Specijalno za "Vreme" iz Kijeva

Ukrajinski parlament konstituisan je 25. maja, čak dva meseca nakon parlamentarnih izbora. Svetska javnost pomalo je zaboravila napete procene i geopolitičke kalkulacije "šta ako pobedi", a u skladu sa ukrajinskim zakonom, vlada mora biti formirana u roku od 30 dana ili, u suprotnom, predsednik raspušta parlament i raspisuje nove izbore. U parlament, ukrajinsku Verhovnu radu, ušlo je pet partija, a najviše mesta (čak 32 odsto) zauzeli su gubitnici "narandžaste revolucije" – Partija regiona Ukrajine lidera Viktora Janukoviča, naslednika Leonida Kučme. Kako saznajemo od ukrajinskih analitičara, Janukovič je dobio glasove u takozvanoj pasivnoj kampanji (nešto slično kao DSS na poslednjim parlamentarnim izborima u Srbiji), dok su se "narandžasti" raspali po svim šavovima. Blok Julije Timošenko druga je po veličini partija u parlamentu koja je na martovskim izborima dobila 22 odsto glasova. Treća je partija Naša Ukrajina, ukrajinskog predsednika Viktora Juščenka, koja je osvojila samo 14 odsto glasova i beleži najstrmoglaviji pad na političkoj sceni ove zemlje. Sudeći po procenama, "juščenkovci" su u najslabijem pregovaračkom položaju. Politika mlade demokratije toliko je ušla u sve pore društva da ni brendovi savremene Ukrajine nisu mogli zaobići parlamentarne izbore. Poznata pevačica i pobednica Eurovizije 2004. Ruslana Lizičko poslanica je partije predsednika Juščenka, dok je svetskog boksera Vitalija Klička kandidovala ukrajinska organizacija Pora, ali je za samo nekoliko procenata izgubio na izborima za gradonačelnika Kijeva.

NARANDŽASTI: Veliki ukrajinski gradovi Kijev i Lavov, i posle dva meseca bez konstituisane nove zakonodavne i izvršne vlasti, nisu toliko zabrinuti za budućnost zemlje kao što je to bilo krajem 2004. godine kada je narod na ulicama birao predsednika Juščenka. Iako je zemlja politički polarizovana između onih koji su za nove "narandžaste" ili za "plave" (kontinuitet Kučminog režima), u zemlji se ne oseća politička napetost niti mogućnost novih masovnih protesta. Mnogi su razočarani raspadom "narandžastog para" Julije Timošenko i Viktora Juščenka koji su prošle jeseni smenom Timošenkove sa mesta premijera napravili duboku ranu u političkim odnosima. Među ukrajinskim analitičarima jedna od verzija je da će se "narandžasti" do kraja maja ipak pomiriti, jer imaju neophodnu većinu za stvaranje vlade, te da će je sačinjavati Juščenkova Naša Ukrajina, blok Timošenkove i Socijalistička partija Aleksandra Moroza. Takva "tesna" vlada stavila bi najjaču partiju u Ukrajini, Janukovičeve Regione, u položaj jake opozicije, a procenjuje se da ne bi izdržala do sledeće zime. U novoj "narandžastoj vladi" najviše bi izgubio predsednik Viktor Juščenko kome popularnost naglo pada, a ukrajinska štampa prepuna je spekulacija o bahatom ponašanju njegovog sina Andreja Juščenka. "Naranadžasti" bi se pomirili jedino ako bi Julija Timošenko ponovo postala premijer, što joj je glavni pregovarački uslov, dok bi Juščenko u takvoj vladi još više izgubio politički uticaj. Pomalo romantična ideja obnovljene narandžaste koalicije Timošenko–Juščenko najviše je potrebna entuzijastima koji su pre dve godine rizikovli protestujući na Majdanu nezavisnosti, glavnom trgu u Kijevu.

PARADOKS: U verziji da buduću vladu formiraju dva bivša ljuta protivnika, Juščenko i Janukovič, oba Viktora na neki način gube, jer će svojom neprincipijelnošću razočarati birače. Ako se formira koalicija donedavnih neprijatelja, najviše će biti razočarani birači aktuelnog ukrajinskog predsednika Juščenka koji u oba slučaja gubi na popularnosti. "Bila bi to izdaja revolucije i ukrajinskog naroda", kaže jedan bivši demonstrant dok nam pokazuje fotografije i priseća se demonstracija na Majdanu. Kako saznajemo u novinarskim krugovima, manje će biti razočarani Janukovičevi birači jer, kako se u Ukrajini pomalo surovo kaže, "oni su sa istoka zemlje i navikli su da budu prevareni". U Ukrajini se mnogo pričalo o tome da bi dolazak na vlast "janukovičevca" zaustavio proces evroatlantskih integracija Ukrajine. Nakon objavljivanja rezultata parlamentarnih izbora, Viktor Janukovič, za koga se smatra da je potpuno odan Rusiji, izjavio je da je spreman produžiti proces evrointegracije Kijeva. Logično, jer je poslednjih godina trgovina između Ukrajine i EU-a rasla do 35 odsto, dok je trgovina sa Rusijom pala na 30 odsto. Saradnja sa NATO-om i prognoze da će do 2010. godine Ukrajina postati punopravni član severnoatlantske alijanse, Janukovič za sada ne komentariše. S druge strane, paradoks je da bi vlada "dva Viktora" bila najstabilnija u takvoj konstelaciji i najpomirljivija za obe strane, iako sve govori u prilog jednokratne upotrebe njenih aktera. U tom slučaju Julija Timošenko postaje jaka opozicija i prema proceni analitičara – sledeći izbori, predsednički ili parlamentarni, su njeni.

S obzirom na aktivna geopolitička zbivanja oko Ukrajine, u procesu stvaranja nove ukrajinske izvršne vlasti moguća su iznenađenja. Jedno od njih je takozvano probijanje zakonskog roka za stvaranje vlade i raspisivanje novih izbora. Činjenica je da će se oba Viktora složiti oko jednog stava – obojica imaju zajedničkog političkog protivnika, Timošenkovu. Nedavno se u ukrajinskim knjižarama pojavila knjiga Ubiti Juliju koju je napisao poznati scenarista Jurij Rogoza, navodno po narudžbi "gvozdene lejdi". U knjizi su pod pseudonimima napisana sva imena političara čiji su interesi u sukobu sa interesima Julije Timošenko, te autor nudi verzije njenog mogućeg atentata. Tvrdi se da je time bivši premijer smanjila mogućnost da joj se dogodi tragični scenario, kakav je zadesio njenog kolegu, takođe reformistu – srpskog premijera Zorana Đinđića.