Iz Visokog komesarijata EU-a za prihvat novih zemalja zamoljen sam da shodno potrebama tamošnjih pučkoškolaca napišem mini-čitanku o Srbiji: za nekoliko godina postaćemo makar i poslednje posvojče dobre Unije, lekcija koju će osnovci unapred naučiti ublažiće kulturni šok, ne samo njihov nego i njihovih nastavnika ogrezlih u racionalizam i utilitarizam, iz mini-čitanke štošta će naučiti i roditelji koji potomstvu pomažu u savladavanju gradiva a koji će se za koju godinu sa nama naći na roditeljskom sastanku.

Opšti podaci

Srbija je zemlja u čijem su blagoslovenom okruženju nastali antička Grčka, stari Rim, Otomansko carstvo, Austrougarska monarhija, te kao vrhunac istorije i EU! Još kao skupljači plodova Sorabi behu izumeli te dizajnirali escajg kojim su naočigled zabezeknutih pripadanika ondašnje međunarodne a zapravo prvobitne zajednice ljuštili mušmule i napola presecali šljive u svrhu pečenja rakije od plodova požegače koji su još u ono doba imali da budu seedless.

Nauka je Grčku zvala kolevkom civilazacije, ali su Sorabi pune dve godine stariji od Grka što ih je, tj. Sorabe, moralno obavezalo da od zamenice u drugom licu množine (vi, vas, vama…) i arhekomparativa "milija" stvore reč vammilija-familija! Srbi su anticipirali porodicu kao osnovnu ćeliju društva, iz njihove kovanice osamsto godina docnije nastala je latinska reč famulus (znate je iz ukrštenice: osoba koja radi u školi a nije prosvetni radnik).

Istorija

Srpska vojska je hrabro, možda i nepromišljeno, izašla na megdan turskoj sili sklonoj svakome zulumu, Srbima je tog dana bio veliki praznik, posvećen bogu Vidu (po kojem će se zvati privatna klinika za lasersku operaciju katarakte), dočim je za Turke koje ste kao strane radnike već imali priliku da srećete to bio običan radni dan, što se pokazalo i presudnim jer su Turci pobedili. Od toga poraza i samog poprišta bitke Sorabi su načinili kult i blagdan jači od dotadašnjeg Vidovdana čime su petsto osamdeset tri godine pre Kubertena promovisali geslo da je važno učestvovati.

U Drugom svetskom ratu mnoštvo Srba borilo se protivu Trećeg rajha, čega se savremena Srbija dakako stidi, Dan pobede više se ne pominje, Dan ustanka protiv dveju evropskih i jedne dalekoistočne sile pamti se samo po tome što je (nagovoren od klet. komunista) Srbin pucao na Srbina, dan kad je Beograd oslobođen od fašističke okupacije već godinama se ne slavi: naučni, kulturni i sportski pregaoci povodom njega ne dobijaju više ni jedan jedini dinar usled čega se i oni okreću hazardnim igrama (vidi pod Privreda!)

Srbija je u osvit novog milenijuma stavila svoju teritoriju, rafinerije, mostove, a u izvesnoj meri i živalj na raspolaganje vazuhoplovstvima NATO-a i USA za veličanstvene manevre i vežbe bojevom municijom, za šta je dobila zahvalnicu poznatu kao Kumanovski sporazum.

Privreda

Stanovništvo Srbije bavi se igrama na sreću, menjačkim poslovima i ugostiteljstvom, država počiva na prihodima od pauka koji danonoćno odnosi nepropisno parkirana vozila dok njihovi vlasnici u kladionama pokušavaju da zarade za hleb i za naredno kolo. I dok su jedni u igraonicama koje nose Mocartovo ime (poradi toga što je lopta ista kao Mocart-kugla), drugi iz svojih kuća samopregorno telefoniraju televizijama ne bi li u nekome kvizu unovčili svoju enormnu načitanost, uglavnom uzaman čekaju da dobiju reč, ali prave kraljevske telefonske cehove dajući tako nov zamajac i inače zamajanoj srpskoj ekonomiji.

Rečni slivovi

Najveća lično srpska reka godinama bila je Sava, sada je to reka slovensko-hrvatskog kakvog-takvog prijateljstva – u Beograd stiže samo da bi se ulila (kao oni depresivci koji idu u švajcarski sanatorijum specijalizovan i ovlašćen za euntanaziju).

Premijer Srbije voleo bi da reka Drina protiče posred Srbije, ali na sadašnjem nivou razvijenosti proizvodnih snaga to ne može da si priušti.

Arheologija

Sa nekoliko svojih piramida Egipat se doima kao pravi siromašak naspram Srbije koja je bogata masovnim grobnicama; nasuprot elitizmu drevnog Egipta, u srpskim grobnicama večni pokoj našli su obični ljudi, koji većinom nisu čak ni Srbi.

Jezik

Pošto su Sorabi rano progovorili (pre nego što su i prohodali) njihov jezik je otac indoevropskih jezika, deda je anglosaksonskoj grupi jezika i deda-stric jezicima ugro-finske grupe. Jedina nesavršenost ovog(a) arhejezika jeste nepostoj(a)no A, lovac-lovca, nema A tamo gde je bilo, premestilo se na kraj, a potomak je slavjanoserbskago AZ, koje je značilo i ja; jer je na početku bila ne reč i ne puko slovo nego oznaka za JA (self), od srpskog ja inverzijom je nastalo engelsko I ("aj",) za šta Sorabima niko nije rekao hvala.