Ministar zdravlja Tomica Milosavljević saopštio je u ponedeljak 20. marta da deca iz Bajine Bašte koja su provela tri dana na specijalnom odeljenju užičke bolnice nisu zaražena virusom ptičjeg gripa. Izjava je usledila posle laboratorijskih analiza, sprovedenih na Institutu za imunologiju i virusologiju Torlak, kojima je utvrđeno da u krvi i brisevima dece nije pronađen virus ptičjeg gripa. Dobra vest je sigurno, osim kod roditelja četvoro dece koji najavljuju tužbu zbog nasilnog odvođenja dece u bolnicu, spustila tenzije u Bajinoj Bašti i šire u tom reginu, koje su eskalirale 16. marta kada su deca prebačena u karantin pomenute bolnice.

Ministar Milosavljević je upozorio da se predviđene mere moraju striktno poštovati pa i sprovođenje mere karantina u bolničkim uslovima. Uz odgovor roditeljima, usledila je i informacija da se 122 osobe iz ugroženog područja nalaze pod stalnim epidemiološkim nadzorom (epidemiolozi ih obilaze svaki dan) dok je više od 20 ljudi pod stalnim zdravstvenim nadzorom: "Mi smo skloni da ponekad relativizujemo procedure. U ovom slučaju se mora poštovati Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Pored ostalog, to podrazumeva da se prati svaki slučaj porasta temperature i svaka sumnja na virusnu infekciju. Oni koji nisu vakcinisani protiv običnog gripa moraju, ako su u rizičnim područjima, da to učine." Ministar nije, međutim, naveo gde se mogu nabaviti vakcine protiv gripa.

VIRUS U SRBIJI: Poslednjeg dana februara virus ptičjeg gripa otkriven je prvi put u Srbiji tamo gde se sve ovo vreme i očekivao: u kanalu Dunav–Tisa–Dunav. U mestu Bački Monoštor nađen je mrtav labud. Kada je ubrzo pronađen i drugi i kada su urađene analize, više nije bilo sumnje o čemu je reč. Proglašena je zaražena zona a meštani su bili prinuđeni da se drže propisanih uputstava. Iako je bilo primedbi da ih nadležni organi nisu baš najbolje informisali šta treba da rade i kako na najbolji način da primene preventivne mere, u ovoj zaraženoj zoni stvar je i danas pod kontrolom. Od 17 uginulih labudova u ovom kraju devet je bilo pozitivno na virus H5N1. Živina je zatvorena, na kapijama su postavljene kadice sa dezinfekcionim sredstvima, dok veterinarske ekipe danonoćno dežuraju na prilazima selu koje je u karantinu.

Drugo žarište virusa ptičjeg gripa u okolini Bajine Bašte otkriveno je samo nekoliko dana posle Bačkog Monoštora. Kod mesta Bačevci, između Bajine Bašte i Ljubovije, pronađen je uginuli labud zaražen virusom ptičjeg gripa. S obzirom na to da je ovo planinsko područje, a stručnjaci tvrde da pomenuti virus tamo dolazi tek na kraju, vest je odjeknula kao grom iz vedrog neba. Za razliku od Vojvodine, tamošnje seosko stanovništvo baš i nije bilo preokupirano niti informisano u vezi sa smrtonosnim virusom. Prema anketama građana tog kraja, koje su objavile ovdašnje televizije, i dalje preovladava mišljenje da je to neka ujdurma. Ima i onih koji na to gledaju kao na neku zaveru.

Iako je nacionalni program za suzbijanje virusa ptičjeg gripa donet prošle jeseni, pokazalo se da pre i u prvim danima izbijanja zaraze u Bajinoj Bašti nije baš bio delotvoran. Samo dva dana po dobijanju laboratorijskih nalaza kojima je potvrđeno da je uginuli labud zaražen ptičjim gripom, otkriven je (9. marta) uginuli petao sa simptomima istog virusa. Petao je imao sve kliničke simptome koji podsećaju na ptičji grip: opsežno krvaranje po nogama i otok glave. Bio je to prvi potencijalni slučaj prenosa ptičjeg gripa sa divljih ptica na domaću živinu. U toku ove nedelje čeka se i izveštaj laboratorije u Vejbridžu (Velika Britanija) o tome da li je pevac zaražen smrtonosnim virusom H5N1. Slučaj petla iz Bajine Bašte iznenadio je i načelnika Uprave za veterinu Dejana Krnjaića, koji je kao suštinu nacionalnog programa označavao "sprečavanje pojave virusa kod domaće živine" a samim tim i smanjenje rizika da "smrtonosni virus pređe na ljude. Kretanje divljih ptica ne možemo kontrolisati, ali možemo zabraniti držanje domaće živine na otvorenom."

