Da li ste znali da se na bioskopskom repertoaru nalazi film jednog čileanskog reditelja? Reč je o ostvarenju Izgubljeni predeo Raula Ruiza. Film prethodno nije prikazan ni na jednom ovdašnjem filmskom festivalu što je uobičajen način kako ovakva nekomercijalna, umetnička ostvarenja dolaze do naše publike. Međutim, ne treba da iznenađuje kako je dakle Izgubljeni predeo stigao u naš bioskop, kao ni činjenica da je distributerska kuća koja ga je selektirala meni nepoznata. Ali, iznenađuje to koliko je film zanimljiv i znalački režiran, koliko je, s druge strane, kompleksan i tajnovit.

Može se na više ispravnih i istovremeno nedovoljnih načina opisati čime se Izgubljeni predeo bavi. Recimo da je to priča o jednom prijateljstvu koje se proteže kroz nekoliko decenija tokom kojih se odigrava nekoliko velikih događaja iz istorije sveta i Čilea. Tridesetih godina prošlog veka desetogodišnji Maks se budi i zatiče avion u dvorištu kuće svojih roditelja. Pilot i pustolov Antoan postaće njegov saborac u mnogim fantastičnim avanturama. Pri tom, to je i priča o sazrevanju i razočarenju u heroje iz detinjstva. Tokom Drugog svetskog rata devetnaestogodišnji Maks postaje letački instruktor svom prijatelju iz detinjstva koji, uprkos želji da se bori, ne može da shvati komande na savremenim avionima. Ovo je priča i o starenju i ponovnom vrednovanju svojih doživljaja iz rane mladosti. Početkom Pinočeove diktature omatoreli Maks prima Antoanovog sina (ili unuka? jer film je prepun ovakvih nejasnih porodičnih odnosa) i pripoveda mu o svojim doživljajima sa njegovim ocem (dedom). S druge strane, ovo je pre svega priča o nesvakidašnjem "tragaču za blagom", Antoanu. Ne samo da je on u stanju permanentnog detinjstva već nam u vezi s njegovim godinama reditelj daje potpuno kontradiktorna obaveštenja. Pri prvom susretu Maks je dečak od deset godina dok njegov prijatelj Antoan ima četrdeset; pri sledećem susretu Antoan je iste starosti iako Maks tada ima oko dvadeset; na kraju filma se sastaju kao starci i tada je Antoan mlađi od Maksa iako je na početku filma bio trideset godina stariji?! Između njih dvojice postoji još jedna veza a to je roman Veliki Mon (Le Grand Meaulnes) Anrija AlanaFurnijea, za koju Antoan tvrdi da ju je napisao njegov školski drug i da je on glavni lik iz knjige. Njihove avanture iz Maksovih dečačkih dana, zaista, obiluju likovima i atmosferom poput onih iz Velikog Mona..

Junaka Sartrovog romana Mučnina povremeno obuzima "osećaj za avanturu" i tada bezglavo kreće da trči ulicama. Kada Antoana iz Izgubljenog predela spopadne sličan osećaj, da će negde pronaći skriveno blago on ga redovno tu i nalazi. U Sartrovom svetu blaga nisu dozvoljena, kod Ruiza blaga ima svuda. Oba primera opisuju apsurd traganja. U slučaju ovog drugog na scenu stupa vreme, jedan od glavnih junaka Izgubljenog predela. Nakon otkrivanja tragači zaključuju da je to što su pronašli bezvredno, kasnije zaključuju da je to bilo istinsko blago. Probijanje kroz guste nanose vremena, s kojima su likovi nekada u dosluhu nekada u svađi, prava je tema ovog filma. Da je kojim slučajem Marsel Prust rođen kasnije nego što jeste i da se bavio filmskom režijom a ne pisanjem, snimao bi filmove kao što je Izgubljeni predeo. Ovo ostvarenje se bavi jednom prustovskom potragom za vremenom bez sentimentalnosti i povišenih emocija učeći nas da nema vremena koje nije izgubljeno.