Ako mogu, svaka čast
"Radikalna energija"; "Vreme" br. 802
Ne tako davno predsednik Ruske Federacije Putin potpisao je ugovor u kome se Rusija obavezuje da će izvoziti gas u Kinu. U ugovoru je reč o garantovanom obimu izvoza koji je toliki da ozbiljno ugrožava mogućnost isporuka gasa Evropskoj uniji na sadašnjem nivou a projektovani nivo isporuka čini apsolutno nemogućim. Najveći uvoznici, poput Nemačke, tom su prilikom brzometno počeli da preispituju svoju stratešku zavisnost od ruskog gasa koji se ispostavio kao veoma nesolidan izvor za budućnost, pa ubrzano rade na tome da definišu nove, alternativne izvore ili/i dobiju garancije za isporuke iz Rusije. Mislim da je to jedan od razloga sastanka na najvišem nivou između Nemačke i Ruske Federacije koji spominjete u tekstu.
Uistinu bi bilo interesantno znati ko je i šta potpisao u Novom Sadu, a pogotovo da li Srbija ima ikakve šanse da u raspodeli ruskog gasa koji će svakako biti deficitaran u budućnosti dobije strateški povoljnu poziciju.
Ja ni o jednoj političkoj snazi u Srbiji ne mislim toliko loše koliko mislim loše o radikalima, ali ako oni stvarno mogu da isposluju zagarantovane isporuke gasa iz Rusije za budućnost u velikom obimu, svaka im čast. To nije mala stvar.