Zaraženi petao bio je zamajac da država, osim na graničnim prelazima, i u unutrašnjosti Srbije pokrene sve mehanizme za suzbijanje širenja ptičjeg gripa.

Na terenu se danonoćno nalazi 220 ekipa i 660 veterinara koji obilaze domaćinstva i farme, kontrolišu živinu i sprovode mere zaštite. Na licu mesta se rade testovi, a nalazi šalju u laboratorije na dodatno ispitivanje.

U Ministarstvu zdravlja tvrde, pozivajući se na preporuke Svetske zdravstvene organizacije, da su sve zdravstvene ustanove u zemlji snabdevene odgovarajućim lekovima i neophodnom opremom za borbu protiv ptičjeg gripa. Na terenu se, navodno, sprovodi rigorozna kontrola poštovanja propisanih mera zaštite od ptičjeg gripa: od oktobra do danas, pred sudijom za prekršaje vodi se 1500 postupaka zbog nepoštovanja propisa, uglavnom, zbog nezatvaranja živine.

UNIŠTAVANJE: Ne čekajući nalaze iz Londona, u domaćinstvu iz koga je poticao uginuli petao odmah je likvidirana ostala živina (19 kokošaka i tri petla). Nadležni kažu da je to urađeno iz predostrožnosti i na human način – ubrizgavanjem otrova T61. Isto su prošle koke, petlovi i pilići u još 36 domaćinstava u naselju Crepana. Ukupno 371 kokoška, 186 pilića, četiri patke. Kolateralna šteta su bile i dve mačke. Država je obećala da će vlasnicima nadoknaditi štetu i čak je utvrdila i cenu: 900 dinara po kokoški. Preventivno uništavanje peradi u rejonu Bajine Bašte se nastavlja, a na tapetu su i golubovi (ubijeno, naravno, humano, 55 komada). Stradao je i jedan papagaj i dve morke. Živina se uništava u prečniku od deset kilometara od mesta gde su okončali prvi labud i petao. Verovatno zbog utvrđene cene nadoknade, nadležni uglavnom nemaju problema sa vlasnicima peradi. Tvrde da je sve u redu i čak demantuju i TV sliku o ubijanju kokoški iz vatrenog oružja, tvrdnjom da se živina ubija isključivo na human način. Ukoliko se dogode novi slučajevi sumnjivog uginuća živine u Bajinoj Bašti, kako je za "Blic" izjavio direktor Uprave za veterinu Dejan Krnjaić, biće ubijena sva živina, a procenjuje se da ima deset hiljada kokošaka.

OPASNOST ZA LJUDE: Ukoliko se obistine sumnje da je uginuli petao iz okoline Bajine Bašte bio zaražen smrtonosnim virusom, biće to ozbiljan signal i za potencijalnu ugroženost ljudi. Za sada meštani zaraženog područja više strahuju od bolničkog karantina nego od bolesti. Epidemiolozi neprekidno upozoravaju da i sama činjenica da se neko nalazio u blizini uginule životinje, po pomenutim procedurama iz nacionalne borbe protiv ptičjeg gripa, znači da se mora podvrguti pregledu i kontroli. Procedura nalaže izolaciju od 72 sata. Prema oceni stručnjaka, nema mesta panici pošto je užička bolnica potpuno spremna za vanrednu situaciju. Direktor Darko Marinković ovih dana je izjavljivao da ova zdravstvena ustanova ima obezbeđen karantin (ispražnjen deo infektivnog odeljenja) i dovoljno lekara, medicinskih sestara, lekova i opreme potrebnih za zbrinjavanje eventualno obolelih od ptičjeg gripa. Niko od nadležnih nije spominjao stanje u drugim bolnicama u Srbiji i njihovu spremnost za eventualnu pandemiju.

Dosad je u svetu virusom H5N1 inficirano – prema podacima Svetske zdravstvene organizacije – 175 ljudi, a umrlo ih je 95. Svet se ozbiljno priprema za pandemiju završnih stupnjeva. Sada je već izvesno da će opasni virus u mutiranom obliku sigurno zapretiti ljudima za dve, tri, ili pet godina. Procenjuje se, međutim, da bi od njega moglo umreti više od sto miliona ljudi. Svetska zdravstvena organizacija priznaje šest faza pandemije. Svet je trenutno u trećoj tj. u procesu mutiranja virusa ptičjeg gripa i njegove sposobnosti da se sa ptica prenese na čoveka. U četvrtoj fazi virus će se prenositi sa čoveka na čoveka.

