"Triler o Titu nema kraja… Niko pre njega, ni posle njega nema toliko materijala za legendu. Čitav Titov život je istorijski hepening, sjajan materijal za Le Karea: od anonimusa i revolucionarnog avanturiste, Tito se uzdigao do superstara male zemlje koji sa velikim svetom razgovara na ti. U tom ceremonijalnom pozorištu, iz računa i političkog marketinga, ko je sve koga koristio i iskoristio, pitanje je za istoričare. Sigurno je da je Tito iz svega toga umeo da napravi veliki politički kapital za sebe lično, a za Jugoslaviju profitabilno mesto u svetu, preplaćeno milijaradama dolara. Sve je to prohujalo sa vihorom… Zavaran iluzijom Potemkinovog sela, u dubokoj starosti već, Tito je ustoličio mediokritetsko kolektivno rukovodstvo u službi degenerisane partijske države pod naletom nacionalističkog separatizma. Slogan ‘Posle Tita – Tito’ začas se pretvorio u hipokritsku masku zakletih kolektivnih čuvara Titovog nasledstva. Svoju zakletvu su izneverili, najznačajnije Titovo delo, bivšu veliku Jugoslaviju, kolektivno su iskoristili i u međusobnim ratovima unakazili i osramotili", ovo su reči Miće Miloševića, režisera, scenariste i autora teksta dokumentarne serije Tito – crveno i crno, koja 4. maja, na 26. godišnjicu smrti Josipa Broza, počinje na RTS-u uvertirom Boljševički eksperiment. Druge dve jednočasovne epizode, Titoizam–staljinizam i Zapadni kišobran, biće prikazane narednih dana, 5. i 6. maja, takođe na Prvom programu RTS-a u 21 čas.

POTREBA ZA ULJUDNIM DIJALOGOM: U ovoj seriji se o Titu govori na nov način: bravar u mladosti, austrougarski kaplar, prekaljeni revolucionar, poverenik Kominterne, terorista, robijaš, pasionirani lovac, bonvivan, nesalomivi partizan, nepobediv i za Hitlera i za Staljina, snalažljivi državnik, rođeni makijavelist… Žovijalni diktator, sirotinjska majka, magnet za džet-set. Opsenar ili protagonist epohe? Jedno je jasno: ništa u njegovoj blizini nije bilo malog formata. I sreća i nesreća, i prevara i istina, i zanos i stvarnost.

Na nov način serija govori o delu naše istorije za koji gotovo svi stariji od trideset godina misle da ga dobro poznaju. Treba li naglašavati da preovlađuju ostrašćena opredeljenja u kojima se priznaje samo jedna crno-bela istina, politička podela na "titoiste" i "antititoiste, "četnike" i "partizane"?

Autori su nastojali da verno prikažu razdoblje od AVNOJ-a u Jajcu 1943. do majestetične apoteoze na sahrani kultnog vođe 1980. godine. Poruka autora serije Tito – crveno i crno je da u istoriji ne postoje konačne istine i da se istorija stalno nanovo tumači. Pa i ovaj televizijski poduhvat treba tumačiti kao otvaranje jednog značajnog, uljudnog i uravnoteženog dijaloga.

Verovatno će većinu gledalaca obradovati činjenica da autori ove televizijske serije ne nameću sopstveno mišljenje, za razliku od onih ravnogorskih čitanki i apologetskih storija o najboljim godinama našeg života.

NOV PRISTUP ISTORIJI: Mića Milošević, scenarista i režiser serije Tito – Crveno i crno, kaže da je cilj serije da dâ objektivne odgovore na neka pitanja koja do sada ni istoričari nisu postavljali. Kako je sav dokumentarni materijal iz ovog perioda apologetski, postojala je opasnost da se ne upadne u tu matricu. Ovaj nedostatak je prerastao u vrlinu, pa tu drugu stranu osvetljavaju svedoci vremena kao što su Milovan Đilas, Mirko Tepavac, Vladimir Dedijer, Koča Popović, koji, ma koliko se sa njim razilazili na mnogim tačkama, ne osporavaju Titovu vodeću ulogu u ratu i miru. Gledaoci serije će čuti šta o Titu i njegovim vremenima govore i mnogi drugi, istoričari, političari, pisci… Dragoljub Jovanović, Moša Pijade, Ficroj Maklin, Stevan Pavlović, Borislav Pekić, Rastko Močnik…

Poznati obrasci klasične akademske istorije i televizijskog kazivanja, višečasovnih iscrpnih intervjua i dokumentarnog materijala, ovde su ustupili mesto sažetoj dramaturgiji performansa i leksikona.

Istoričar Predrag J. Marković, jedan od autora serije Tito – crveno i crno, smatra da je Mića Milošević izborom mnogih dosad nepoznatih ili zaboravljenih materijala, ali i neobičnom dramaturškom tehnikom, veštim interpoliranjem antrfilea, sinkopama fokusiranih slika i komentara, događajima od pre pola veka dao novu, svežu dimenziju, maltene kao da su senzacionalne vesti. Svakako da je još važnije da ova serija ima nov pristup samoj istoriji, ocenjuje Marković. Apologetski, svečarski, idolatrijski diskurs Titovih godina, kakav je uostalom i sav vizuelni materijal iz tog vremena, koji je u kasnijim godinama zamenjen potpunom negacijom tog vremena i lika i dela Josipa Broza, u ovoj seriji daje uravnoteženu sliku i istorijskih događaja i glavnog aktera Josipa Broza Tita. Zanimljivo je mišljenje ovog istoričara da obrazovna televizija mora da pomiri tačnost, a koliko je moguće i zabavnost. Po njegovom sudu, u tom pogledu je serija Tito – crveno i crno postavila neke nove standarde.

Izvesno je da će serija Tito – crveno i crno zainteresovati i one koji su preživeli "najbolje godine našega života", period obnove i izgradnje, strogog jednopartijskog "glajhšaltovanja", ali će verovatno probuditi i radoznalost generacija rođenih u godinama raspleta, ratova i krvi, koje vrlo malo znaju o godinama samoupravljanja, socijalne sigurnosti i otvorenosti prema svetu.