Region Jugoistočne Evrope na putu evropskih integracija ubrzano hvata priključak na svim sektorima od značaja za sam region, ali i za Evropu. Ovaj region je jedno od važnih područja, ako ne i najvažnije, za razvoj energetike i uravnoteženje energetskog bilansa u zemljama sa izraženim energetskim deficitom: Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori i srpskoj pokrajini Kosovo i Metohija.

Energetski deficit podrazumeva kako nedostatak električne energije kao primarne energije tako i nedostatak gasa prvenstveno za široku potrošnju. U izraženoj strepnji zemalja pogođenih rezultantom sveukupne energetske krize, jasni su napori Evropske unije da ublaži pretnje koje proističu iz takvog dugoročnog stanja. Fokusiraću se na aspekt rešavanja deficita u električnoj energiji za koji se s pravom može reći da je, pored ekonomskog i socijalnog aspekta, osnovni uzrok zaostajanja regiona Zapadnog Balkana na putu bržih evropskih integracija.

Započeti proces deregulacije energetskog sektora i liberalizacije tržišta električne energije u regionu vodi ka potpuno otvorenom tržištu za sve krajnje korisnike, ali i ka potpunoj prohodnosti i otvorenosti za sve potencijalne ponuđače električne energije. Stvaranjem tržišta električne energije stvoriće se princip konkurencije u elektroenergetskom sektoru, što podrazumeva učešće mnogobrojnih heterogenih učesnika: proizvođača elektične energije, nezavisnih isporučilaca, kvalifikovanih potrošača, krajnjih kupaca, trgovaca električnom energijom itd.

Osnovna pretpostavka deregulisanog tržišta električne energije jeste obezbeđivanje nediskriminatornog pristupa prenosnoj mreži učesnicima na tržištu električne energije, jer je neosporna činjenica da je prenosna mreža osnovna infrastruktura preko koje funkcioniše to tržište.

U poslednjih nekoliko godina, od 2002. u zemljama Zapadne Evrope, a od 2004. u zemljama Jugoistočne Evrope, primenjena je potpuno nova metodologija za obračun prekograničnog prometa električne energije, čime je izvršena pravednija raspodela stvarnih troškova tranzita koji se odvijaju u regionu.

Ključni sistem u regionu preko koga se odvija najveći broj transakcija je prenosni sistem Republike Srbije zajedno sa delom kojim privremno upravlja UNMIK. Saradnja operatora prenosnog sistema i operatora tržišta Republike Srbije (EMS) sa UNMIK-om izuzetno je uspešna, što je osnovni preduslov za povećan obim energetskih transakcija u celom regionu. Takođe, EMS ima izuzetno uspešnu saradnju sa Operatorima prenosnog sistema Albanije, Makedonije i Crne Gore i sa Nezavisnim operatorom prenosnog sistema Grčke. Ono što ponekad bude smetnja za realizaciju pojedinih transakcija pre svega se odnosi na sporo prihvatanje novouspostavljenih procedura za pristupanje prenosnoj mreži i rezervaciji prekograničnih kapaciteta srpskog prenosnog sistema od strane UNMIK-a i Albanije. Ovo je naročito bilo izraženo tokom prošle zime kada je samo zahvaljujući razumevanju operatora prenosnog sistema i operatora tržišta Republike Srbije znatno ublažena teška energetska situacija u Albaniji i na Kosovu i Metohiji.

Saradnja koja je tom prilikom ostvarena nije samo rezultat novostvorenih odnosa u energetskom sektoru regiona kao posledica deregulacije već ima duboke korene u saradnji iz prethodnih decenija. Sve ovo proističe iz već pomenute činjenice koja nedvosmisleno potvrđuje dominantan značaj prenosnog sistema Republike Srbije u harmonizaciji sveukupnih odnosa u regionu Jugoistočne Evrope.

U tom smislu i Evropska zajednica daje svoj ključni doprinos preko institucija Atinskog foruma, što je rezultiralo Ugovorom o multilateralnoj i međunarodnopravno obavezujućoj saradnji sa Evropskom zajednicom. Reč je o Ugovoru o svaranju Energetske zajednice Jugoistočne Evrope koji su potpisali Evropska zajednica, Albanija, Bugarska, BiH, Makedonija, Hrvatska, Rumunija, Srbija, Crna Gora i UNMIK, saglasno Rezoluciji SB UN-a 1244.

Potpisni ugovor je kamen temeljac evropskih integracija Republike Srbije i svih potpisnica koje pretenduju na članstvo u Evropskoj zajednici ili su već njeni članovi. Razlozi za pristupanje ovom Ugovoru su mnogobrojni: od političkih i ekonomskih do pravnih i ekoloških. Ugovor pruža preduslove za uključenje regionalnog energetskog tržišta Jugoistočne Evrope u šire Panevropsko energetsko tržište, što prvenstveno znači da nema granica za protok električne energije i gasa u Evropi.

Ugovor predviđa osnivanje regionalnog integrisanog tržišta električne energije i prirodnog gasa i obavezuje zemlje Jugoistočne Evrope da usaglase svoje zakonodavstvo sa evropskim u oblastima energetike, zaštite životne sredine, konkurencije i obnovljivih izvora energije. Osim zemalja Jugoistočne Evrope, ovom tržištu se priključuju i Austrija, Grčka, Mađarska, Italija i Slovenija, koje su članice EU-a.

