj problem zainteresuje neke od funkcionera države i nadležnih republičkih organa. I ovih dana kada se svaki priliv na račun Opštine skida u korist poverilaca, rukovodstvo i pravnička služba ne odustaju da redovnim i vanrednim pravnim lekovima dokažu da odluka nije valjana, ni materijalno ni procesno. Upućen je zahtev republičkom Javnom tužilaštvu za zaštitu zakonitosti, odnosno reviziju postupka, ali se računajući na hitrinu našeg pravosuđa, Opština Zaječar odlučila i za kratkoročnu pozajmicu od 26 miliona dinara. Treba li reći da je na odluku o javnom zaduživanju kod neke od banaka, resorno ministarstvo vrlo brzo dalo saglasnost.

Skupština: Sve je pod kontrolom

Suprotno običaju, ove nedelje veću pažnju javnosti izazvala je sednica Odbora za odbranu i bezbednost, nego skupštinsko zasedanje koje je u toku. Članovi Odbora jednoglasno su usvojili šestomesečni izveštaj o radu Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Prema izveštaju, situacija u Srbiji je stabilna, a BIA sve aktivnosti sprovodi po zakonu.

Šef BIA Rade Bulatović izjavio je na početku sednice da mu je zadovoljstvo što poslanike može da obavesti da je bezbednosna situacija stabilna, uprkos novim izazovima i pojačanim bezbednosnim rizicima. Bulatović je bez prisustva opozicije obavestio predstavnike zakonodavne vlasti o rezultatima agencije koju vodi, a njegove zamerke upućivane su na druge adrese. "Sve aktivnosti BIA, nasuprot i dalje povremeno prisutnim zlonamernim i neistinitim nagađanjima, odvijale su se u skladu sa zakonskim propisima i bezbednosnom politikom Srbije", rekao je on. Bulatović je uputio kritike na račun dela međunarodne zajednice, koji, po njemu, realizaciju strateškog interesa da se Srbija uključi u evroatlantske integracije koristi za pritiske, koji se odnose na zahteve vezane za saradnju s Haškim tribunalom.

Privreda: EBRD i mostovi

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) početkom ove nedelje odobrila je kredit u iznosu od 69,6 miliona evra za izgradnju mosta preko Save koji će povezati Čukaricu sa Novim Beogradom. Kako je nakon potpisivanja Ugovora objasnio gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović, celokupan iznos biće finansiran iz dva izvora, jer će EBRD dati 49,9 miliona, a tri druge međunarodne komercijalne banke (Hipo-Alpe-Adrija, Deksija komunalkredit banka i Niderosterejiše landesbank-hipotekenbank) preostalih 20 miliona evra. Izvođač radova tek treba da bude odabran, a nadležni očekuju da gradnja počne početkom iduće godine.

Istovremeno, problemi oko odabira firme koja će graditi most kod Beške, koji takođe finansira EBRD još nisu razrešeni. Iako EBRD, koji za ovaj most daje 52 miliona evra, ne želi da prihvati beogradsku Mostogradnju za izvođača radova, direktor ove firme Branko Knežević kaže da oni nemaju nameru da odustanu od posla. Iz Mostogradnje sada prete da će tužiti državu ako ne dobiju posao koji im je dodeljen kao prvoplasiranom na tenderu, a pretnje Vladi i ministru Velimiru Iliću stižu i iz sindikata građevinara, koji najavljuju blokadu puteva ako posao ne dobiju domaće firme. Ministar je prošle nedelje otvoreno kritikovao domaće neimare, rekavši da su nesposobni za ozbiljne projekte, da se objekti koje oni izgrade "ubrzo posle izgradnje kvare" i da domaći građevinari "žele da na siledžijski način dobiju posao". Njegova poruka je bila da domaće firme mogu dobiti posao samo kao podizvođači jer je to volja finansijera projekta – Evropske banke za obnovu i razvoj. Na predlog Mostogradnje da Vlada raskine ugovor sa EBRD-om i nađe drugog finansijera, ministar je odgovorio da je to nemoguće jer je "reč o vezanim kreditima u ukupnoj vrednosti od 600 miliona evra", i da obaveze po tom kreditu već teku.

Tehnologija: Spajanje Nokije i Simensa

Finska kompanija Nokija i nemački Simens najavili su udruživanje proizvodnje opreme za mreže mobilne telefonije. U novoosnovanom preduzeću Nokija Simens netvork učestovaće sa po 50 odsto. U zajedničkom saopštenju navodi se da su poslovi Nokije i Simensa, koji su bili spojeni prošle godine imali prodaju u vrednosti od 15,8 milijardi evra, a da je očekivani godišnji prihod oko 20 milijardi uz godišnja ulaganja od oko 1,5 milijardi dolara. Dve kompanije očekuju i uštedu u troškovima od 1,5 milijardi evra godišnje, do 2010. godine.

