"Evropa nije u krizi, ona je u dubokoj krizi", zavapio je nakon referenduma u Francuskoj i Holandiji premijer Luksemburga, u svojstvu predsedavajućeg EU-a, zagledan u krhkotine projekta o jedinstvenom ustavu Unije. Na poslednjem samitu kojem je Junker predsedavao, lideri EU-a su jedino mogli da se usaglase oko toga da je svima potrebno "vreme da porazmisle o svemu" i time se izlizana fraza koju čujemo u američkim filmovima gde akteri zapadaju u ozbiljne ljubavne krize preselila u zaključke evropskog samita.

Razmišljanje se proteglo na čitavu godinu, u čijoj su prvoj polovini dominirale svađe i razmirice pod predsedavanjem Velike Britanije, kojoj je bilo više stalo da se razmišlja o budžetu EU-a nego o "propaloj, elitističkoj ideji", kako najljući britanski evroskeptici gledaju na ustav EU-a. Potom je usledilo neupadljivo predsedavanje Austrije, koja spada među onih 15 država koje su ustav prihvatile. Čini se da Austrija, koja se u poslednjih šest meseci mahom starala da joj mandat prođe ležerno i bez produbljivanja podela, s olakšanjem predaje dužnost predsedavajuće članice EU-a Finskoj, 1. jula.

BEZ NOVIH INICIJATIVA: Za Austrijance se misli da često na stanje stvari gledaju kao na "situaciju koja je bezizlazna, ali ne i očajna", pa je i završni samit šefova diplomatija EU-a u Beču prošle sedmice protekao u skladu sa tom filozofijom: dakle, bez trzavica i skandala. Po raspoloženju je pre ličio na proslavu mature na koju se nikom od šefova diplomatija 25 članica nije preterano išlo. "Olujni oblaci od prošle godine su se razišli", opisala je rezultate samita domaćica skupa Ursula Plasnik, ali još nije sazrelo vreme za konačna rešenja. Jedino oko čega su se šefovi delegacija EU-a složili u Beču jeste da im je potrebno "još vremena za razmišljanje". Koliko još vremena, međutim, ni oni sami ne znaju. Ursula Plasnik je taj rok nagovestila izjavom da je "svima jasno da je EU-u potreban pravni osnov do 2009, pre novih izbora za Evropski parlament i Evropski komisiju".

Introspekcija, međutim, ne može biti okončana bez završetka izbornih ciklusa u ključnim zemljama EU-a. Kada se najznačajnije zemlje Unije pogledaju malo izbliza, vidi se da prestonice Evrope trenutno nisu mesto gde treba tražiti nove inicijative koje bi dale zamaha evropskim idejima. Vlade u Berlinu i Rimu već se uhodavaju, ali su Holanđani i Francuzi i dalje u svojevrsnoj postreferendumskoj-preizbornoj groznici koja bi trebalo da se razreši sledećeg maja. Za to vreme ćemo imati prilike da vidimo da li će Romano Prodi, inače i bivši predsednik Komisije, u svom novom mandatu imati isti onaj evropski žar kao i ranije. S obzirom na gomilu nerešenih socijalnih problema koje je nasledio od Berluskonija i na nisku stopu ekonomskog rasta u Italiji, teško da će njegov kabinet imati na raspolaganju mnogo vremena u borbi sa problemima koji izviru iz Brisela. Kao pridošlica na političkoj sceni Evrope, Angela Merkel se prilično lepo odomaćila ne samo u kancelarskoj fotelji već se i u inostranstvu sve bolje oseća, pa se i obrisi njene politike polako ali sigurno naziru. Nemački prioriteti bi trebalo da budu još mnogo jasniji do početka naredne godine, kada od Finske bude preuzela ulogu predsedavajuće EU-a, na početku 2007. Rezultati samita tako su se sveli na "Plan D" (demokratija, debata, dijalog), koji je proglasio predsednik Komisije Žoze Manuel Barozo. Optimisti su se sa samita razišli u uverenju da će vremena za razmišljanje biti dovoljno za preobraćanje sumnjičavog stanovništva da, prema potrebi, prigrli ideju o ustavu EU-a. Najveći od svih svakako je bivši francuski predsednik Valeri Žiskar d’Esten, koji je predsedavao i ustavotvornoj komisiji EU-a. On smatra da građani Francuske moraju ponovo da glasaju na referendumu, jer im domaća elita očito nije lepo predočila sve prednosti ovog projekta.