Ugovor su do sada ratifikovali Bugarska i UNMIK, a za stupanje na snagu Ugovora potrebno je da ga ratifikuju još četiri ugovorne strane i Evropska zajednica. U Srbiji je Ministarstvo rudarstva i energetike pripremilo Nacrt zakona o ratifikaciji Ugovora o osnivanju Energetske zajednice i usvajanje ovog zakona biće jedan od proriteta srpskog parlamenta.

Operator prenosnog sistema i operator tržišta električne energije u Srbiji – Elektromreža Srbije, izuzetnu pažnju poklanja investicionom ciklusu: vrednost ugovorenih projekata u ovom trenutku iznosi 100.000.000 evra, a navedena sredstva su obezbeđena iz kredita i donacija. Iz ovih sredstava biće izgrađene tri nove trafo-stanice naponskog nivoa 400/110 kV, jedan dalekovod 400 kV i obnovljen veliki broj postojećih trafo-stanica u prenosnom sistemu. Krajem prošle godine, ova sredstva su iskorišćena za proširenje trafo-stanice Sremska Mitrovica i novi interkonektivni dalekovod ka termoelektrani Ugljevik u Republici Srpskoj. Tokom 2003. godine započeta je inicijativa za izgradnju nove interkonektivne veze napona 400 kV između Srbije i Makedonije, od trafo-stanice Niš 2 u Srbiji do trafo-stanice Skoplje 5 u Makedoniji. Uz pomoć Evropske agencije za rekonstrukciju obezbeđeno je 21.500.000 evra, kao donacija za izgradnju ovog voda kroz Srbiju. Završetak dalekovoda i puštanje u pogon očekuje se tokom 2008. godine.

Sa porastom energetskih transakcija u regionu neminovno se javlja i problem zagušenja na interkonekcijama u regionu, naročito od istoka ka zapadu i jugu. Zbog toga su preduzete konkretne mere za ublažavanje ovog problema: potpisan je Memorandum o razumevanju sa Rumunijom, kojim se definiše izgradnja nove interkonektivne veze između dve zemlje napona 400 kV. Isto tako, EMS očekuje uspešan završetak inicijative za pojačanje veza na severnom pravcu ka Mađarskoj. Ovde se misli na potpuno nov interkonektivni vod između Srbije i Mađarske.

Niz drugih inicijativa koji pokreće srpska strana ima za cilj pre svega planiranje razvoja prenosnih kapaciteta do 2015. godine, što je u skladu sa regionalnim potrebama. Od presudnog značaja je da, pored osnovne delatnosti sigurnog snabdevanja potrošača u Srbiji kvalitetnom električnom energijom, razvoj prenosne mreže u Srbiji uvažava i predviđeno zaustavljanje blokova nuklearne elektrane Kozloduj u Bugarskoj od 1. januara 2007. godine, očekivani ulazak drugog bloka snage 750 MW u nuklearnoj elektrani Černa Voda u Rumuniji, porast potrošnje električne energije u regionu i priključenje evropskog dela Ruskog elektroenergetskog sistema, kao i sistema Ukrajine i Turske u zapadnu interkonekciju. Zbog pojačane energetske zavisnosti Zapadne Evope od energije sa istoka, sa pravom se očekuje da u bliskoj budućnosti sva ulaganja u energetske resurse u regionu pokažu svoj nesumnjivi značaj.

Pored gore iznetih projekta Elektromreža Srbije će bazirati poslovnu politiku i na sledećim prioritetima: rehabilitaciji postojeće prenosne mreže i to prvenstveno iz sopstvenih izvora finasiranja, unapređenju funkcije upravljanja prenosnim sistemom, primeni svetskih dostignuća u oblasti upravljanja osnovnim sredstvima, razvoju postojećeg telekomunikacionog i informacionog sistema i njegovo dalje širenje ka susedima i zaštiti životne sredine.

Pored kredita koji su u realizaciji, u ostvarivanju prezentovanih projekta i ciljeva od značaja je i snažan investicioni ciklus privatnog sektora, kao i perspektivni obim donacija, imajući u vidu ekonomsku politiku u regionu i paritete cena električne energije u odnosu na zemlje članice Unije. Bez ovih preduslova nije moguć planirani investicioni ciklus u Srbiji i drugim zemljama regiona. Važno je napomenuti da sem projekata koji su u toku, kao i budućih projekata koji su ugovoreni ili tek treba da budu ugovoreni, potrebno je staviti akcenat i na postojeće stanje u mreži prenosa na području Kosova i Metohije koje privremeno kontoliše UNMIK. Konkretno, reč je o dva dalekovoda od Termoelektrene Kosovo B ka Makedoniji. Ovi dalekovodi su na teritoriji Kosova i Metohije delimično razoreni tokom događaja iz 1999, dok su sa makedonske strane potpuno ispravni. Popravak ovih dalekovoda, uz ne tako velika ulaganja, doprineo bi pre svega većem protoku električne energije na pravcu sever–jug, ka Makedoniji i Grčkoj i dalje ka Albaniji, smanjio bi energetski deficit i povećao sigurnost napajanja njihovih potrošača. Zbog toga apelujem na donatore da pomognu rehabilitaciju ovih dalekovoda kojima se generalno pojačavaju interkonektivne veze u regionu.