Kako je najavljeno, spajanje će biti završeno do januara 2007. godine. Nokija Simens netvork će za početak imati 60.000 zaposlenih, mada je za naredne četiri godine najavljeno smanjenje tog broja za deset do 15 odsto. Prema trenutnim podacima, ova novonastala kompanija biće druga po veličini na tržištu mobilne telefonije. Iz kompanija je takođe najavljeno da će formirati jedan od najboljih timova za istraživanje i razvoj na svetu.

Simens je osnovan pre 155 godina, zapošljava oko 461.000 osoba i posluje u 190 država. U fiskalnoj 2005. godini ostvario je promet od 75,4 i prihod od 3,058 milijardi evra. Dok Nokija tradicionalno drži prvo mesto na tržištu mobilnih komunikacija, Simens je na šestoj poziciji, iza Motorole, Samsunga, LG-ja i Soni Eriksona. Izvršni direktor Nokije i predsednik novoosnovane kompanije Oli Peka Kalasuvo ocenio je da je ovo partnerstvo najefikasniji način za proširivanje proizvodnog programa, takmičenje na globalnom nivou i stvaranje vrednosti za akcionare kompanija.

Na vest o spajanju skočila je vrednost akcija obe firme, Simensovih za više od sedam odsto.

Tehnologija: Plutajuća nuklearka

Ruska Federacija najavila je izgradnju prve plutajuće nuklearne elektrane. Prema ugovoru koji je potpisan prošle nedelje, ova nuklearna elektrana će biti podignuta na dalekom severu, u gradu Severodvinsku, arktičkom brodogradilištu gde se sada grade nuklearne podmornice. Brodogradilište Sevmaš potpisalo je ugovor u vrednosti od 336 miliona dolara sa konzorcijumom Rozenenergoatom, koje je u većinskom državnom vlasništvu. Za izgradnju plutajuće elektrane podići će se platforma veličine 144 metara, a proizvodnja struje se očekuje u 2010. godini. Ekološki aktivisti širom sveta su zabrinuti zbog ove vesti. Eventualni nuklearni incident u Ledenom okeanu mogao bi izazvati dalekosežne posledice po klimu i život na zemlji. Aktivisti iz susedne Norveške su najzabrinutiji. Mada šef ruske agencije za nuklearnu energiju Sergej Kirijenko tvrdi da je elektrana sasvim bezbedna i da Rusija ne gradi plutajući Černobilj, norveški ekolozi smatraju da je reč upravo o tome. Proteklog aprila obeleženo je dvadeset godina od nuklearne katastrofe u Černobilju, u Ukrajini. Ova godišnjica je, kao i svakog 26. aprila, bila povod da se u celom svetu razgovara o smanjivanju broja nuklearnih reaktora i ekološkim oblicima dobijanja energije. U Portugalu je najavljena izgradnja najveće solarne elektrane na svetu, nalik na elektranu koja postoji u Bavarskoj. Međutim, Rusija se nije pridružila takvom stavu. U Rusiji se 17 odsto potrošene električne energije dobija iz trideset reaktora u deset ruskih nuklearnih elektana. Predsednik Vladimir Putin je najavio da će Rusija podići proizvodnju nuklearne energije do 25 odsto ukupne potrošnje. Jedan od koraka u tom planu je i prva plutajuća nuklearka.

Sport: Mundijal robota

Uporedo sa Svetskim prvenstvom u fudbalu u Nemačkoj se održava i Svetsko fudbalsko prvenstvo robota. Na ovom takmičenju se okupilo 440 robotskih timova sa različitih univerziteta iz 36 zemalja sveta. Deseti po redu, takozvani Robokup odigrava se u nemačkom gradu Bremenu gde roboti zaista igraju fudbal, pokušavajući da nadmudre protivnički tim i daju gol. Organizovana su takmičenja u 33 katgeorije: za robote koji igraju na dve noge, za četvoronožne robote, za robote na točkovima i slično. Novinari, naučnici i drugi ljubitelji veštačke inteligencije okupili su se da bodre svoje ljubimce kao na pravim stadionima tokom utakmica. "Robot u ofsajdu", dovikuje publika. "Da li robot može da načini faul?", ispituju pojedinci naučnike koji vode i treniraju svoje mehaničke timove.