NERASPOLOŽENI I NEINFORMISANI: Kako sada stvari stoje, politička elita u Francuskoj ima sve veće probleme u dijalogu sa sopstvenom javnošću, pa nema najava da će ustav EU-a biti tema bilo čije predizborne kampanje u Francuskoj. Štaviše, jedno istraživanje pokazuje da bi, da su danas upitani, Francuzi s još većom većinom odbacili ustav. Holandska javnost takođe ovo pitanje smatra sporednim. Uostalom, oni su već temeljno razložili zbog čega su građani bili toliko ubedljivo protiv ustava. Za razliku od Francuske, gde su se građani kroz to "ne" na referendumu izjasnili protiv još mnogo toga do čega je aktuelnoj političkoj eliti stalo, pa između ostalog i protiv daljeg proširenja, u Holandiji je među protivnicima najviše onih koji kažu da su glasali protiv jer "nisu imali dovoljno informacija". Istraživanje Evrobarometra pokazuje da je čak trećina protivnika ustava glasala tako jer nije znala o čemu se zapravo radi, dok je samo tri odsto glasalo protiv jer veruje da time glasa protiv ulaska Turske u EU. Samo šest odsto je kao razlog za negativan glas navelo protivljenje proširenju kao takvom.

Doduše, ustav je već ratifikovalo 15 zemalja, a na isto je spremna i Finska koja za mesec dana preuzima predsedavanje EU-u. Ni od njenog predsedavanja, kao ni od asustrijskog, niko ne očekuje revolucionarne preokrete, pa su sve oči uprte u Nemačku od koje se očekuje da debati dâ ozbiljniji ton. Upravo je od nemačkog ministra spoljnih poslova Franka Valtera Štajnmajera stigla najava da će Nemačka izaći sa jednim "sveobuhvatnim predlogom": "Mi u Nemačkoj živimo sa osnovnim zakonom koji u sebi ne sadrži naziv ‘ustav’, ali pravno ima istu težinu. Možda odatle treba početi." Međutim, malo ko je bio impresioniran. Predsednik Komisije Barozo koji, na užas Francuza, ima dosta razumevanja za stavove Tonija Blera, ali gaji sve snažnije simpatije i prema Angeli Merkel, odmah je pohvalio predlog i podstakao druge da razmišljaju kako da se omraženi termin zameni nekim ambicioznijim. Za Veliku Britaniju, Dansku i Poljsku, tekst oko koga su se toliko dugo usaglašavali već je mrtvo slovo na papiru.

PARADOKS: Mark Lionard iz londonskog Centra za evropsku reformu smatra da je Evropa celom ovom raspravom upala u paradoks. "Što više budu raspravljali o ustavu i o ratifikaciji, trebaće više vremena da evropske institucije počnu da se menjaju. Ustav sadrži neka dobra rešenja, ali ako hoćete da se ona primene morate da pođete od toga da je Sporazum o ustavu mrtav. Iz perspektive građana, evropski političari više vole da pričaju o insititucijama nego da rešavaju probleme koji su zajednički celoj Uniji".

U retkim trenucima anglo-francuskog jedinstva, sa ovakvim stavovima slažu se i francuski analitičari kojima je ideja o jakoj Evropskoj uniji veoma bliska. "Najbolje je da ustav sada ostavimo na miru, kao neku uspavanu lepoticu. Političarima bi bilo pametnije da zadobiju poverenje građana pre nego što ponovo pokrenu pitanje institucija."

Obojica hoće da skrenu pažnju na činjenicu da u zahuktaloj eri globalizacije za jalove debate ima malo vremena, makar to bio neraskidiv manir evropske intelektualne i političke elite. Barozo je objavio brojne radove na tu i druge teme koje se tiču identiteta i budućeg pravca EU-a, belgijski ministar Gi Ferhofštad, vatreni pristalica federalne Evrope, čak celu knjigu. Da bi obogatila debatu na samitu, Austrija je na Dan Evrope, koji smišljeno koincidira sa Danom pobede nad fašizmom, zadužila češkog pisca Jiržija Gušana, predsednika Međunarodnog PEN-a, da pozove autore iz 27 zemalja da napišu sastav na bizarnu temu "Evropa – zavedena i zavodnica".

Poziv je upućen zemljama članicama i Rumuniji i Bugarskoj, koje se već spremaju da umesto naredne, u EU budu primljene 2008. godine. "Evropu dugujemo nebeskom stvorenju iz doba kada su se bogovi spuštali na zemlju da zavode ovozemaljske deve", reči su kojima je Gušan otvorio konkurs za projekat "Kafe Evropa". Ne zvuči baš kao početak temeljne rasprave o izmenama ustrojstva EU-a što bi olakšalo donošenje odluka, a njene institucije približilo građanima…