Još od aprila biznismen Si&Si Vojin Đorđević odlaže otvaranje fabrike Sinalco u banji Vrujci e da bi premijer Koštunica, od toliko posla i još toliko zabrinutosti, naš’o kol’ko treba vremena da istu otvori. I došao i taj dan, tačno 30. maj, Srbija je dobila fabriku u koju su Nemci uložili devet miliona evra, i došao i taj dan, rečeno koji, da se ponovi, tačno 30. maj, predsednik vlade Srbije dr Vojislav Koštunica obratio se neposredno prisutnima a time i svima.

ONAJ IZ NOVE SRBIJE: Dakle, utorak, tmuran dan, samo što nije kiša. Banja Vrujci, tačno na regionalnom putu Mionica-Ljig, s leve strane puta fabrika Voda voda – koju pre dve godine otvorio Svetozar Marović uz veliki umetnički program sa balerine i još umetničkog programa – s desne nova fabrika Sinalco Srbija. Kako dođemo, pravo na prijemno odeljenje kod punog bazena gde dobijemo jednokratnu Sinalco pres karticu. Tu nam se dogodi Saopštenje za medije, u junu 2005. postavljen kamen temeljac, temelji osveštani, u novembru Si&Si i Sinalco internacional osnivaju zajedničko preduzeće Sinalco Srbija, zajedničko ulaganje imalo za cilj izgradnju najsavremenije fabrike Sinalco napitaka, objekat na 20.000 metara kvadratnih, kapacitet 200 miliona jedinica godišnje, ulaganje nemačkog partnera devet miliona evra, u prvoj fazi posao za 50 radnika…

Vidimo zvanice uzele da stižu, tu g. Vojin sa izuzetno belu kravatu, tu i vladika Lavrentije, mionički predsednik opštine, Onaj iz Nove Srbije. Pođemo do novu fabriku, građevina dugačka i siva, s čela ne baš završena, ali ima žuti’ zastava, ima žuti’ balona, ima beli’ balona, ima takoreći kapija sa žuti Sinalco baloni, ima curice u Sinalco opremu, sve plavuše a džemper crveni, žute suknjice, žute i čarape, a bome i cipele. Ima bina sa natpisom Sinalco Srbija, i još govornicom sa mikrofonom, i još velikom ikebanom sa veliki žuti i veliki beli, neka bude neki veliki kukurek cvetovi. Ispred redovi žutih, pa redovi belih plastičnih stolica, prvi red obeležen, gde sedi g. dr Vojislav Koštunica, gde Dinkić, gde Bubalo, gde Nj.k.v., gde Si&Si Vojin sa još sedam Đorđevića. Uto putem, ka crkvi, gde je pečeni vo bio već izjeden, prođe vladika Lavrentije, stigoše autobusi slobodne vožnje koji istovariše publiku, prođe kolona državnih audija i ode ka onom prijemnom odeljenju sa bazenom i sadržaja još.

Na bini mali folklor, sa velike šubare, smeni neku decu koja su sve nešto vežbala, poskoči mali folklor, rasplete Igrale se delije, poče kišica, od puta neka strka, eto kamera, eto g. dr Koštunice, g. Vojina sa izuzetno belom kravatom koji nosaše flašicu svoje Vode, ministra Lončara, ministra Bubala, tu i Božidar Đelić u funkciji predsednika Upravnog odbora, tu i vladika koji je sve osveštao, tu Mongi Goundi, generalni menadžer firme Sinalco internacional, tu sve ko i kako treba. Dođoše do prvi red, svi stadoše pa sedoše, u prvi red, u iste žute stolice, ali tamo levo, stadoše pa sedoše i Nj.k.v. sa princezu Katarinu.

Javi se žensko čeljade sa bine, Danas smo ovde da se zajedno radujemo početku… Danas ćemo mi deca slati poruke odraslima, jer kao što Mali princ kaže, Svi su odrasli bili deca… Nastupiše neka deca u bele majice i crveni šortsevi, g. Vojin pridrža kišobran gospodinu prezimena Goundi, kišobran bordo boje dobi vladika, ostale zaštiti suncobran. Bubalo prekrsti levu preko desne, g. dr Koštunica splete prste, ono žensko čeljade reče da su vizionarstvo i velike ideje razumeli ljudi ovog regiona, za mikrofon izađe Onaj mionički predsednik za koga nije trebalo govoriti da je iz Nove Srbije, Dobar dan, pomaže bog, dobro došli po ovom kišnom gradu, osećajte se lepo na teritoriji opštine Mionica… Pa nastavi, jezgrovito i domaćinski, Želim da pozdravim sve vas koji ste došli ovde, posebno i izuzetna mi je čast da pozdravim predsednika Srpske vlade g. Vojislava Koštunicu, tako da će nam sa ovom posetom i nama biti sunčano u Mionici…

POŠTOVANI PREDSEDNIČE: Opet se javi ona sa bine, bi još Malog princa, bi g. Vojin, pažljivo izvadi ‘artije, razavi, pa reče, Poštovani g. predsedniče Koštunice, poštovani g. ministri, pa redom, Prestolonaslednik klimnu, princeza nekoliko puta, gospodine Goundi, dragi meštani, draga porodico. Očita šta ima, 2005. postavili temeljac, taj dan upisan kao Dan maštanja i vere u našu budućnost, današnji dan je Dan radosti, a zbog svih koji učestvuju u svemu u ovom danu to je Dan izuzetne zahvalnosti…

