Lisica i ždral
Kovertirani protest
Otvoreno pismo ruskoj dumi, načelniku moskovske policije, Visokom komesarijatu za izbeglice i ruskom narodu
– Oli smo mi nešta propustili ili protestna nota Srbije pravnom nasledniku Sovjetskog Saveza još nije uručena?
– Misliš na to što Miru i Marka drže kao malo vode na dlanu?! Mi ih prijavili Interpolu a Rusima ispadoše ponajmilije izbeglice…
– Zar niko u MIP-u nije plaćen da se službeno duri iako nas se oni u Moskvi boje ko vrana skeledžije…
– S druge strane, Miru su naši optužili bez veze: uticala da dadilja dobije stan…
– Ma meni je to simpatično, ali su Rusi dužni da se drže poternice, makar se cela Srbija sutra učlanila u SPS i u JUL…
– Tako je, postupićemo strogo birokratski: je li za tom i tom građankom SCG raspisana takva i takva poternica, jeste, spasibo, želite li da sačuvate diplomatske odnose sa demokratskom Srbijom, konecho, da, pa nemojte nam onda gurati prst u oko…
– Vadiće se na tradiciju, pre Drugog svetskog rata Moskva je bila utočište za istaknute komunističke prvake… Kako beše onaj hotel gde su kicoši poput Tita imali sve plaćeno, Luks?
– Brkam kera koji se telohraniteljski bacio da primi šrapnel i tu povijesnu gostionicu, jedno je Reks, drugo Luks, ali koje je koje…
– Nema veze. Da se držimo mi teme: Vashe visokoblagorodie, bla, bla, bla, najoštrije protestujemo što ste begunce pred našim kakvim god zakonom primili sa upravo imperijalističkom arogancijom…
– To čak i ne krijete…
– Marka po Hagu vozi limuzina koja pripada ruskom veleposlanstvu…
– Kako na to gledaju druge izbeglice koje se tu i tamo takođe nađu izvan pomajke Rusije, a na tuđinskom aerodromu ih ne čeka nikakav podvoz…
– A kamoli zaštita od zemljaka vazda ornih na krvnu osvetu!
– Da, ima tu posla i za Ustavni sud Rusije: izbeglice su ravnopravne bez obzira na pol, veroispovest…
– To nek oni vide. Naše je da branimo dostojanstvo naše zemlje: nije prvina da Rusima Srbija služi kao strašilo kojim sablažnjavaju Zapad i testiraju dokle mogu ići…
– Dobro, ne mora baš tim rečima u protestnu notu…
– Kako bi njima bilo, jure nekog Čečena a mi im posle jedno tri godine kažemo, pa Čečen je kod nas…
– Trebaće nam jedan pasus o ovim našima, oni mudro ćute pa mi, lilshnye liudi, takoreći, moramo da se laćamo pera…
– Da ne potpadnemo pod kakav domaći paragraf pa da nam presedne ova naša inicijativa…
– Možda je Vuk poslao oštar demarš…
– Koji je nama promakao?!
– Bumo proverili, ako kojim slučajem i jeste, pomenućemo ga usput kao nekoga ko je to učinio na svoju ruku, vođen pomalo i ličnim premda razumljivim zlopamćenjem…
– Koštunica se, naravno, ne bi zamerao pravoslavnoj braći što goste udovicu njegovog idola…
– To ćemo malo ublažiti…
– A Tadić, koji prvi izjavljuje saučešće SPS-u!
– Zamisli, dođe Baki u Narodnu kancelariju, dobar dan, dobar dan, predsednik Tadić nam je izrazio najdublje saučešće, ali osim nenadoknadivog gubitka imamo i jedan nadoknadiv…
– Koji iznosi petnajst hiljade evra…
– Dobro, ali kad ocrnimo naše i ukorimo Ruse, moramo da ih i pritegnemo… Ruse mislim…
– Da im damo neki rok…
– Da Duma pre 1. maja okrene ćurak naopako…
– Jer se gošća zadržala znatno duže nego što je potrebno da se obiđu kulturne znamenitosti Moskve…
– Marku isto – one way ticket!
– Ako li se Rusi ogluše – zna se…
– Sankcije!
– Prvo delimične….
– Koje bi u početku obuhvatale nas dvoje, ali bi za našim primerom mogli poći mnogi…
– Nema krstarenja Volgom, nema posete Ermitažu…
– Plači Suzdalju, žali Vladimire…
– Bojkot ruske robe…
– To već radimo…
– Nepevanje ruskih pesama…
– Proshchai riabinushka! Ako ste mislili da je ovde ušla u redovan grobljanski repertoar, gorko ste se preračunali…
– A da im nešto i ponudimo, da ne bude samo palica bez šargarepe?!
– Nichut’! Ovo je protestna nota, nakon koje može da usledi samo ultimatum…
– A da pišemo Putinu?
– Ako su Putinu Mira i Marko izbeglice kao nama Krajišnici, nemamo šta da mu kažemo!
– Ali, ako nam se sam javi, nećemo zatezati do besvesti. Neka se zvanično izvini, sve je urađeno mimo njegovog znanja, iza njegovih takoreći leđa za šta će neko debelo da odgovara…
– V takom sluchae ne treba ono dvoje ni da nam deportuje!
– Šta će nam glupa ročišta na koja niko ne dolazi…
– Pa izuzeća sudija u čiju nepristrasnost Tomanović duboko sumnja…
– Pa nekoliko godina pisanja presude…
– Samo da nam dižu tlak!
– Mi zapravo ne tražimo da majka i dete budu izručeni…
– Samo želimo da naša država bude dostojanstvena…
&
– Uf, sad kad smo napravili koncept mene nekako prošla ljutnja…
– I meni dođe da ovo naše otvoreno pismo i ne šaljemo!
– Pa ko nas tera! Zapečatićemo ga i čuvati, pa ako Rusi naprave još koji faul, aktiviraćemo što reče naš ministar to što imamo u fioci, to je prestuplenie koje ne zastareva!