Slučaj obolelog petla, ukoliko se potvrdi da je bio zaražen smrtonosnim virusom H5N1, značio bi da je kod nas virus već prešao sa ptica na domaće životinje, što bi dalje moglo ubrzati prelazak u četvrti stupanj. U ovom trenutku Svetska zdravstvena organizacija stalno apeluje da se primenjuju utvrđene mere kako bi se virus zadržao među pticama i sprečilo njegovo prenošenje na domaću živinu a sa nje na čoveka. Ili bar stigao do čoveka što kasnije, posle pronalska pouzdane vakcine.

Iako se Srbija ozbiljno pripremala za mogući nalet ptičjeg gripa, napravljen je plan sa preciznim zaduženjima i utvrđenim potezima i postupcima koji se moraju sprovesti, za koji smo dobili pohvale i iz Svetske zdravstvene organizacije. Bajina Bašta je bila pravi test na terenu, među seoskim stanovništvom. Mere prevencije u koje spada i edukacija stanovništva, predočavanje kazni ukoliko se ne ponašaju prema utvrđenim pravilima, očigledno nisu sprovedene. Petao je verovatno bio na otvorenom i u kontaktu sa zaraženom pticom. Možda je reč odista o izolovanom slučaju nepoštovanja uputstava? U Srbiji ne postoji takva vrsta nade. Kokoške mirno šetaju i na periferiji Beograda. I niko ništa ne preduzima. Nadležni kažu da veterinarska inspekcija deluje na prijavu i poziv. Ni to nije baš tačno. U jednom dvorištu na Slaviji (centar Beograda) u jeku panike u Bajinoj Bašti, nađen je uginuli golub. Predsednik zbora stanara, kao savestan građanin, okrenuo je telefon veterinarske ili sanitarne inspekcije da bi se obavestio šta da uradi. Odgovor je bio: "Ma, bacite goluba, nije to ništa." Čovek je tako i uradio. Koliko li je tek nepregledanih mrtvih ptica bačeno po provinciji. O kokoškama i da ne govorimo. U Upravi za veterinu čelni ljudi su ponovili da se na terenu sporovodi "rigorozna kontrola poštovanja propisanih mera zaštite od ptičjeg gripa". Nije bilo baš najjasnije da li se ova ocena odnosi samo na rizična područja kao što su Bajina Bašta i Bački Monoštor ili na celu teritoriju države.

Nemoćan da ubedi stanovništvo da drži živinu zatvorenu, rumunski ministar poljoprivrede George Flutur obnarodovao je da "zbog brzog širenja ptičjeg gripa država više neće plaćati odštetu za uništenu živinu u mestima u kojima građani ne poštuju propisane mere". Možda bi i kod nas ovakav propis dao bolje rezultate u sprečavanju širenja infekcije kod domaće živine i njenog kontakta sa diviljim pticama.

Ptičiji grip se brzo širi svetom. Prema nekim procenama u Evropi bi mogao jedino da zaobiđe Veliku Brtiniju i Portugal. Prema sada raspoloživim podacima, u Srbiji je registrovano 11 slučajeva ptičjeg gripa. Uprkos tome i dalje se ne poštuje zabrana držanja živine na otvorenom. Ptičiji grip je u našoj sredini. Za sada ne preti ljudima ukoliko ne počne masovnije da prelazi sa divljih ptica na živinu i domaće ptice. Ne treba zanemariti ni podatak da još nema informacija da li među glavnim prenosnicima, pticama pevačicama, ima obolelih ptica. Nema podataka ni o golubovima čija bi masovnija infekcija mogla pogoditi gradove.

Nadležni organi su, zajedno sa stručnjacima za ptice, utvrdili u Srbiji 21 kritičnu tačku. Tu su, navodno, inspektori nešto stroži prema stanovništvu koje se ne pridržava utvrđenih pravila o čuvanju živine.

U međuvremenu je Svetska zdravstvena organizacija pozvala sve države da pojačaju "mere zaštite kako bi predupredile širenje ptičjeg gripa ka ljudima, koji bi, ukoliko mutira, mogao da izazove pandemiju širokih razmera". Uprkos svim programima i pripremama kod nas država nije uspela da spreči da dođe do prenošenja virusa sa divljih ptica na živinu. Slučaj "Bajina Bašta" mogao bi biti test i nauk za dosledno primenjivanje utvrđenih pravila odbrane od ptičjeg gripa. Ukoliko nas virus ponovo iznenadi, u nekom drugom kraju, cena bi mogla biti veća, pogotovu u godinama koje slede.