Globalno i lokalno

Kako ono beše: "misli globalno – deluj lokalno"! U uredništvu subotičke "Rukoveti" – jednog, dakle, "lokalnog" književnog časopisa – ovo su shvatili sasvim ozbiljno, pa osmislili i realizovali temat "Subotica i globalizacija" kao okosnicu trobroja 1-2-3/2006. Ovo će kanda mnogima zazvučati kao ona vrsta pretencioznosti koja bi, na nekom sledećem stepenu svog burnog razvitka, mogla da urodi i tematom, recimo, "Mali Iđoš i postkolonijalizam" ili "Gornji Tavankut u svetlu globalnog zagrevanja", ali time se ne treba dati smesti: ono što sve naše "provincije", na čelu sa onom najvećom, onoliko ukopava nije višak, nego manjak smelosti da se izađe iz svoje ušuškane parohijice…

Razume se da ovakav tematski okvir znači pre svega preispitivanje i reinterpretiranje identiteta Grada na prelazu milenijuma, u političko-ekonomsko-kulturnoj tranziciji, usred epohalne smene dominantnih paradigmi. O tome pišu Subotičani kojima je "dužnost" da se ovom tematikom bave – sociolozi, etnolozi, (kunst)istoričari… Ali je najkvalitetniji prilog u broju, jedan briljantni, "ikonoklastički" esejčić napisao dvostruki autsajder – em pisac, em stanovnik ne Subotice nego baš gore spominjanog Malog Iđoša – Đerđ Serbhorvat, momak koji misli i piše izvan i iznad svih šablona i kanona, samo što to "ovde" (i međ’ Srbljem i međ’ Mađarljem) malo ko ume, hoće i zna da kreativno upotrebi, da ga autorski eksploatiše…

Enivej, i u ostatku tematskog bloka ima nekoliko lucidnih priloga koji na (uglavnom) pravi način problematizuju, pre svega, dežurne multikulturalističke floskule koje se u stvarnosti Subotice – i ne samo njenoj – pretvaraju u paralelne egzistencije triju u sebe zatvorenih "etničkih kultura". Na tom je tragu i kritički osvrt Boška Krstića na autističan odnos "oficijelne" Subotice prema trima njenim veličinama – Danilu Kišu, Zvonku Bogdanu i Radomiru Konstatinoviću.

T. P.

Festival Mišela Sonjija

Festival Mišela Sonjija (4–9. maj; Kolarčeva zadužbina, Filharmonija, Skupština grada) svojevrsna je prezentacija evropskih pijanista koji su postali renomirani zahvaljujući Fondaciji Mišela Sonjija. Gospodin Sonji i njegova fondacija su interesantni i važni za nas zato što je odnedavno na spisku zemalja čije talentovane učenike klavira pomažu i – Srbija i Crna Gora.

Mišel Sonji je pijanista, kompozitor i pedagog, i doktor filozofskih nauka. U evropskom muzičkom svetu postao je poznat po svojoj školi u Parizu u kojoj je promovisao specifičan pedagoški sistem čija je osobenost da omogući radost istraživanja i interpretacije na klaviru. Sonjijev pedagoški muzički sitem su priznale i podržavaju relevantne međunarodne institucije. Od pre petnaestak godina Mišel Sonji je afirmisan i kao kompozitor, što nije omelo njegov pedagoški rad. Ima pedagoške akademije u Švajcarskoj i u Parizu, gde podučava i neafirmisane i afirmisane pijaniste. Zbog velikog angažmana u razvoju muzičke umetnosti, od Ujedinjenih nacija dobio je Zlatnu medalju za mir, a od Uneska počasnu diplomu.

Otkad je osnovao Fondaciju SOS talenti, pročuo se kao svojevrstan mecena mladih pijanističkih talenata iz Švajcarske, Gruzije, Rusije, Belorusije i, odskora, i naše zemlje. Sonji im pomaže da se njegovom pedagoškom metodom pripreme za međunarodnu scenu, i finansira njihovo školovanje i odlaske na njegove majstorske kurseve koje drži svuda po Evropi. Ovog vikenda Mišel Sonji će prvi put održati Majstorski kurs u Beogradu, u Muzičkoj školi "Josip Slavenski", zato što je Sofija Nedić, učenica te škole, prva Sonjijeva stipendistkinja iz naše zemlje.

S. Ć.