Takmičenje je 1990. godine osnovao japanski naučnik Hiroaki Kitano u nameri da pred istraživače u oblasti veštačke inteligencije postavi jasan cilj. U želji da pobede suparnike sa drugih univerziteta i instituta, naučnici su počeli da konstruišu sve sposobnije robote. Namena robota, naravno, nije da igraju fudbal u budućnosti, već da rade na poslovima velikog rizika ili da obavljaju kućne poslove. No, teško da će im neko zabranjivati da igraju i fudbal u dokolici. Većina stručnjaka se slaže da je robotsko prvenstvo odličan motiv za brži razvoj tehnologije.

Isprva su roboti fudbal igrali očajno. Gurali su lopte, igrali uzajamno umreženi, vraćali se ka svom golu i usporeno reagovali. Sa godinama se situacija znatno izmenila, a prvenstvo u fudbalu donelo je izuzetan napredak razvoju veštačke inteligencije. Pravila fudbala nisu teška, ali za razliku od računara koji igraju šah, inteligentni roboti fudbaleri reaguju i "misle" daleko većom brzinom. U realnom vremenu analiziraju sliku koju dobijaju preko brzih senzora i uporedo sa tim donose odluku kako da reaguju. Današnji roboti umeju da šutnu loptu visoko, ali su uz to razvili i osećaj za taktiku i različite uloge u napadu i odbrani. Korišćenjem sistema greške i popravke, najnoviji roboti su u stanju da uče tokom igre i popravljaju svoje poteze.

"Kvalitet igre je izuzetno napredovao", rekao je Marin Riedmiler, neuro-informatičar sa Univerziteta u Osnabriku, čiji je tim jedan od favorita prvenstva. Riedmilerov tim se sastoji od četiri robota koji se kreću sasvim nezavisno. Svaki robot ima svoje oči – kameru koja se osvežava 30 puta u sekundi i neprestano snima situaciju na terenu. Na osnovu ovih podataka, program za raspoznavanje slike određuje položaj i brzinu svakog objekta na terenu širine osam i dužine dvanaest metara. Kad u to uvrsti i svoj položaj, robot izračunava svoj sledeći potez i izvršava ga. Koristeći ovaj sistem, tim nemačkih robota ubedljivo je pobedio tim Ejgen iz Japana. Utakmica se završila rezultatom 5:0, skoro kao utakmica naše reprezentacije sa Argentinom.

Intelektualna svojina: Zakon, ovlašćenja i očekivanja

Povodom stupanja na snagu Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, Američka privredna komora je, pozdravljajući ovaj potez Skupštine Srbije, iznela podatke o gubicima u javnim prihodima uzrokovanim piraterijom. Predsedavajući Odbora za zaštitu prava intelektualne svojine Komore i menadžer u kompaniji Majkrosoft Nebojša Momčilović objasnio je da softverska industrija na srpskom tržištu donosi oko 100 miliona evra godišnje, a muzička i filmska po blizu 20, pa da je na tih 140 miliona evra obrta samo na PDV-u gubitak oko 25 miliona evra godišnje. Ako se računica izvede do kraja, Srbija zbog piraterije godišnje gubi više od 100 miliona evra, a ukoliko bi problem bio rešen, prihodi softverske, muzičke i filmske industrije i usluga mogli bi da iznose oko 500 miliona evra godišnje. Kao prvi korak u rešavanju problema Momčilović je naveo upravo Zakon o posebnim ovlašćenjima koji je stupio na snagu 12. juna.

Jovan Jekić, član Odbora i zamenik direktora projekta za pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji, objasnio je da su organi Republike dobili jasna ovlašćenja za postupanje u slučajevima povrede prava intelektualne svojine, što se pre svega odnosi na Tržišnu i Poresku inspekciju i Poresku policiju. "Ovlašćeni su da privremeno oduzimaju robu i zabranjuju obavljanje delatnosti. Time je zaokružen ceo sistem. Državni organi su najzad dobili ovlašćenja", rekao je Jekić. Kako navodi, kazne za povredu prava intelektualne svojine kreću se do tri miliona dinara uz oduzimanje i uništavanje predmeta privrednog prestupa i prekršaja, a sva oprema koja je poslužila da se prestup izvrši, ne uništava se, ali se oduzima. Predviđeno je i obavezno objavljivanje presude.

U saopštenju Odbora navodi se da su investitori i kompanije okupljeni u Američkoj privrednoj komori sa posebnom pažnjom dočekali najavu Vlade da će ove godine izvršiti opsežnu akciju svih državnih organa na polju zaštite intelektualne svojine. Komoru, inače, predstavlja preko 160 stranih i domaćih kompanija članica, u kojima je zaposleno oko 40.000 osoba i sa ukupnim investicijama u Srbiji i Crnoj Gori u iznosu od blizu pet milijardi dolara.