Opet biše ona deca u onoj sletskoj opremi, g. dr Koštunica je i kod sedme tačke državnički držao upletene prste, na binu stade, sa skroz žutom kravatom, g. Goundi, reče se na srpskom, Poštovane g. prezidente, g. premiere, ministri, prijatelji, dobro došli u banju Vrujci. Reče se i na nemačkom, Istorijski trenutak u stogodišnjoj istoriji Sinalca, prvi put otvaraju proizvodni pogon van Nemačke, pohvali kolege iz Srbije, proizvodnja namenjena Srbiji, otvorili 55 novih radnih mesta, isplati se ulagati u Srbiju, potrebna podrška javnih institucija, prevashodno u izgradnji infrastrukture, ovo veliki izazov, vrati se na mesto, g. dr premijer mu čestita iz sedećeg položaja.

Opet bi program sa deca, g. dr premijer levom rukom, iz unutrašnjeg džepa, premesti naočare u spoljni levi džep, predstavnik nemačke ambasade svima čestita, ono žensko sa bine ženski reče da je ovaj čin svojim prisustvom uveličao Njegova svetost šabački arhiepiskop vladika Lavrentije. Vladika Lavrentija se svima i bez ijednu grešku obrati biranim rečima, Poštovani gospodine predsedniče, Vaša kraljevska visočanstva… Čestitam od srca g. Đorđeviću i firmi Sinalco… Da milioni i milioni utoljuju žeđ proizvodima iz ove firme. I vladika predade belu kesu g. Vojinu, koji po programu opet izvadi svoje ‘artije, Kad je prvi put došao, kad je drugi put došao, imaju ideje, rade za Srbiju, značajna podrška koju im svojim prisustvom pružaju predstavnici vlade, doživljavaju je kao priznanje, a istovremeno podstrek i inspiraciju za nova stvaralaštva, zahvalnost veća jer zna da ima mnogo problema na nivou države, pa se obrati direktno g. dr Koštunici, koji je sve to državnički slušao, i zna da je potrebna velika mudrost da se to reši, uveren da će se to rešiti, Jer će sva velika pitanja biti rešena vašom mudrošću. Posle još svega zahvali svima, tati i mami, ženi i deci, i reče završnu, Želim da pozovem našeg najcenjenijeg i najdražeg gosta g. premijera Koštunicu da dođe da se obrati i svečano otvori objekat.

Izađe na binu g. dr Koštunica, izvadi ‘artiju, stavi naočare, Dragi prijatelji veliki je uspeh privući investitore, a veći od toga zadržati ih u Srbiji… Veliko je zadovoljstvo što danas prisustvujemo jednom takvom uspehu, Sinalco i Si&Si su pronašli zajednički interes i shvatili prednost srpskog poslovnog ambijenta… Pa državnički pogleda napred, U isto vreme to je, ne sumnjam, zasluga vlade Srbije, dokaz ispravnosti naše politike… Otvaranje ove fabrike je ohrabrenje i potvrda da povlačimo prave poteze, jasno je da smo usklađenim političkim delovanjem uspeli da stvorimo privlačno poslovno okruženje… Pa nastavi ko da je sve sam pis’o, Vlada Srbije veruje da pridruživanje EU pre svega mora biti u skladu sa osnovnim životnim interesima svih građana, ne gubimo iz vida celinu uslova koje treba da ispunimo, ali nas svaka nova investicija učvršćuje u uverenju da će Srbiju u Evropu, pre svega, uvesti preduzetnički duh i zdrava energija poslovnih ljudi… Fabrika dokaz naših pravih mogućnosti, ali i posebna potvrda uspeha privredne politike vlade Srbije… Za investiranje u Srbiju sasvim je dovoljno biti okrenut budućnosti i imati zdrav poslovni duh… G. dr Koštunica, savi svoju ‘državničku ‘artiju, krenu, ona sa bine reče da ostane, reče još Malog princa, pozva prve zvanice na binu, g. dr Koštunica dobi makaze, preseče neku vrpcu.

Sve to siđe, pa krenu u pogon nove fabrike, Nemac uzeo nešto da objašnjava, g. dr Koštunica da državnički klima i sve tako odobrava, popeše se na neku platformu, sve sagledaše, dođoše i do pokretne trake, i tu sve odobriše, udariše kroz tunel u pogon Voda vode, i tu sve obiđoše, novom i pokislom i zelenom itison stazom stigoše do onog bazena. U bazen upravo uležahu plivačice u žutim kostimima, sa ivice je pevala pevačica, Nedostaje mi tvoje bliskosti, plivačice stadoše sve da gicaju uvis sitnim nožicama, visoke zvanice zavedoše u jednu malu i prijatnu salu, g. dr Koštunica oklevajući prihvati pelinkovac, ručak samo što nije počeo, onaj njegov šef kabineta se nalakti na astal, s obe ruke. Ne mož’ se kaže, i napolju bilo skoro pa ko pa unutra, švedski astal u cugu po srpski počišćen, i sve ostalo bilo u domenu i celosti, pevačica je nastavila sa repertoarom i one što gicaju nogama se nisu dale.